I ovaj Svetski dan štednje (31.oktobar) Srbija dočekuje sa novim rekordom u nivou štednje u bankama
Ilustracija - Copyright 24sedam/Profimedia
U neizvesnim okolnostima sa kojima se svet suočava poslednjih nekoliko godina, izazvanim geopolitičkim faktorima, energetskom krizom i inflacijom, posebno dolazi do izražaja značaj akumulirane štednje kao vid sigurnosti koji pomaže da krizna vremena prebrode na lakši način i pojedinci i države, kažu iz Narodne banke Srbije (NBS).
Sudeći pod nivou štednje, u Srbije je ova potreba prepoznata jer i ovogodišnji Svetski dan štednje (31.oktobar) dočekujemo i obeležavamo uz najviše (rekordne) nivoe štednje i u domaćoj i u stranoj valuti.
Iz Narodne banke podsećaju da je prema analizi isplativost štednje, štedeti u domaćoj valuti mnogo isplativije i na kratak i na dugi rok. Naravno, isplativost u poslednjih nekoliko godina visoke inflacije treba uzeti sa rezervom, pošto su kamatne stope na štednju bile znatno ispod nivoa inflacije, ali u dugom roku situacija je drugačija.
Prema analizi NBS, koja je obuhvatila period od septembra 2012. do septembra 2023. godine, makroekonomska i finansijska stabilnost (stabilnost kursa dinara prema evru, devizne rezerve na rekordnom nivou), relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i povoljan poreski tretman prihoda od kamate na dinarsku štednju (kamata na štednju u evrima oporezuje se sa 15%), donele su sledeće situacije:
Dinamičan rast dinarske štednje u prethodnih 11 godina doprineo je da pokazatelj dinarizacije ukupnih depozita (privreda i stanovništvo) bude više nego udvostručen - prema podacima za septembar 2023. godine iznosi gotovo 42% (krajem 2012. godine iznosio je 19,3%).
Dalje unapređenje procesa dinarizacije domaćeg finansijskog sistema i u predstojećem periodu biće jedan od prioriteta Narodne banke Srbije, a u vezi s tim i podržavanje štednje u domaćoj valuti, naglašavajući njenu veću isplativost u odnosu na deviznu štednju, ističu iz srpske centralne banke.
ezanavljana štednja u dinarima, oročena na period od godinu dana, u proteklih 11 godina bila je isplativija u čak 98% posmatranih godišnjih potperioda. Tako, štediša, koji je od septembra 2022. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara u septembru 2023. dobio bi 2.148 dinara (18 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara (Tabela).
Štednja u dinarima, oročena na tri meseca, bila je isplativija od takve štednje u evrima u 90% posmatranih tromesečnih potperioda, a dinarska štednja oročena na dve godine je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja, počev od septembra 2012. godine.
Ilustracija 24sedam/Podaci NBSIsplativost dinarske štednje nad štednjom u evrima
Dinarska štednja raste brže od devizne
Poverenje građana u domaći finansijski sistem i srpski dinar, ističu iz srpske centralne banke, rezultiralo je rastom dinarske i devizne štednje i u uslovima prisutnih višegodišnjih globalnih kriza, sve zahvaljujući očuvanoj makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti u našoj zemlji.
Štednja u domaćoj valuti brže raste od devizne štednje već 11 godina uzastopno i prema poslednjim operativnim podacima premašila je protivvrednost milijarde evra. S kraja oktobra iznosi oko 118 milijardi dinara.
Štednja stanovništva u domaćoj valuti u poslednjih 11 godina je porasla preko šest puta (preko 500%) i krajem septembra 2023. godine iznosila je 116,4 milijarde dinara (rast od 98,3 milijarde dinara). Istovremeno, došlo je do pozitivnih promena u ročnoj strukturi dinarske štednje koje se ispoljavaju u rastu učešća dugoročnih depozita.
Evro u 2023. „branjen“ sa 3,4 milijarde
Da bi sprečila rast dinara, NBS je morala da u prvih devet meseci kupi 3,4 milijarde evra neto,
- Takva aktivnost Narodne banke na deviznom tržištu doprinela je rastu deviznih rezervi na nivo od 24,2 milijarde evra krajem septembra, što je njihov najviši nivo krajem meseca od kada se prate podaci na ovaj način (od 2000. godine). Taj nivo deviznih rezervi pokriva šest i po meseci uvoza roba i usluga, što je dvostruko više od minimuma predviđenog međunarodnim standardima – kažu iz NBS.
U istom periodu, devizna štednja je rasla sporijom dinamikom u odnosu na dinarsku štednju ali je i ona povećana gotovo 80%, sa 7,9 milijardi evra (septembar 2012. godine) na 14,1 milijardu evra (septembar 2023. godine).
Inflacija na dobrom putu
Iz NBS su se ovom prilikom dotakli i infalcije. Sa ciljem smirivanja inflacije i negativnih posledica rasta svetskih cena hrane i energenata, Narodna banka Srbije i Vlada Srbije su u poslednje tri godine donele niz mera, koje su bile efikasne i pravovremene, što je uticalo na smirivanje inflacije, njeno usmeravanje na sigurnu opadajuću putanju ka ciljanom rasponu i očuvanje ukupne finansijske stabilnosti, kažu iz NBS.
Inflacija u Srbiji usporava šesti mesec zaredom i u septembru je iznosila 10,2% međugodišnje, šest procentnih poena ispod najvišeg nivoa iz marta ove godine. Očekujemo da do kraja godine međugodišnja inflacija bude na nivou od oko 8%, a da se nakon toga, polovinom naredne godine nađe u ciljanom rasponu (3±1,5%).
Kako bi zaustavila rast cena i smanjila inflaciona očekivanja, vodeći pri tome računa da ne ugrozi nastavak privrednog rasta, Narodna banka Srbije je postepeno i kontinuirano pooštravala monetarne uslove.
- Prvo smo povećanjem prosečne ponderisane repo stope od oktobra 2021. godine blagovremeno i postepeno krenuli u pooštravanje monetarne politike, a zatim nastavili odlučnije povećanjem referentne kamatne stope od aprila 2022. godine, sa 1%, na aktuelnih 6,5%. Podršku zatezanju domaćih monetarnih uslova u odlučnoj nameri da inflaciju svede u ciljane okvire, NBS je dala i povećanjem stopa obavezne rezerve od septembra 2023. godine – istaknuto je iz centralne banke.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili
android aplikaciju –
24sedamVest koja vredi
Komentari