Evropa će se ove zime ipak ogrejati, problem je sledeća

Evropa će, verovatno, prebroditi ovu zimu bez redukcija gasa uprkos smanjenoj snabdevanju iz Rusije, Međutim, čak ni navikavanje na nešto hladnije domove i više račune za grejanje, možda neće biti dovoljni u godinama koje dolaze, piše „Al Džazira“.

Postepeno smanjenje dotoka ruskog gasa u Evropu izazvalo je trgovinski rat za tečni (ukapljeni) prirodni gas (LNG), zbog čega su njegove cene na berzi snažno porasle. Neke evropske zemlje, kao što su Francuska i Španija, zamrznle su cene za potrošače a druge, poput Belgije, dopustile su da se viša cena sa berze prelije na krajnje kupce.

„Al Džazira“ navodi primer jedne arhitektice kojoj je u Belgiji račun za grejanje za kuću od 90 metara kvadratnih u Ostduinkerku skočio sa mesečnih 120 evra na 330.

Odmah je spustila je temperaturu na termostatu sa 21 na 18 stepeni i sada planira da postavi prozore s dvostrukim staklima i solarnu ploču.

To je primer kako je nebriga za potrošnju energije cele jedne generacije Evropljana naglo prekinuta 2022. godine, i svi sada paze na koliko im je stepeni postavljen termostat.

Cena skočila 15 puta

Evropska referentna veleprodajna cena pre marta je obično malo fluktuirala oko 20 evra po megavatsatu (MWh), ove godine skočila je na čak 300 evra, da bi potom pala na oko 100 evra.

Trenutno su fjučersi na ICE berzi za holandsko TTF čvorište oko 150 evra po megavatčasu za isporuku u januaru.

- Ovo je najhaotičnije vreme koje sam doživio svih ovih godina - rekao je za AFP Graham Fridman, analitičar evropskog tržišta gasa u energentskoj konsultantskoj kući „Vud Mekenzi“.
Rekordno visoke cene energije prisilile su mnoge fabrike, posebno u nemačkom hemijskom sektoru koji zavisi od jeftinog ruskog gasa, da obustave proizvodnju.

No, evropske nacije su se snašle i uspele da napune skladišta gasa i još niko nije ostao bez njega. Topla jesen omogućila je mnogim potrošačima da odgode početak grejanja i pomogla Evropi da u boljoj poziciji dočeka zimu.

- Ideja o Evropi bez ruske energije do februara je bila nemoguća - kazao je Simone Taljapjetra, naučnik instituta „Brojgel“ u Briselu.

Evropski potrošači i industrija smanjili su potrošnju oko 25 posto u oktobru u odnosu na isti mesec u razdoblju od 2019. do 2021. godine, po procenama „Brojgela“.

U Njemačkoj, gde se polovina domaćinstava gree na gas, podaci pokazuju da je potrošnja pala 20 do 35 posto, ovisno o sedmici.

- To je mnogo više nego li je bilo ko očekivao. A to je posve suprotno onome što su govorili „proroci smaka sveta“ - da ljudi jednostavno ne reaguju, da se jednostavno nastave grejati, ne mejenjaju ponašanje i ne reaguju na cene - rekao je Lion Hirth, profesor energetske politike na „Herti školi“ u Berlinu.

U roku od nekoliko meseci, Rusija je izgubila glavnog kupca gasa, Evropu. A ona je 2019. godine kupila 191 milijardi metara kubnih ruskog gasa a ove godine samo 90 milijardi.

„Vud Mekenzi“ prognozira da će isporuke plina iz Rusije iduće godine pasti na 38 milijardi kubnih metara.

Za ovu zimu se snašli ali za sledeću...

Evropska unija je taj gas nadomestila uvozom velike količine LNG-a, ali tako što je ponudila da platiti više od južnoazijskih zemalja, kao što su Pakistan i Indija.

Te su zemlje zbog toga morale da povećaju svoju zavisnost o uglju, što ima negativne posljedice za globalnu borbu protiv klimatskih promena.

Sposobnost Evrope da uvozi LNG ograničava manjak infrastrukture. Francuska i Španija imale su na početku agresije na Ukrajinu tek po nekoliko terminala za prihvat LNG tankera, a Nemačka nijedan.

Screenshot: ICE berza

 

Premda se grade novi LNG terminali, iduće će se godine, suprotno od ove, Evropa uglavnom morati da snađe bez ruskog gasa da bi napunila skladišta. Ključni faktor je kakva će biti ova zima.

To bi moglo izazvati još žešći trgovinski rat između evropskih i azijskih nacija za plin.

- Ključni faktor zasigurno će biti kakvo će biti vreme ove zime. Bude li zima u Aziji i Evropi hladna… ta će se bitka intenzivirati - rekla je Laura Pejdž, analitičarka za gas pri analitičkoj kompaniji „Kpleru“.

Problem je u tome što su zalihe LNG-a ograničene.

- Nema dovoljno gasa na svetu u ovome trenutku da bi se nadoknadio gubitak snabdevanja iz Rusije - kazao je Fridman iz „Vud Makenzija“.

Novi LNG terminali neće proraditi pre 2025. godine, što znači da će se Evropljani morati da se naviknu da žive u domovima zagrejanima na samo 18 stepeni.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi