Kompanije da se spreme na sajber napade u 2023, upozoravaju stručnjaci

Sajber napadi su u 2022. godini postali veoma rašireni, sofisticirani i opasniji, i taj trend, raspiren ratom u Ukrajini i globalnim geopolitičkim trzavicama, neće stati ni u 2023, upozoravaju eksperti za digitalnu bezbednost.

- Ne znamo šta će veliko biti napadnuto sledeće godine, ali znamo šta je najviše zabrinjavajuće ako se napad dogodi. Na udaru bi mogli biti finansijska infrastruktura, telekomunikacione kuće, lanci snabdevanja i sve ono što spada pod „internet stvari“ (IoT). To je veoma teško odbraniti, takvi sistemi su masovni, a pojedini se bezbednosno ne ažuriraju, ponekad ni godinama – istakao je Kostin Raju, direktor GReAT tima kompanije „Kasperski“, na vebinaru „Da li se desio sajber rat u 2023“, koji je organizovala ta kompanija za digitalnu bezbednost.

A situacija sa sajber bezbednošću u svetu nije nimalo mirna. Samo GReAT (Global Research and Analysis Team) tim, koji čini 40 eksperata iz 20 zemalja za APT pretnje (Advanced persistent threat, trajne i napredne pretnje), pratio je u ovoj godini 900 operacija i grupa.

Od tog broja 20 je bilo „komercijalnih“, što znači da su se radile zbog novca a ne zbog nekog drugog (političkog) cilja.

- Napadi su sve sofisticiraniji i profesionalniji, a ciljevi različiti, od napada na državnu infrastrukturu i diplomatska predstavništva do telekomunikacija, ali sve ide do toga da su zlonamerni virusi pronađeni i u kućnoj tehnici – napominje Raju.

Samo za rusku „Konti grupu“ (Conti), koja je u aprilu obogaljila infrastrukturu Kostarike i tražila za „otkup podataka“ 20 miliona dolara, Stejt department SAD tvrdi da je ove godine imala najmanje 1.000 žrtava od kojih je zaradila 150 miliona dolara.

Zloglasna severnokorejska grupa „Lazarus“, koja je 2014. napala „Soni“, a 2016. banke u Bangladešu, ove godine je udarila na energetski sektor u SAD, Kanadi i Japanu.

Veliki se bude za sajber bezbednost

- Dobro je da korporacije sve više pokazuju razumevanje za sajber kriminal i sajber napade i da tu ima pomaka kako bi digitalni deo sveta bio bezbedniji. A angažovanje je neophodno, jer sve se više koriste klaud servisi i IoT, a oni su pokazali velike slabosti po pitanju sajber bezbednosti – upozorava Vladimir Radunović, direktor programa e-diplomatije i sajber bezbednosti u „Diplo fondaciji“.

Pixabay/Gerd Altmann

Velike kompanije se osvešćuju po pitanju sajber ugroženosti, ali bi time morali da se bave i mali. IZ „Kasperskog“ je upozoreno da se danas u svetu pjavi 400.000 novih kompjuterskih virusa samo u jednom satu. Broj napada u kojima se koriste ti virusi je mnogo veći.

I u Srbiji je tokom 2022. godine detektovan porast ukupnog broja sajber napada za 24,34 odsto.
S druge strane, istraživanje kompanije među menadžerima i direktorima pokazuje da je gotovo većina njih (49 odsto) svesna da su sajber napadi najveća pretnja za kontinuitet poslovanja njihovih kompanija, ali da retko o tome raspravljaju na sastancima upravnih odbora jer je tema nerazumljiva.

Brzina kojom svet sajber pretnji raste i širi svoje granice, kao i broj novih uređaja koje ljudi svakodnevno koriste, čine mogućim da naredne godine, na globalnom nivou, dođemo do brojke od pola miliona malicioznih fajlova detektovanih na dnevnom nivou, kažu u "Kasperskom".

- Imajući na umu brzinu kojom svi trendovi i nove tehnike sajber kriminalaca nalaze primenu i u napadima na korisnike u Srbiji, možemo očekivati da će se značajan deo ovih trendova pojaviti i kod nas i postati pretnja i za naše korisnike. Veoma opasna praksa razvoja „malver-kao-servisa“ (Malware-as-a-Service) znači da svaki elementarno sposoban prevarant može organizovati sajber napad bez ikakvih znanja u programiranju. Zbog toga je za sve kompanije, ali i obične korisnike, veoma važno da koriste pouzdano bezbednosno rešenje i izbegnu da postanu žrtva sajber kriminalaca - rekao je Srđan Radosavljević, arhitekta bezbednosni rešenja kompanije „Kasperski“ za Zapadni Balkan.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi