Nova oluja se nazire na horizontu: Šok izazvan poskupljenjem nafte potrajaće i do 2023.

Možda se na Volstritu uveliko priča o recesiji u narednoj godini, ali na tržištu energenata vlada drugačija situacija. Većina trgovaca, kreatora politike i analitičara smatra da će potražnja za naftom rasti do 2023. godine i da će dobavljači imati teškoća da održe korak.

Zapadni zvaničnici se iza zatvorenih vrata brinu da će cena brent sirove nafte sa sadašnjih 121 dolar uskoro porasti na 150 dolara po barelu. Neki strahuju da će i dalje rasti, s obzirom na glasine da će nafta dostići 175 ili čak 180 dolara do kraja 2022. godine, zbog uvećane potražnje nakon kovida i sankcija koje je Evropa uvela Rusiji. A kriza se neće završiti ove godine...

Još veći pritisak na inflaciju

Međunarodna agencija za energetiku će ove nedelje objaviti svoj prvi pregled bilansa ponude i potražnje nafte za 2023. godinu, što će označiti početak godišnje analize stanja, kada investitori preusmeravaju pažnju na sledeću godinu. Novac se već preliva u ugovor za brent iz decembra 2023, zbog čega je cena ove nafte porasla na približno 100 dolara. To je jasan znak za trgovce da će teška situacija na tržištu potrajati. Rast cene nafte će pojačati pritisak na globalnu inflaciju i narušiti marže proizvodnih kompanija, piše Blumberg.

Dok svi čekaju prognozu IEA, trgovci sirovinama, naftne kompanije, zemlje OPEK-a i zapadne zemlje potrošači već su utvrdili svoje brojke. Njihov konsenzus potražnje za naftom 2023. varira između dodatnih milion barela dnevno i 2,5 miliona barela dnevno. U 2022. godini, verovatno će porasti za 1,8 miliona barela dnevno, prema IEA, na oko 100 miliona. Tipično, bilo šta iznad milion dnevno u godišnjem rastu potražnje se smatra prilično robusnim.

Ni strana snabdevanja ne izgledaju mnogo bolje. U najboljem slučaju, trgovci naftom očekuju da će Rusija održati trenutni nivo od oko 10 miliona barela dnevno, što je pad od oko 10 odsto od početka invazije na Ukrajinu. Ali mnogi veruju da bi pad mogao da iznosi dodatnih milion barela, ili čak 1,5 miliona barela. Kartel OPEK+, koji je 2022. godinu započeo sa velikim rezervnim proizvodnim kapacitetom, takođe dostiže sopstvene granice.

- Sa izuzetkom dve-tri članice, svi su na maksimumu kapaciteta - rekao je prošle nedelje generalni sekretar OPEK-a Mohamed Barkindo, misleći na Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate.

Rezultat će verovatno biti treća uzastopna godina smanjenja postojećih zaliha nafte, i to nakon naglog pada globalnih zaliha sirove nafte i rafinisanih proizvoda u poslednjih 18 meseci.

Nema kapaciteta za preradu

Ove godine zapadne vlade su ublažile uticaj pada zaliha oslobađanjem najviše barela do sada iz svojih strateških rezervi nafte. Bez dalje akcije, hitna izdavanja će se završiti u novembru, uklanjajući tako najveći sigurnosni mehanizam sa tržišta, piše Blumberg.

24sedam/Profimedia

Sektor prerade predstavlja drugi problem. U svetu trenutno nema dodatnih kapaciteta za preradu sirove nafte u upotrebljiva goriva, kao što su benzin i dizel. Kao rezultat toga marže prerađivača su "eksplodirale", što kao posledicu ima da potrošači sada plaćaju daleko više da dopune rezervorar nego što bi trebalo prema cenama nafte.

Industrija meri prerađivačke marže koristeći grubu računicu nazvanu "3-2-1 crack spread“. Teksaške sirove nafte prerađuju se u dva barela benzina i jedan destilatnih goriva poput dizela. Od 1985. do 2021. "crack spread", razlika između cene sirove nafte i naftnih prerađevina, bila je oko 10,5 dolara po barelu. Prošle nedelje skočila je na do sada najviši nivo , od gotovo 61 dolar. Jako malo novih rafinerija će se uključiti u industriju u narednih 18 meseci, što navodi da će prerađivačke marže ostati izuzetno visoke do kraja godine, kao i početkom 2023.

Neka velika pitanja pojavljuju se za 2023. godinu, a većina njih tiče se mera vlade. Bilo koja mera može da izmeni odnos ponude i potražnje od jedan do 1,5 miliona barela dnevno, što je više nego dovoljno da znatno pomeri cene. Najvažnija od tih mera je trajanje sankcija prema Rusiji povodom invazije na Ukrajinu. Druge mere uključuju tzv. nula-kovid politiku Kine, sankcije Zapada Iranu i Venecueli, kao i otvaranje strateških rezervi.

Pixabay

Potresi na tržištu nafte se najčešće pamte po svom vrhuncu. Ali to je samo pola pitanja, druga polovina je njihovo trajanje. A tu je prognoza za 2023. najvažnija. 

Pik u 2008. godini - 147 dolara za barel

Poslednji skok cena nafte je bio kratak. Nakon blagog rasta tokom 2007. i početkom 2008, došlo je do bržeg uspona u maju 2008, kada je cena skočila iznad 120 dolara. Do jula je cena nafte dostigla svoju najveću vrednost od 147,5 dolara, ali se već početkom septembra spustila na ispod 100 dolara. Brentom se do decembra 2008. trgovalo po ceni nižoj od 40 dolara.

Profimedia

Sve do sada, cene nafte u 2021. i 2022. su bile preslikane kao one iz perioda od 2007. do 2009. Zastrašujuće je koliko se grafikoni cena skoro savršeno poklapaju. Ali svi oni koji se nadaju da će situacija na tržištu nafte ponoviti kao pre 14 godina nisu realni. Cene nafte neće pasti.

Bolja analogija je ona sa periodom između 2011. i 2014, kada cena nafte nikada nije dostigla rekord iz 2008. ali je gotovo neprekidno tokom 40 meseci bila iznad 100 dolara.

Brent je već imao prosek od 103 dolara u 2022. godini, što je više od godišnjeg proseka iz 2008. koji je iznosio 98,5 dolara po barelu. Narednih šest meseci nam mogu doneti još veće cene. Ali važnije je koliko će dugo te cene ostati povišene. Zasada se kraj ne nazire. 

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi