Putinov dekret uskoro startuje, ali Moskva ima drugih problema sa naftom

Velika drama na Zapadu oko ograničenja cene ruske nafte na 60 dolar za barel, oko čega se mesecima pregovaralo, trenutno deluje kao pucanj u prazno jer ruska nafta tipa ural se prodaje za trećinu manje od te cene.

Mnogo veći problem Moskvi, i njenim privrednim ali i ratnim naporima u Ukrajini, od administrativne odluke G7 i zapadnih zemalja, zadaje samo svetsko tržište. Globalno referentni tip nafte, severnomorski brent, drži se na oko 80 dolara za barel, dok Ruski svoj ural, mogu da prodaju tek za oko 45 dolara. To je za tridesetak dolara po barelu manje nego što je bilo uobičajeno.

I dok iz Moskve danas stiže vest da će „Rusija uskoro objaviti detaljnije informacije o primeni predsedničkog dekreta, koji je odgovor na ograničenje cene ruske nafte“, sa tržišta stižu pod Ruse i dalje nepovoljne vesti o nedovoljnoj globalno potražnji.

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je dekret 27.decembra 2022. kojim se zabranjuju isporuke ruske nafte državama koje se uvele ograničenje cene za naftu i naftne derivate, a dekret stupa na snagu od 1. februara do 1. jula ove godine.

Ograničenje cene ruske nafte od 60 dolara po barelu o kojem su se dogovorile EU, G7 i Australija stupilo je na snagu 5. decembra, kao i embargo na uvoz ruske nafte u EU, uz nekoliko izuzetaka.

Briga da li će Rusi zbog novog paketa sankcija i ograničenja cene uzvratiti kontraudarom i smanjenjem proizvodnje trenutno ne brine mnogo tržište. Oči trgovaca i ulagača usmerene su u – Peking. Rasplamsavanje kovida u Kini nakon ukidanja nulte tolerancije na virus, ugasio je nade da će se potražnja za naftom popraviti.

To održava cenu brenta na osamdesetak dolara a sankcije Zapada, zbog kojih Rusi prodaju naftu u Aziji sa diskontom, drže ruski ural koji je išao u Evropu daleko ispod toga. Ove nedelje ruskoj izvoznoj luci Primorsk na Baltičkom moru vredeo je manje od 38 dolara.

Ali, nafta tipa espo i sokol, kojih u izvoz ima manje od urala a koji se nafotovodima transportuju na pacifičku obalu, se i dalje drže na oko 65 dolara za barel.

Screenshot: Bloomberg

Prema tumačenju Gregorija Brua sa Univerziteta Jejl, na pad cene ruskog urala najviše je uticao pad potražnje u Kini.

- Pad cene ruske nafte nije veliko iznenađenje jer reflektuje mekše uslove na celokupnom tržištu. Postoji neizvesnost oko stanja i bliže perspektive globalne ekonomije i oko kineske zero-kovid politike. Ne radi se o tome koliko Rusija povećava ili smanjuje proizvodnju nafte, niti to koliko Zapad jako želi da snizi ruske izvozne prihode, nego o odnosima na međunarodnom tržištu nafte. Ukoliko dođe do snažnog otvaranja Kine te povećanja potražnje, nema dileme da će u tom slučaju cena ruske nafte ponova snažno porasti – kaže Bru.

Prema pisanju „Blumberga“, Rusi mogu samo da smanje proizvodnju, kako bi pokupšali da podignu cenu, ali je pitanje da li tako mogu da značajno povećaju prihode zemlji kojoj trećina budžeta trenutno ide na troškove rata u Ukrajini.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi