Kontroliše pare, a ne radi u firmi: Da li ste čuli za spoljnjeg finansijskog direktora?
Znamo za autsorsing svega i svačega, "spoljnje" računovođe i knjigovođe..., ali imati finansijskog direktora koji zapravo nije zaposlen u firmi, i dalje je velika nepoznanica u Srbiji
Eksterne, odnosno spoljne usluge u poslovnom svetu su odavno nešto sasvim normalno, bilo da se radi o nečem veoma bitnom i specifičnom kao što je poresko savetovanje i advokatske usluge ili onom svakodnevnom, poput knjigovodstva. To velike i neke srednje firme redovno upražnjavaju i u Srbiji, ali imati spoljnjeg finansijskog direktora ili direktora kontrolinga ne da je retko, već gotovo sasvim nepoznato u našoj privredi.
A upravo je na ideju da takvu uslugu pruža i u Srbiji došao Bogdan Petrović, vlasnik „Brajt fajnans haba“ (Bright Finance Hub), firme koja pored klasičnih administrativnih poslova, računovodstva, naplate potraživanja i slično, nudi i neke neobične usluge „dodatne vrednosti u finansijama“ - menadžment kontrole i performansi i usluge spoljnjeg finansijskog direktora.
U inostranstvu standard
- Klijenti često traže pomoć u administraciji kada u određenom periodu godine imaju pik mesec dana, recimo, kada im dođe 1.000 lizing ugovora koje moraju da unesu. Toga ima ali spoljnja kontrola i upravljanje performansama, kao i spoljni finansijski direktor su kod nas još neprepoznate stvari, a u inostranstvu postaju standard - kaže Petrović za 24sedam.
A samo poslovno planiranje i izveštavanje daje jasan fokus i transparentnost u poslu i neverovatno je koliko doprinosi unapređenju poslovanja, ističe ovaj mladi stručnjak. Problem je da su te funkcije kod nas nerazvijene i nedostupne za mala i srednja preduzeća.
Pročitajte još:
- Kada klijenti to prvi put vide, i kada im se jasno objasni ta kompleksna uloga, to je kao što je jedan naš klijent rekao, kao da se uđe u pećinu sa bakljom – opisuje Petrović.
On ističe da i poslovni ljudi u Srbiji fenomenalno vode svoje biznise, znaju tržište, poznaju i prodavce i kupce, imaju fenomenalnu energiju… Ali, to često na bazi instinkta i osećaja a ne činjenica i brojki, jer svet finansija ne razumeju u dovoljnoj meri.
Lakše donose odluke
Kada na „čedo“ potrošite više nego što vredi
Bogdan Petrović ističe da postoje brojni primeri kada su vlasnici firmi bili zatečeni nalazima finansijskih analiza poslovanja koje „poznaju u sitnice“. Postoji jedna česta zajednička greška.
- Obično je to jedan proizvod ili usluga koju je osmislio vlasnik i koji je njegovo „čedo“ i za koji se emotivno vežu. Zbog toga preinvestiraju u to, a dešava se da takve stvari budu neprofitabilne. Koliko mnogo neprofitabilne uvide tek kada im mi pokažemo. Nekad im nađemo rešenje da se s tim „izađe na zelenu granu“ a nekada je to nemoguće jer, recimo, proizvod je preskup za srpsko tržište – objašnjava Petrović.
- A onda im mi to obradimo i pokažemo im jasno gde treba da im bude fokus, gde zarađuju premalo a gde rasipaju novac. I onda oni mnogo lakše donose odluke, a firma beleži rast i profitabilnosti i protoka gotovine. Ističem, da ne činimo to mi već oni sami, ali im mi pomažemo da do toga dođu – napominje Petrović.
On ističe da čak i kod srednjih firmi koje imaju finansijske direktore, pokazalo se da postoji potreba za spoljnjom pomoći.
- Bio sam u toj koži i znam da u firmi koja brzo raste samo pokrivanje svakodnevne finansijske operative zahteva ogroman trud i naporan rad. Nemoguće je da ti osam, devet, 10, sati dnevno sređuješ neke operativne poslove a istovremeno radiš i kontrolu, reporting i biznis planiranje. To je previše, pa se obično svede na gledanje prihoda i rashoda – kaže Petrović.
Sagledati i kreirati strukturu jedne firme, ističe, nije lako. Kako će se gledati profitabilnost i likvidnost, kako se odvajaju profit/kost centri, šta ima smisla gledati i pratiti a onda organizovati da se za to i beleže podaci, obrade i naprave detaljni kratkoročni i okvirni dugoročni planovi… zahteva mnogo i specijalističkog znanja i posla. Manje firme takvu ekspertizu uglavnom nemaju, čak ne znaju da postoji.
Bright Finance Hub/Jelena Hinić
- Tu obično dolazimo do otpora u firmi i toga „zašto ovo sad radimo, kada nismo dosad“, „šta će nam sve te brojke“, „suviše je komplikovano“... Ali vrlo brzo mesečni planovi pokazuju koliko ste blizu ili daleko od nekog dugoročnijeg cilja. Ja za sada nisam imao slučaj da nisam uspeo to da uradim, da dobijem kvalitetne podatke kako bi se uradile prave analize i akcijski planovi prema njima – ističe Petrović.
Ako nemate da priuštite svog finansijskog…
Do ideje da bi finansijskog direktora i u Srbiji trebalo da imaju i firme koje ne mogu da ga priušte, Bogdan je došao na jednom poslovnom putovanju u Švajcarskoj.
Na putu na kome je bio kao finansijski direktor jedne srpske podružnice inostrane firme iz sektora smrznutog voća i povrća, upoznao je finansijskog stručnjaka koji je poslove direktora obavljao u deset kompanija istovremeno.
- Pitao sam kako to uopšte može, da se bude finansijski u nekoliko firmi. Ispostavilo se da je to tamo sasvim normalno za mala i srednja preduzeća koja nemaju ni novca ali ni potrebe da imaju stalno angažovanog svog finansijskog direktora. Momentalno sam video ogromnu vrednost i potencijal toga i za Srbiju – objašnjava Petrović.
Firma je krenula da radi 2019. godine a onaj „svaki početak je težak“ u ovom slučaju je bio još teži.
- Bilo je tu i mnogo premišljanja da li će to biti prepoznato u Srbiji kao nešto što tim malim firmama zaista treba. Na kraju sam sebi zadao da nađem bar 100 firmi koje vide pravu vrednost ovoga. Sada, posle tri godine smo na koti 12, ali smatramo da to nije tako loše, pošto nijedan klijent s kojim smo počeli da radimo nije odustao – kaže Petrović.
A lepeza kompanija kojima finansije danas vodi Petrović je šarenolika. Tu ima firmi sa prihodom od 50.000 evra godišnje do onih sa 50 miliona evra, neke su sa vrlo kompleksnom proizvodnjom, sektorom za istraživanje i razvoj, a neke jednostavnijeg poslovanja, poput trgovine ili posredničkih i marketinških usluga.
- Tu je potpuno drugačiji nivo u kompleksnosti i pristupu, bez obzira na obim prihoda. Nije isto kada radite sa kompanijom za proizvodnju delova za poljoprivredne mašine ili medicinskog pribora i građevinskom kompanijom. Ono što je za sve njih zajedničko je pitanje poverenja.
Pitanje poverenja, pa tek posle para
Otvoriti finansije firme prema strancima svakako nije jednostavna ni laka odluka vlasnika ili direktora i to je, ističe Petrović, možda i jedna od najvećih prepreka za širenje ove usluge u Srbiji.
Profimedia
- Zbog toga, šta god radili za firmu i čak i kada postoji preporuka finansijskog direktora, ja volim da se sastanem sa vlasnikom ili top menadžmentom i objasnim pod kojim modalitetom može da dobije kvalitet. Mislim da je fer i bolje i ne raditi uopšte nego raditi sa 70 odsto podataka. Ja ili moji ljudi sedimo na kolegijumima firmi, znamo sve planove i strategije, što bi konkurencija sigurno „platila u zlatu“ zbog čega i insistiramo na striktnim ugovorima o poslovnoj tajni i zaštiti podataka. Ali, ako nekome to ne odgovara, nema smisla drugačije raditi – kaže Petrović.
Tek posle pitanja poverenja, postavlja se pitanje para. A to je, začudo, manji problem.
- Kada shvatite da vam treba finansijski direktor, ili direktor kontrolinga, lako je da izračunate koliko će vas on koštati, što se tiče plate i uslova rada koje morate da mu obezbedite. Onda je lako i proceniti koliko će vas manje, za isti obavljen posao, koštati „direktor na sat“ i prateći tim, kada ga unajmite spolja. Ušteda je 30 do 60 odsto – zaključuje Petrović.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari