Optimistične prognoze NBS: Šta je izazvalo inflaciju i kada se očekuje njen kraj?

Narodna banka Srbije najavila je danas da nas u junu i julu očekuje novi udar inflacije ali i da bi to trebalo da bude poslednji trzaj skokova cena nakon čega bi ona trebalo da pada.

- Nisam optimista kao u Narodnoj banci Srbije da će inflacija ići u rikverc, bar prema svemu onome što se trenutno događa u svetu. Nažalost, ići će napred, samo je pitanje kojom brzinom i koliko daleko – kaže za 24sedam Ljubodrag Savić, profesor ekonomike preduzeća na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Profesor Savić kaže da izgleda da je "došlo vreme za naplatu“ svemu onome što nam se dogodilo u poslednje dve i po godine, od pandemije kovida pa energetske do ekonomske krize koje je ona izazvala.

U maju već 10,4 odsto

Iz NBS prognoziraju da će međugodišnja inflacija u Srbiji da dostigne maksimum u junu i julu, u rasponu između 10 i 11 odsto godišnje, a da će inflacija nakon toga, sa dolaskom nove poljoprivredne sezone, da počne da se smanjuje, izjavio je Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u srpskoj centralnoj banci.

Ukoliko se ta prognoza NBS ostvari inflacija ne bi smela da poraste mnogo jer, prema današnjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, već u maju su potrošačke cene bile na nivou 10,4 odsto većem nego maja 2021. godine.

Najviše su povećane cene transporta, zatim hrane, goriva, tj. ono na šta centralna banaka ne može direktno da utiče, jer spada u tzv. nebaznu inflaciju.

Posmatrano u odnosu na isti mesec prethodne godine, cene prerađene hrane su u maju bile više za 13,5 odsto a neprerađene hrane su „usporile rast“ na 21,1 odsto. Cene energenata su na mesečnom nivou u maju povećane za 2,1 odsto, a rast cene nafte je za posledicu imao skuplje derivate, za 3,7 odsto, istakla je NBS.

Kupe zalihe i pre nego što poskupi...

I iako u NBS kažu da "za razliku od pojedinih zemalja centralne i jugoistočne Evrope, međugodišnja bazna inflacija, na koju mere monetarne politike mogu da utiču u većoj meri, i dalje je znatno niža od ukupne i u maju je iznosila 6,3 odsto, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima", to je mala uteha za privrednike.

24sedam/Katarina Mihajlović

- U privredi nisu svi u istoj poziciji. Niti svima isto poskupljuju sirovine niti svi mogu da podignu cene. Nekima su troškovi duplirani a neki su mogli da podignu cene duplo od stope inflacije. Zato njima priča o kor i ne-kor inflaciji malo šta znači. A uz to, treba imati u vidu i psihološki faktor inflacije, da kada NBS kaže „biće 11 odsto“ svi čuju „biće 15“ i onda jedni dižu cene u skladu s tim, a drugi neplanski kupuju i gomilaju zalihe „pre nego što poskupi“ – napominje Savić.

Najavu iz NBS da će inflacija da se vrati u planirani okvir od 1,5 do 4,5 odsto u drugoj polovini sledeće godine, umesto ove, kako je s početka godine bilo rečeno, Savić takođe vidi kao optimističnu.

- Inflacija će biti visoka i potrajaće. Svetske cene nafte se još nisu u potpunosti prelile na cene proizvoda ni u Srbiji, ni u svetu. Evo, poskupljuje i usluga dostavljanja pošiljaka DHL-a u Evropi i SAD. U Srbiji ćemo videti šta će biti u septembru kada se ukine zamrzavanje cene struje za privredu. Nije lako ni Narodnoj banci, oni rade šta mogu ali pitanje je koliko mogu – napominje Savić.

Oprezno sa kamatnim stopama

On kaže da je NBS povećala referentnu kamatnu stopu kako bi poskupela novac i ohladila tražnju.

Profimedia

- Ali, ma koliko centralna banka bila obazriva, realan je problem da će mnogi sada zaustaviti neke investicije, neki drugi zbog toga ostati bez posla… Visoke kamate mogu da zaustave rast cena ali i da dovedu do onog najgoreg, do stagflacije. Tada imate i inflaciju ali i zaustavljanje proizvodnje i rasta, i upadate u spiralu iz koje se teško izvlači – smatra Savić.

Šta to sve znači za građane, videćemo a zavisi pre svega od toga koliko će moći da se drže ograničene cene (goriva, brašna, struje…). Kolika bi inflacija bila da tih „zamrzavanja“ nema, teško je izračunati ali bi za poređene mogli da posluže podaci iz Grčke.

„Komšije“ sa juga imaju inflaciju sličnu našoj, 11,3 odsto u maju, što je najviši rast od 1994. godine, ali su im neke nezamrznute cene zaista „otišle u nebo“. Tako je cena gasa za 173 odsto veća od one u maju 2021. godine, električna energija za 80 odsto… Hrana je poskupela za 12,1 odsto, a na pumpama benzin košta 2,4 evra po litru, izveštava list „Ekatimerini“.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi