Prava slika poljoprivrede tek 2025. godine

Popis poljoprivrede, koji se odražava u Srbiji do 15. decembra. izuzetno je važan kako bi se dobila jasna slika o stanju poljoprivrede u našoj zemlji a zatim kreirala adekvatna agrarna politika, kaže agroekonomista Milan Prostran.

- Poslednji popis je bio pre 11 godina, i tada je urađen po metodologiji Evrostata. U prošlom popisu otkriveno je mnogo kritičnih tačaka u poljoprivredi. Ovaj popis će dati pravu sliku stanja poljoprivrede u Srbiji - rekao je Prostran za Tanjug.

Biće popisani svi registrovani i neregistrovani poljoprivrednici, rekao je Prostran, što će, navodi, dati jasnu sliku o stanju poljoprivrednih zemljišta, poseda, strukturi poljoprivrednih gazdinstava, dobićemo sliku o stanju u stočarstvu i svim ostalim granama poljoprivrede.

- Dobićemo svakako i stanje kakvi su nam objekti i mehanizacija. Jedan ogroman posao. Želim da napomenem da poljoprivrednike niko ne prisiljava da daju odgovore na sva pitanja, ali da je i njima u interesu da to učine - rekao je Prostran.

U prethodnom popisu otkriveno je nekih 10 kritičnih tačaka, koje su i dalje prisutne, dodaje Prostran,

- Stočni fond je izuzetno opao, posebno mlečno stočarstvo i svinjarstvo. Što se tiče ratarstva, imamo domaće selekcije najboljih hibrida, soja, pšenica, kukuruz i nemamo problem da nemamo savršeno ratarstvo, pa i povrtarstvo. Kod stočarstva zaostajemo, ali ono što ćemo i u buduće morati da vodimo bitku svakako je bitka za hleb - rekao je Prostran.

On je ocenio da je potrebno povećavati konkurentnost naših proizvoda na inostranom tržištu.

- Moramo se boriti da povećamo konkurentnost naših poljoprivrednih proizvođača, kako da pariraju farmerima u EU, imajući u vidu da mi već preko 60 odsto hrane iz Srbije izvozimo u EU. To je jedno od ključnih pitanja, s tim što se traže i nova tržišta - ocenio je Prostran.

Smatra da je potrebno povećati agrarni budžet, a preko toga i nivo subvencija za poljoprivrednike.

- Mora se povećati agrarni budžet, mora se povećati preko agrarnog budžeta i nivo subvencija, jer, to nije nikakva privilegija. To je samo uvažavanje specifičnosti poljoprivrede kao sektora koji je pod velikim uticajem klimatskih promena koje su dodatno opteretila i stručnjake - rekao je Prostran.

Potrebno je, ističe, da se stvore uslovi da srpski poljoprivrednik ima ekonomski interes da se bavi poljoprivredom kao i da će popis otvoriti i to pitanje.

Detaljni odgovori za dve godine

Popis poljoprivrede 2023. priprema, organizuje i sprovodi Republički zavod za statistiku, u skladu sa Zakonom o Popisu poljoprivrede 2023. godine („Službeni glasnik RS“, br. 76/21 ) i u okviru projekta pretpristupnih fondova Evropske unije IPA 2018 (Instrument Pre-accession Assistance 2018).

Jedinice posmatranja u Popisu poljoprivrede 2023. jesu poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na status (porodična gazdinstva, gazdinstva pravnih lica i preduzetnika).

Planirano je da u Popisu poljoprivrede 2023. učestvuje oko 3.000 popisivača, 300 opštinskih i 16 regionalnih koordinatora.

Podaci se prikupljaju metodom intervjua na terenu, a popisivači podatke unose direktno u elektronski Upitnik, na laptopu (metod CAPI).

Gazdinstva privrednih društava, zemljoradničkih zadruga i drugih oblika organizovanja sa statusom pravnog lica popisaće se samostalno, unosom podataka u veb-Upitnik (metod CAWI).

Rezultati Popisa biće objavljeni u skladu sa rokovima predviđenim Zakonom, i to: preliminarni najkasnije do 31. januara 2024. godine, a konačni – sukcesivno do 31. decembra 2025. godine.

Popisni rezultati objaviće se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, isključivo u vidu agregiranih podataka, do nivoa naselja (prema lokaciji gazdinstva) za osnovna obeležja, odnosno do odgovarajućeg nivoa u zavisnosti od nivoa preciznosti koju obezbeđuje veličina uzoraka za ostala obeležja, kaže se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi