„Minimalac da prati realne troškove života a ne statistiku“

Penzioneri u pismu vodećim držvanim institucijama i poslodavcima kažu da vode da minimalne zarade moraju da isprate realne troškove života i radnicima obezbede dostojanstven život, kao i da ih treba utvrđivati dva puta godišnje.

Smatraju da najavljeno povećanje minimalne zarade od 14 odsto, uz povećanje neoporezivog dela zarade, nije dovoljna niti adekvatna mera u situaciji u kakvoj se naše društvo danas nalazi.

U pismu se navodi da su te organizacije potpisnice Deklaracije o plati za život, aktivne u borbi protiv siromaštva i za poštovanje ekonomskih i socijalnih prava radnika i da se tim putem obraćaju nadležnima povodom pregovora o minimalnoj ceni rada koji su u toku.

Oni navode da je narastajuća inflacija učinila da veliki broj ljudi, a posebno oni sa najnižim primanjima, još teže namiruje osnovne egzistencijalne potrebe.

Dogovoreno pre tri godine ali...

Podsećaju da su tokom prošlogodišnjih pregovora o minimalnoj ceni rada sindikati zahtevali da se minimalac za 2022. godinu poveća za 20 odsto i time izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom koja je u tom trenutku iznosila 39.000 dinara.

- Iako je još 2018. godine u okviru SES-a dogovoreno da će minimalna zarada pokriti minimalnu potrošačku korpu, to se i dalje nije desilo. Vlada Srbije je prošlog septembra donela odluku da minimalnu cenu rada poveća tek za 9,4 odsto ostavljajući mesečnu minimalnu zaradu na svega 35.000 dinara u proseku mesečno za puno radno vreme.

Takođe, ističu da se u međuvremenu inflacija zahuktala i cene rasle, kao i da je deo povećanja minimalne cene rada od 9,4 odsto inflacija poništila i pre nego što je ono stupilo na snagu, u poslednjem kvartalu 2021. godine.

Napominju da su siromašni kao i uvek prvi na udaru krize i da oni na hranu troše najveći deo svojih prihoda, i da je hrana do sada poskupela za više od 20 odsto.

Potrošačka korpa nije pravo merilo

Tvrde i da minimalna potrošačka korpa nije adekvatno merilo troškova života u Srbiji, pošto se utvrđuje na osnovu ankete i samo pokazuje potrošnju 30 odsto najsiromašnijih domaćinstava u Srbiji.

Profimedia

- Da minimalna potrošačka korpa nije dobar parametar govori nam i njen sadržaj. Naime, po trenutnoj kalkulaciji ona podrazumeva da tročlana porodica ima na raspolaganju svega 660 dinara za hranu dnevno. Ona podrazumeva i da tročlana porodica mesečno raspolaže sa 128 dinara za obrazovanje i 1.500 dinara za troškove zdravstva – kažu u pismu.

Zbog toga, kako je navedeno, minimalna potrošačka korpa ne sme biti parametar od kojeg se polazi pri utvrđivanju minimalne cene rada.

Potpisnici pisma su Ujedinjeni sindikati Srbije "Sloga", Centar za politike emancipacije, Centar za dostojanstven rad, Fondacija Centar za demokratiju, Socijaldemokratski klub, Ministarstvo prostora, Centar za održivi razvoj Srbije, Zajedničko - Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara, A11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije i Alternativni centar za devojke.

Takođe, potpisnici su i Ženska platforma za razvoj Srbije, Centar modernih veština, Liceulice, ASTRA, Centar za istraživanje javnih politika, ROZA - Udruženje za radna prava žena, Rekonstrukcija ženski fond i FemPlatz.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi