Ogromna plata ali... Ako hoćete da budete finansijski direktor morate da rintate

Finansije su superproste, to je samo sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje, ali kao hoćete da budete uspešni u tome, i jednog dana budete CFO (chief financial officer, finansijski direktor) neke velike svetske kompanije morate da imate na umu i kada ležete i kada se budite dve stvari: povratu na imovinu i humanom kapitalu, kaže Vladimir Đukanović, poznati srpski berzanski ekspert sa dugogodišnjim iskustvom sa Volstrita.

- I da budete spremni da na tom putu do tog cilja rintate više od 100 sati nedeljno. Ja sam prve godine u „JP Morganu“ radio 117 sati nedeljno – dodao je "sitnicu" Đukanović studentima finansija Beogradskog Univerziteta na radionici završnog dana Prve međunarodne konferencije CFMC2022 o savremenom upravljanju u finansijskom poslovanju.

A Đukanović, u javnosti poznat po nadimku „Srpsku vuk sa Volstrita“, zna šta priča je iza sebe ima 11 godina iskustava trgovanja na Njujorškoj berzi, "JP MOrganu", "Džonu Levinu", "Cirsio kapitalu" a potom i investiranja i finansijskog savetovanja. On poziciju šefa finansija objašnjava jednim zanimljivim poređenjem.

- Zamislite vozača reli trka koji upravlja vozilom koje ide velikom brzinom. On jeste najvažniji jer drži volan i daje gas ali bi završio trku na prvoj krivini da nije suvozača koji mu govori gde i kada da skrene. Vi ste taj suvozač, taj navigator, i vaš je zadatak da kažete da li neka investicija zaista ima smisla – objašnjava Đukanović.

Ako dobro zna svoj posao i povrat na imovinu mu je 60 do 70 odsto CFO i na Balkanu zavređuje platu od pola miliona ili milion evra godišnje.

- Ako ima 33 odsto, ne zavređuje platu uopšte - kaže Đukanović.

Bitkoin nije investicija a prava nije ni gomilanje nekretnina

Finansijski ekspert kaže da u finansijama jedne kompanije morate voditi računa o svakom dinaru koji imate ali i da imati gomilu keša nije dobro kao ni da ga nemate.

- Na dugi rok, keš je mrtva imovina. Pogotovo u današnje vreme visoke inflacije. Sa ovakvom inflacijom za pet godina kompanija je gotova ako taj keš ne uloži. Treba da uloži prvo u sebe, pa tek kada više nema tu gde dase razvija, onda u nešto spolja. Ali to nisu ni bitkoini ni nekretnine, jer prvo nije investicija a drugo je loša investicija sa malim povratom na kapital – objašnjava Đukanović.

Bitkoin, kao retka prava kriptovaluta koja ima svoju vrednost, nije investicija jer se kod njega ne može predvideti prihod koji donosi na, recimo, godišnjem nivou. Zbog toga je njegova kupovina spekulacija a ne investicija.

- Kada me pitaju da li i koliko da ulože u bitkoin, ja obično kažem „onoliko koliko možete da potrošite na muziku u kafani“. Ja tu, doduše, mogu mnogo – kaže napola u šali Đukanović.

Kupovina nekretnina, veoma popularna „sport“ u Srbiji, s druge strane jeste investicija ali je loša.

- Kod nekretnina imate trošak održavanja i rast cene stana ili cene rente je manji nego da jednostavno kupite neki derivat vezan za berzanski indeks. Berza u proseku vraća 10 odsto godišnje. To je, kada gledate kamatu na kamatu, ogroman iznos – ističe Đukanović za 24sedam.

Platite radnike dobro i… tačka

Pored logičnog fokusa na firmine finansije, Đukanović ističe još jedan - fokus na ljude.

- Iza svake kompanije i svakog proizvoda stoje ljudi koji u njoj rade. Zbog toga je važno dovesti prave ljude ali i zadržati ih. Recept je jednostavan – platiti dobro ih, i tačka. Mnogo ne razumeju da briga o ljudima nije posao HR odeljenja već Finansija, jer budžet je njihov – naglašava Đukanović.

On prezentuje i jedan „trik“ kojim se služe sve finansijske firme na Volstritu – bonus sa odloženim plaćanjem. Svaki godišnji bonus se isplaćuje u ratama u naredne četiri godine. Ali samo ako ostanete u firmi.

- Tako da ako neko napušta firmu ili neka firma želi de „preotme“ radnika mora da bude spremna da plati ne samo veću platu nego i izgubljenu dobit zaposlenog. To onda ispadne cifra kao kod transfera fudbalera – objašnjava Đukanović.

Mladi su željni znanja

Radionica koju je u okviru konferencije CFMC2022 držao Đukanović na Ekonomskom fakultetu bila je, kako sam kaže, još jedna prilika da  vidi koliko se promenio ambijent kako u ekonomskoj praksi u Srbiji tako i na studijama finansija.

Printscreen:Beogradska berza Profimedia

- Utisci sa same konferencije su fenomenalni. Moja jedina zamerka, a to sam i javno rekao, je što je predviđeno da događaj bude dvogodišnji. Ovoga mora biti više jer mladi ljudi su gladni savremenih znanja. Naći ćemo pare, za to se ne brinem – rekao je Đukanović.

 

 

Koliko su se znanja i interesovanja među studentima promenila za nekoliko decenija, i ovde i u inostranstvu, Đukanović koji je studije započeo ovde a završio na DePou Univerzitetu u SAD, navodi na sopstvenom primeru.

- Ja u životu nisam čuo za berzu dok nisam otišao u Ameriku, znao sam samo filmove i rokenrol. Danas i deca od 14, 15 godina znaju osnovne principe kako funkcioniše berza – kaže „srpski vuk sa Volstrita“.

 

 

Na Međunarodnoj konferenciji, koja u Beogradu održava od 7. do 11. novembra, bilo je okupljeno više od 150 stručnjaka iz oblasti finansijskog menadžmenta, bankarstva, javnih finansija, berzi, sajber bezbednosti, finansijske forenzike, blokčejna, kriptohedžinga…

 

  24sedam/Nenad Vujanović

U četiri dana svoje znanje i iskustvo međusobno je podelilo više od 12 govornika na šest panela i kroz tri radionice.

Sledeći ovakav skup, koji su upriličili Ekonomski fakultet, Pravni fakultet i Fakultet organizacionih nauka Beogradskog univerziteta, planiran je za dve godine, najavila je Slađana Banković, profesorka FON-a i predsednica Organizacionog odbora.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi