aktuelno

Otimačina došla na naplatu: Obveznice restitucije počele da se isplaćuju, stigle i nove

20.01.2023

06:35

0

Autor: Georgi Mitev Šantek

Država Srbija izdala je novu, ovogodišnju, seriju obveznica za naknadu imovine nezakonito oduzete posle Drugog svetskog rata, a u martu sledi i novi krug novčane akontacije

Otimačina došla na naplatu: Obveznice restitucije počele da se isplaćuju, stigle i nove
Copyright Profimedia

Republika Srbija je ovih dana izdala novu seriju državnih hartija od vrednosti kako bi se vratio deo duga posleratnih (komunističkih) vlasti čijim su nezakonitim odlukama vlasnicima oduzete fabrike, zgrade, stanovi, šume, njive… Državne obveznice, ročnosti pet, deset i dvanaest godina, za 2023. godinu vredne su 40.144.301,86 evra i sa naplatom počinju od 13. januara 2024. godine, a u martu sledi i novi krug akontacije u novcu.

Na osnovu 4.376 rešenja o pravu na naknadu (3.495 pravosnažnih) do sada ukupan iznos za akontaciju iznosi 11,3 miliona evra, a za državne obveznice 125,8 miliona evra, kažu za 24sedam iz Agencije za restituciju.

Donose i kamatu vlasniku

- Kada se donese rešenje na pravo na obeštećenje, prvo se isplaćuje akontacija pa onda obveznice. Tako će oni koji su dobili rešenje u prošloj godini dobiti sada obveznice, a u martu i akontaciju. Oni koji su dobili rešenje pretprošle godine dobijaju i akontaciju i obveznice – objašnjava Strahinja Sekulić, direktor Agencije.

Obveznice koje su izdate prošle godine, sada su počele da se otplaćuju, a svake godine donose kamatu vlasniku od dva odsto na ostatak duga. Za razliku od drugih obveznica koje izdaje država, proda investitorima i tako se zaduži, ovde se zapravo radi o postojećem dugu koji se sada samo i formalno priznaje.

Takođe, za razliku od drugih hartija na kojima kupci zarađuju kroz kamatu na račun budžeta, ovde zarađuje država. Kamata od dva odsto na ostatak duga koji se plaća starim vlasnicima kroz obveznice mnogo je manja od godišnje inflacije u Srbiji (15,1 odsto godišnje u decembru). A najduža serija obveznica je na rok od 12 godina.

Karađorđevići "dobili na sudu“

U "slučaju Karađorđevići“ koji, suštinski, nije mnogo bitan za celo pitanje restitucije u Srbiji ali generalno sa sobom nosi pažnju javnosti, mišljenje Agencija za restituciju se sudarilo sa mišljenjem Upravnog suda. Radi se o najvećoj imovini bivše kraljevske porodice Karađorđević, Belom dvoru u Beogradu.

- U Zakonu o restituciji jasno piše da će biti doneta posebna odluka koja se tiče Belog dvora. Mi smo u skladu sa tim doneli rešenje da o tome ni ne bi trebalo da se vodi postupak u sklopu opšte restitucije. Sud je, međutim, odlučio da mora da se ide na obeštećenje. Sada je to pitanje u procesu veštačenja, koje bi trebalo da uradi Poreska uprava. To je ogroman posao, ne očekujem da će brzo biti gotov – ističe Sekulić.

Ono na čemu će naslednici „starih vlasnika“ manje izgubiti je novčana akontacija. Ministarstvo finansija Republike Srbije će 31. marta 2023. godine isplatiti akontaciju u novcu korisnicima restitucije, na osnovu Rešenja o obeštećenju koja su postala pravnosnažna u periodu od 1. jula 2021. do 30. juna 2022. godine.

Akontacija je 10 odsto od utvrđenog iznosa obeštećenja ali ne više od 10.000 evra po svim osnovama bivšeg vlasnika.

Inače, maksimalno obeštećenje (naslednika) jednog vlasnika je 500.000 evra, i takvih je dosad bilo tridesetak slučajeva.

Ukupno vrednost cele restitucije u novčanom delu je limitirana zakonom na dve milijarde evra. Zvanična procena je da je imovina koja ne može da se vrati u naturi vredna 13 milijardi evra.

Restitucija u naturi skoro gotova, ostalo će do 2027.

Restitucija će biti završena, ovim tempom rada i kapacitetima kojima se raspolaže, do 2027. godine, kažu iz Agencije.

- Međutim, treba imati u vidu da je to rok u kome se nadamo da ćemo doneti sva prvostepene odluke. Za potpuno zatvaranje ovog pitanja potrebno je da se završe sva drugostepena rešenja i eventualna sudska. Biće zaista gotovo tek kada se analitički obradi i dokumentuje, da ne bi bilo naknadnih nepotrebnih tumačenja, i prosledi svim zainteresovanim državnim organima – kaže Sekulić.

Za kašnjenja pitati Katastar

Kada se donese rešenje o vraćanju stana, zgrade, oranice ili šume, Agencija za restituciju to šalje Katastru, sad već preko sistema e-Uprave (e-Katastar) da se vlasništvo upiše u zemljišne knjige. Iako građani imaju primedbe da tu ima problema, u Agenciji nemaju takav utisak.
- Mi nismo primetili da tu ima nekih posebnih problema. Naše je da pošaljemo pravosnažno rešenje sa zahtevom za uknjižbu, sada se to već radi elektronski. Ako se to sporo upisuje, to je pitanje za Katastar – napominje Sekulić.

Najviše se odmaklo u naturalnoj restitucija, kada se fizički vraća zemljište ili objekat, i tu je posao gotovo u završnoj fazi.

- Tu je obavljeno više od 96 odsto posla kada su u pitanju građevinski objekti i oko 80 odsto kada je u pitanju poljoprivredno zemljište – navodi Sekulić.

Dosad je u „građanskoj restituciji“ vraćeno 5.166 poslovnih prostora, 1.195 stanova, 1.364 grade, odnosno 7.725 objekata ukupne površine 574.500 kvadratnih metara, podaci su Agencije.

Građevinskog zemljišta je vraćeno 640 hektara, šuma 6.623 hektara a poljoprivrednog zemljišta 90.252 hektara.

U restituciji po Zakonu o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, vraćeno je 61.888 hektara zemljišta, od čega je 32.888 hektar šuma, a 107 hektara građevinsko zemljište. Vraćeno je i 97.801 kvadrat objekata i jedna umetnička slika, rad čuvenog Uroša Predića.

Što se tiče naknade u vezi sa žrtvama Holokausta, Jevrejskim opštinama je dato 197 objekata površine 13.897 kvadrata, 3,146 hektara poljoprivrednog i 1.955 hektara građevinskog zemljišta onih žrtava koje nemaju žive naslednike.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike