Nafta skočila za 10 dolara, ali ne zbog Rusa već zbog Davosa
Gledano dve nedelje unazad, tržište crnog zlata, od koga i dalje zavise sve ostale cene u svetu, deluje zabrinjavajuće. Nafta raste, i sada je skuplja za desetak dolara nego početkom meseca, ali, kažu stručnjaci, ne treba paničiti
Za samo dve nedelje nafta je na svetskim berzama stigla sa 77,84 na današnjih 87,21 dolar. Taj strmi rast od 12 odsto od početka januara ne deluje optimistično. Ne obećava ni tržište dizela na Mediteranu, odakle mi „vučemo“ cene na našim benzinskim pumpama, gde je cena od 907 dolara za tonu takođe sa smerom naviše i čak nešto malo većom stopom rasta.
I nafta i dizel (koje treba posmatrati odvojeno jer se i ove dve cene na berzi ne kreću paralelno) sada su na cenovnom nivou na kom su bili početkom decembra. Kako od uvođenja Uredbe o ograničenoj ceni goriva naše cene usklađujemo sa berzanskim (za Mediteran), to bi za potrošače u Srbiji moglo da znači da bi gorivo trebalo da poskupi. Benzin BMB95 je sada 164 dinara za litar, a tada je bio 178 dinara, dok je evrodizel 195 dinara, a bio je 209.
Screenshot: Bloomberg
Naravno, ni ovde poređenje ne može ići linearno jer se menjala i akciza. Ona je danas 46,27 dinara za litar benzina i 47,58 za dizel, a bila je 52,06 i 53,53 dinara, pa bi po tom osnovu povećanje cene bilo manje.
Zaboravite na preskupu naftu
Ali oni koji tržište prate duže i pomnije kažu da ne treba brinuti. Eventualno bi moglo doći do male korekcije cene, ali cena nafte, kao glavnog svetskog goriva, neće se vraćati na ona 122 dolara iz juna. Čak ni na 101 dolar, koliko je prosečno bilo u 2022. godini, kažu iz Američke uprave za energetske informacije (EIA).
Pročitajte još:
Prema procenama ove referentne kuće, nafta tipa brent će u 2023. godini da košta u proseku 83 dolara za barel (159 litara), ili za 18 odsto manje nego što smo je plaćali prošle godine.
Screenshot: qcintel.com
Sledeće godine bi trebalo da padne na 78 dolara, kažu iz EIA u poslednjoj Kratkoročnoj prognozim gde, zanimljivo, rat u Ukrajini nije ni pomenut kao faktor koji bi uticao na cenu nafte.
- Rat Rusije i Ukrajine više ne igra nikakvu ulogu. U kratkom roku je prošle godine rat izazvao oscilacije u ceni i snabdevanjum ali se to relativno brzo smirilo i sada se tržište globalno vraća u normalne okvire – kaže za 24sedam profesor Goran Radosavljević, direktor Instituta FEFA.
Na evropskom tržištu će još malo biti problema, kaže Radosavljević, pre svega zbog velike količine derivata koji su stizali iz Rusije.
- Ali kako je ruska nafta našla put do kupaca, i pored embarga i sankcija Zapada, tako će naći i derivati. Evropljani će i posle sankcija EU na dizel od 4. februara ove godine kupovati rusku naftu prerađenu u dizel u Indiji, Turskoj ili negde treće, i sve će doći na svoje mesto – objašnjava naš sagovornik.
Davos podigao cenu
Nafta je na svetskim tržištima skočila i zbog vesti sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Tamo su čelnici MMF-a saopštili optimističnije vesti o izlasku sveta, bar onog razvijenog, iz krize. Te vesti su podigle cene brenta i američke WTI nafte na decembarski nivo, a pomoglo je malo i to što je EIA podigla procenu stope rasta potražnje na 1,9 miliona barela više svakoga dana u 2023.
- Mogućnost „mekog sletanja“ u SAD i plićeg pada u rastu ekonomije u Kini izazvala je preokret na tržištu nafte – kaže Krejg Erlam, viši analitičar u OANDA.
U OPEK-u kažu da su „oprezni optimisti“ po pitanju oporavka globalne ekonomije, ali ostaju pri svojoj proceni rasta tražnje za 2,2 miliona barela. To znači i da neće više povećavati proizvodnju.
Sa izbacivanjem „ruskog pitanja“ iz kalkulacije koja određuje cenu nafte i goriva na svetskom tržištu, ostaju samo dva velika pitanja – koliko će recesija pogoditi Zapad i koliko brzo će se od kovida nakon naglog otvaranja oporaviti Kina.
- U ovom trenutku procene su da nafte ima dovoljno za potrebe male recesije u Evropi, blagog rasta do jedan odsto BDP-a u SAD i do četiri odsto u Kini. Ako sve ostane u tim okvirima, neće biti nepoznanica na naftnom tržištu i nafta će ostati u opsegu od 80 do 85 dolara. Ako rast bude veći, porašće cena zbog potražnje, ako bude manji, malo će pasti – napominje Radosavljević.
Šta je dobrog donela 2022.
Turbulentna 2022. godina se tako neće ponoviti, ali i u tom zlu je bilo nečeg dobrog, ističe sagovornik 24sedam.
- Prošla godina je zbog energetske situacije bila godina buma investicija u naftni sektor kakvog nije bilo u istoriji. Prethodni trend zelene transformacije je morao malo da ustukne pre realnim životom, a i velike naftne korporacije su radije uložile velike profite nego da im ga države oporezuju. To će omogućiti energetsku stabilnost i u narednim godinama, neophodnu i za tranziciju ka obnovljivim izvorima energije – kaže Goran Radosavljević.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Ekonomski analitičar ističe da taj naftni bum, naravno, ne znači generalno odustajanje od zelene agende. Posebno ne u Evropi, koja je odmakla u proterivanju ugljenovodonika iz saobraćaja, javnog transporta i slično.
- Biće sve više električnih automobila, autobusa i kamiona, a i nova vozila na klasično gorivo imaju potrošnju upola manju nego pre deceniju. Ali iako u Evropi i razvijenim zemljama pada potrošnja goriva, u Kini, Indiji i zemljama u razvoju ona raste. Zbog toga se globalna potražnja održava na 95 do 100 miliona barela dnevno, čak i stabilno raste. I tako će ostati bar do 2030. godine. Nakon toga ćemo videti, jer i države na istoku imaju problema sa zagađenjem vazduha, pa i tu može doći neki snažniji impuls za energetsku tranziciju – zaključuje naš sagovornik.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari