Slučaj Kredi Svis: Nije baš čist račun… ali bolje od nacionalizacije

Do juče vredna banka od 96 milijardi dolara, prodata je za tri milijarde, i time je Kredi Svis ušla u istoriju kao najveća prodaja "u požaru“ jedne finansijske institucije, piše Blumberg.

U naprečac sklopljenom poslovnom dilu, kome je posredovala švajcarska vlada, za kupca UBS Grupu to nije ni najbolja solucija niti je taj posao iz bakarskog ugla pot-puno čist ali izgleda da je to bila najrazumnija mogućnost, kaže za Blumberg Mo-hamed El-Erian, glavni ekonomski savetnik u „Alijanc SE“.

 -Gledajte, ovo nije najbolja solucija, ali prema druge dve - nacionalizaciji ili razgrad-nji banke – ovo je bolje rešenje. Stvar nije čista ali… - objašnjava El-Arian.

I da, ističe ekonomista, radi se o bejl-autu (bailout, državno spasavanje otkupom) iako niko to ne želi da javno kaže ili će reći će da iako niko ne može da objasni zašto je onda tako uposlen novac na jedan način nepopularan za tržišne ekonomije a redovan kod netržišnih, da ne kažemo nekapitalističkih ili socijalistič-kih/komunističkih.

Šta ostaje, a šta odpada?

UBS je otkupila, za praktično siću, sve akcije propalog konkurenta i pritom dobila državne garancije i provizije na likvidnost.

Predsednik UBS Grupe, Kolm Keleher je rekao da će ozbiljno smanjiti posao inve-sticione banke Kredi Svis Grupe ali i zadržati lokalni biznis.

- Biću vrlo jasan, investiciono bankarstvo Kredi Svis će biti smanjeno i uređeno prema našoj kulturi konzervativnog shvatanja rizika. Smanjićemo rizik mnogo nezgodnih poslova koje smo nasledili – rekao je juče na pres-konferenciji Keleher.

Peter Klaunzer/Keystone via AP

UBS se sada našla u problemu jer kombinovana banka sada ima mnogo preklapa-nja i u poslovima i u ljudstvu, i trebaće vremena da se sredi taj haos.

UBS očekuje, uz ogradu da nije mogla da za ovako kratko vreme od kolapsa Kredi Svisa do preuzimanja, uradi dubinsku analizu, gubitak od 5,4 milijardi dolara a vla-da se obavezala da će podržati još 10 milijardi potencijalnog gubitka preko toga.

Keheler je dodao da će nova banka zadržati lokalne biznise koje je imao Kredi Svis preko Švajcarske univerzalne banke.

Ova banka je bila profitabilno sidro grupe, dok su ostale tri divizije Kredi Svisa išle iz krize u krizu. Kada se ti brodolomi praćeni skandalima stave u niz, Kredi Svis je od 2007 godine izgubio na vrednosti 89 milijardi dolara. Poređenja radi, BDP cele Srbi-je je 2022 godine bio 63 milijarde dolara.

Prema procenama JPMorgan Čejsa, samo Švajcarska univerzalna banka ona vredi 11 milijardi dolara, što je više od vrednosti cele grupe na današnjem tržištu.

Jeste ogromno „spasavanje“ ali nije i presedan

Državno spasavanje banke u Švajcarskoj, makar i uvijeno u oblandu akvizicije, kao i ono Banke Silicijumske doline od strane Federalnih rezervi u SAD, bude gorke uspomene na finansijski krah 2008 godine.

I tada je bilo čudni akvizicija, pa je JPMorgan Čejs za 240 miliona dolara kupio Ber Sterns, investicionu banku koja je nekada bila „teška“ 140 milijardi dolara.

Profimedia

U septembru 2008, dve nedelje pre istorijski krah Leman braders, vlasti SAD su pri-stale da „otkupe“ od države sponzorisana osiguravajuća društva koja su davala hi-potekarne zajmove milionima Amerikanaca. Američki Trezor im je dao po 200 mili-jardi kapitalne podrške i garanciju za 80 odsto akcija. Ova društva su sa 138 milijardi kombinovane vrednosti spala na današnjih četiri.

I Banka Amerike je tada kupila Meril Linč, za 50 milijardi dolara, 70 odsto ispod vrednosti akcije 2007. godine.

Svetionik svetskog kapitalizma, država SAD, je ponovo otvorila kasu i kupljena je osiguravajuću kuću AIG, davanjem 85 milijardi dolara.

Da li će se na Kredi Svis i Banci Silicijumske doline stati, videćemo, jer kažu da je samo u SAD u kriznom stanju sad 186 banaka.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi