Izgorela kuća, vikendica ili njiva? Evo ko ima pravo na odštetu i koliko novca može da dobije

Nakon velikog broja požara koji su tokom leta pogodili Srbiju, mnogi građani ostali su bez kuća, vikendica, automobila ili poljoprivrednih useva. Jedno od najvažnijih pitanja jeste – ko ima pravo na naknadu štete i da li država ili osiguravajuća kuća moraju da nadoknade izgubljenu imovinu?

Odgovor stručnjaka je jasan: naknadu od osiguravajuće kuće mogu da očekuju samo oni koji su svoju imovinu osigurali pre nego što je požar izbio i imali važeću polisu koja pokriva takvu vrstu štete.

Branko Damjanović iz Udruženja osiguravača Srbije objašnjava da građani čija je imovina već uništena požarom ne mogu naknadno zaključiti osiguranje i na osnovu nove polise tražiti isplatu za već nastalu štetu.

Ko ima pravo na odštetu?

Pravo na naknadu imaju osiguranici koji su pre nastanka štete zaključili važeći ugovor sa osiguravajućom kućom i čija polisa obuhvata rizik od požara.

To znači da sama činjenica da je kuća, vikendica ili druga imovina izgorela nije dovoljna za automatsku isplatu. Presudno je šta je ugovoreno polisom, koja imovina je osigurana i do kog iznosa.

Za građane čija imovina nije bila osigurana situacija je znatno složenija. Stručnjaci upozoravaju da se osiguranje ne može zaključiti tek nakon što se dogodi požar i očekivati da će pokriti već nastalu štetu.

Koliko novca može da se dobije za izgorelu kuću ili vikendicu?

Visina naknade zavisi od uslova polise i ugovorene sume osiguranja.

Kod kuća, vikendica i stanova jedan od osnovnih parametara za obračun može biti građevinska vrednost objekta. Ako objekat nije bio podosiguran, odnosno ako nije osiguran na znatno manju vrednost od njegove stvarne osigurane vrednosti, šteta može biti nadoknađena do iznosa koji pokriva polisa.

Važno je, međutim, da građani ne poistovećuju tržišnu vrednost nekretnine sa iznosom koji će im osiguravajuća kuća isplatiti. Naknada se obračunava u skladu sa ugovorom i uslovima osiguranja.

Šta ako izgore njiva i poljoprivredni usevi?

Za poljoprivrednike važe posebna pravila.

Kada u požaru stradaju usevi ili drugi poljoprivredni proizvodi, procena štete zasniva se na njihovoj trenutnoj tržišnoj vrednosti. Zbog toga je posebno važno šta je tačno navedeno u polisi i koji su rizici obuhvaćeni osiguranjem.

Drugim rečima, poljoprivrednik koji ima osigurane useve može da traži naknadu u skladu sa uslovima ugovora, dok sama činjenica da je požar uništio njivu ne znači automatski pravo na isplatu od osiguravajuće kuće.

A ako je izgoreo automobil?

Sličan princip važi i za automobile.

Kod motornih vozila procena zavisi od vrste osiguranja, uslova ugovora i toga da li je nastala potpuna ili delimična šteta. Ako vozilo nije imalo odgovarajuće osiguranje koje pokriva požar, vlasnik ne može očekivati naknadu samo zato što je automobil uništen u požaru.

U Srbiji osigurano tek oko 10 odsto imovine

Podaci koje navodi Branko Damjanović ukazuju na veoma nizak nivo osiguranja imovine u Srbiji. Prema njegovim rečima, osigurano je svega oko 10 odsto imovine, dok je procenat nešto viši kod pojedinih vrsta poljoprivrednih proizvoda.

Sličan procenat, prema njegovim navodima, odnosi se i na stanove i automobile, dok obavezno osiguranje povezano sa stambenim kreditima i lizingom utiče na nešto veći procenat kod tih kategorija.

Koliko košta osiguranje imovine?

Jedan od razloga zbog kojih građani često ne osiguravaju svoju imovinu jeste uverenje da je polisa preskupa.

Prema Damjanovićevim rečima, osiguranje može koštati oko jednog evra po kvadratnom metru, odnosno nešto više kod specifičnih i vrednijih objekata. Konkretna cena, međutim, zavisi od objekta, rizika i uslova osiguranja.

Da li država automatski nadoknađuje štetu od požara?

Ne treba računati na to da će država automatski nadoknaditi kompletnu štetu samo zato što je imovina stradala u velikoj prirodnoj nepogodi ili požaru.

Pomoć države, ukoliko bude određena za konkretnu katastrofu, predstavlja posebno pitanje i ne treba je mešati sa naknadom iz privatne polise osiguranja. Stručnjaci upravo upozoravaju na problem očekivanja da će država u slučaju velikih nepogoda automatski pokriti svu nastalu štetu.

Najvažnije pravilo: Osiguranje se ugovara pre požara

Za građane koji žele da zaštite kuću, vikendicu, poljoprivredne useve ili automobil, najvažnija poruka je jednostavna:

Polisa mora da postoji pre nego što nastane šteta.

Kada požar već izbije, nije moguće naknadno osigurati imovinu i očekivati da osiguravajuća kuća isplati štetu koja je već nastala.

Zato je prilikom zaključivanja polise važno proveriti koje rizike pokriva, kolika je ugovorena suma, šta se smatra osiguranom imovinom i na koji način se obračunava naknada u slučaju potpunog ili delimičnog uništenja.

Za mnoge građane upravo sada, nakon velikih požara, ovo može biti važna lekcija: o osiguranju imovine ne treba razmišljati tek kada šteta već nastane.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi