Hoćemo li vezati tri pojeftinjenja: Nafti pala cena, da li će i nama za gorivo?
Cena nafte u svetu se smiruje i kreće se ispod 105 dolara za barel, pa bi moglo da se desi ono što nismo imali tri meseca - da se vozači u Srbiji obraduju treći put zaredom
Prošla su tri meseca otkako je kontrolisana cena goriva u Srbiji pala tri nedelje zaredom, a i tada kada je to bilo, u prvoj polovini aprila, pojeftinjenje je bilo simboličan jedan dinar. Sada se vozači u Srbiji, ali i mnogobrojne firme kojima uspešnost poslovanja zavisi od cene goriva, nalaze u situaciji da "vežu" tri pojeftinjenja.
Doduše, tri vezana pada cena bila bi samo kada je benzin u pitanju, pošto evrodizelu cena nije mrdala u prethodne dve nedelje. Za pojeftinjenje bi osnova bila kretanje cene nafte, koja je u svetu u poslednjih mesec dana izgubila 10 odsto vrednosti na berzi. Tako je barel brenta pao sa nivoa od 120 dolara na današnjih 107, mada je u međuvremenu tonuo i ispod 100.
Za isto vreme cena benzina u Srbiji je u proseku ostala ista, jer litar BMB95 je pre mesec dana koštao 198 dinara, a danas je 199. Vozači koji koriste dizel ni u ovom primeru ne vide poboljšanje, jer u trećoj nedelji juna litar je bio jeftiniji za više od četiri odsto nego što je danas.
Pao i dolar
Drugi razlog za moguće pojeftinjenje goriva je što je ovih dana pala i vrednost dolara. To je, uz cenu za nas referentnog tipa nafte iz Severnog mora - brent, druga presudna komponenta u formiranju evropske cene goriva.
Pročitajte još:
Screenshot: Bloomberg
Britanci bude nadu
Problem sa skokom cena u prethodnih mesec-dva imali su i Britanci, kojima cena nije bila ograničena, pa su dobar primer kako su se kretale tržišne cene. Sa junskog cenovnog rekorda od 2,2 evra za litar benzina i 2,3 evra za dizel, stigli su na sadašnje cene koje su za 1,44 odsto manje kod benzina i jedan odsto kod dizela, piše automobilski portal Heycar.co.uk.
Sa nivoa u kome je bio izjednačena sa evrom, američka i rezervna svetska valuta je danas tri odsto jeftinija nego što je bila pre desetak dana. I po svemu sudeći nastavlja ka koti 0,95 za evro, gde je bila pre mesec dana. Tim pre što je Evropska centralna banka juče povećala referentnu kamatnu stopu i valutne berze su reagovala jačanjem evra.
Sreću bi, naravno, mogao da pokvari famozni način određivanja cene goriva u Srbiji, gde uredbom o ograničenju cene derivata i pravilnikom cena nije vezana za cenu nafte, nego cene derivata za region Mediterana na berzi.
Na ovu nelogičnost u više navrata je za 24sedam ukazivao profesor Goran Radosavljević sa Univerziteta FEFA, doskoro generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije. Radosavljević kaže da to nikako ne priliči zemlji koja ima svoju rafineriju koja uvozi naftu, a može da podmiri domaće potrebe za derivatima.
ilustracija 24sedam
To je jedan od glavnih problema što u Srbiji na skupom gorivu gube i građani, i privreda, ali i država, ističe i Milan Rakić, predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica.
- Možda gorivo pojeftini dinar ili dva, ali to ionako ne zavisi od kretanja na berzi. Nafta pojeftinjuje, ali mi iz nekog razloga "pratimo“ berzu derivata u Đenovi, kao da NIS uvozi gorivo. A kako su tamo cene veoma promenljive, neće biti značajnog pojeftinjenja ni u Srbiji. Daću vam primer koliko to sve nema veze sa cenom nafte. U julu 2008. godine cena nafte je bila 142 dolara barel, a gorivo kod nas 96 dinara litar. Danas je nafta 100 dolara, a gorivo 200 dinara – objašnjava Rakić za 24sedam.
"Fiksirati" ceo lanac cena
Vlasnici benzinskih pumpi ukazuju da je krajnje vreme da se, posle pet meseci kontrole uredbama, tržište konačno ustroji kako treba. Jer, u sistemu gde je fabrička, odnosno velikoprodajna cena slobodna, a ona maloprodajna ograničena, sve se lomi na onom koji se nađe između.
Pritisak je toliki da se sada, pogotovo kod dizela za kojim je uvećana potreba u Evropi, pa ima i manjka na tržištu, više isplati neprodavati gorivo mušterijama nego gubiti na fiksiranoj marži.
- Proizvođačku cenu niko ne zna i ne kontroliše je. A od nje počinje sve i na nju idu i veleprodajna marža, takse, marža maloprodaje, akciza i na kraju PDV. I onda se na tu cenu sa proizvoljnom osnovom nama, malim benzinskim stanicama, daje da pokušamo da preživimo sa sedam dinara marže. Sa tim, i to da bi samo mogla da bude na nuli sa zaradom, benzinska pumpa mora da proda 10.000 litara goriva dnevno. A to može da izvede 200 od 1.250 pumpi u Srbiji. Zbog toga i NIS gubi u maloprodaji na svojih 300 pumpi, ali zato zarađuje na svemu ostalom, pa može da prodaje dizel za 213 dinara, a kod svih ostalih je 218 – objašnjava Rakić.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari