Evropska blokada ruske nafte: Ko će platiti ceh i kako će proći Srbija?

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iznela je danas u Evropskom parlamentu detalje o šestom paketu sankcija protiv Rusije zbog napada na Ukrajinu.

Za razliku od prethodnih, u ovom se nalazi ono što je dugo izbegavano – nafta. Prema željama EK, koja je pod velikim pritiskom Vašingtona, ruske nafte u Evropi ne bi trebalo da bude već za šest meseci, a od kraja 2022. godine ni derivata.

Dalji rast cene...

- Suštinski, već neko vreme se traži mehanizam kako bi se sprečila Rusija da prodaje svoju naftu u Evropi. Sada se to proba sa ovim sankcijama. Nestašice nafte neće biti, jer ona se, za razliku od gasa, lako supstituiše i može da se nabavi drugde, ali će svakako to uticati na dalji rast cene. Indija i Kina su pod velikim pritiskom da ni one ne kupuju rusku naftu, ali to će već teže ići. Tek kada bi i one prestale da kupuju rusku naftu, koja je više od 10 odsto globalnog izvoza dnevno, mogli bi da nastanu problemi na kratak i srednji rok. Naravno, treba tek videti kako će se praktično taj embargo sprovoditi i da li je moguće da Rusija doživi sudbinu Venecuele ili Irana, koji su bili potpuno blokirani – kaže za 24sedam naftni ekspert Goran Radosavljević, profesor na FEFA.

Što se konkretno Srbije tiče, problema sa snabdevanjem samom naftom ne bi trebalo da bude, osim ako se ne vrati pitanje sankcionisanja samog NIS-a kao većinski ruske kompanije.

- Srbija već godinama uvozi malo ruske nafte. Naftu kupujemo na svetskom tržištu i više koristimo iračku i kazahstansku, uz našu, nego rusku. Zbog toga bi u većem problemu bili, recimo, Mađari i njihov MOL. Naravno, veće cene ni nas neće zaobići – objašnjava Radosavljević.

Drugo je pitanje da li će se "povampiriti“ pitanje sankcija i za Naftnu industriju Srbije, kojoj je ranije bilo najavljeno, prema prethodnom petom paketu sankcija EU, da od sredine maja neće moći da uvozi naftu preko hrvatskog naftovoda "Janaf". U međuvremenu su se odgodile neke političke stvari i ta odluka je izgleda promenjena, mada formalne potvrde iz Brisela da je NIS izuzet iz sankcija još nema.

To što i članica EU Bugarska ima naftnu kompaniju ("Lukoil") koja je u ruskom vlasništvu, ništa ne menja činjenicu da Srbija ipak može da bude "kažnjena“.

Ništa još nije gotovo

Evropska komisija je rekla svoje, ali odluku o naftnom embargu, kao i o ostalim stavkama šeste ture sankcija, treba još da potvrdi svih 27 članica Unije. A tu situacija nije nimalo jednostavna.

Iako su Nemci i Austrijanci, kao dve uticajne zemlje koje su visoko zavisne od ruskih energenata, posle dugo opiranja pristali na embargo, otpora i dalje ima na drugim stranama.

Mađari su se odmah izjasnili - portparol Vlade Zoltan Kovač rekao je da Budimpešta ne vidi planove ili garancije o osiguranju snabdevanja u predlozima Evropske unije, a ne vidi ni kako bi se moglo upravljati prelaznim periodom.

Zbog toga, izgleda, u predlogu negde postoje i "skrivena vrata“ za one koji se još bune. Kako je izvor iz EU rekao za Rojters, Mađarska i Slovačka će moći da nastave da kupuju rusku sirovu naftu sve do kraja 2023. godine, prema ugovorima koje imaju. Međutim, gunđaju i drugi.

Pixabay

- Zabrana uvoza ruske nafte ne uključuje mehanizme o pravednoj podeli tereta koji će podneti zemlje članice EU. Predlog ne uključuje to kako će gep koji će izazvati prestanak uvoza biti raspodeljen, što znači kako da se pravedno podeli taj teret, ni predlog o zajedničkoj kupovini i zajedničkoj distribuciji - izjavio je danas češki ministar industrije i trgovine Jozef Sikela.

Jedno na papiru, a drugo u zbilji

Kako su u ovom dilu prošli drugi po EU, videće se kada se bude glasalo po zemljama. Odluka o embargu na kraju možda formalno i prođe, ali je pitanje šta će biti u praksi.

Već je javna tajna da se ruskom naftom „na sivo“ uveliko trguje po Evropi. To slikovito pokazuje i vest da su lučki radnici u Amsterdamu odbili da rade sa ruskim brodom koji je prevozio gasni kondenzat, ali je drugom brodu dozvoljeno iskrcavanje iako je i u njemu bio ruski energent, navodi holandska televizija NOS. Četvrtina svih naftnih derivata uvezenih u Holandiju 2021. dolazila je iz Rusije.

Sada će možda samo brodovi biti zamenjeni, jer legalna je praksa svetskih trgovaca naftom da se količina nafte u kojoj je postotak ruske nafte manji od 50 odsto ne smatra ruskom. Zbog toga će se po evropskim lukama viđati sve više, recimo, letonskih zastava i „blendova“.

U aprilu je više od 11 miliona barela utovareno u tankere bez odredišta, mnogo više nego isporuke u bilo koju pojedinačnu zemlju. Nafta iz tih tankera se potom meša u sigurnim lukama ili čak na otvorenom moru sa naftom iz drugih izvora i tako postane "čista" za dalju trgovinu.

A što se tiče same Rusije, jedina stvar koju će definitivno da donese embargo, ako ga zaista bude, jeste to da će da obori cenu ruske nafte, a time i da napravi rupu u budžetu.

Prihodi od prodaje nafte u Rusiji su u protekloj godini činili oko 30 odsto državnog budžeta, a od gasa samo šest odsto. EU trenutno uvozi rusku naftu u vrednosti od 450 miliona evra dnevno. Može li Moskva tu naftu, ako bude morala, da usmeri na istok?

Eksperti kažu da će ruska nafta sigurno pronaći kupce, samo je pitanje kako će oni iskoristiti situaciju i koliko će je platiti.

Indija je već dosad, od početka ruske invazije na Ukrajinu, kupila 40 miliona barela, što je za 20 odsto više nego čitave 2021. godine. Ali, kako javlja Blumberg, oni sada traže da im Rusi spuste cenu njihovog urala na 70 dolara. Berzanska cena brenta je danas, nakon najave EK, uzletela i na više od 109 dolara za barel.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi