Nema više "ja tebi, ti meni“: Bili smo na prvoj e-licitaciji Uprave carina
Portal 24sedam prisustvovao je prvoj e-licitaciji robe koja je zaplenjena na carini, a kojom se značajno menjaju dosadašnja neformalna pravila igre
Sve čisto i na klik, jezgrovit je opis velike promene koju je kao deo procesa modernizacije prikazala danas srpska Uprava carina, a koji će do očaja dovesti "ekipice“ koje su se dosad okupljale i pravile svoje dilove oko carinskih licitacija.
U glavnom gradu je Carinarnica Beograd održala prvu e-licitaciju, nadmetanje preko interneta za kupovinu izložene zaplenjene carinske robe, kojoj je "uživo“ prisustvovao i portal 24sedam, a preko posebne internet stranice Carine još i više od 500 zainteresovanih gledalaca.
Velike promene
Licitacija, na prvi pogled kao i svaka druga koja se odvija na internetu i u kojoj bi se snašao svako ko je ikada bio na "Limundu“ ili nečem sličnom, zapravo je tektonski događaj u sferi carinske procedure i prodaje carinske robe, a uskoro i vozila.
To se osećalo i u zgradi Uprave carina Srbije, gde je potpuno automatizovano i nepristrasno odvijanje licitacije pratio direktor Branko Radujko sa saradnicima, a za objašnjenja novinarima bio zadužen Božidar Đurić, dugogodišnji voditelj klasičnih carinskih licitacija.
Pročitajte još:
Upravo Đurić je, donekle sa setom, ukazao na velike promene koje su se dogodile.
Jedina razlika u odnosu na internet aukciju
Kao što smo napomenuli, e-licitacija Uprave carina se u malo čemu razlikuje od neke druge internet licitacije. Jedina prava razlika je što nema dostave kupljene robe već mora da se preuzme lično.
A kupac je dužan da u roku od osam dana od završetka licitacije preuzme robu, ili mu propada kaucija.
- Naravno, meni lično nedostaje fizičko prisustvo ljudi i „prava“ atmosfera licitacije i udaranje čekićem na kraju, ali novo vreme donosi nove stvari, kao i u drugim sferama u životu. Ali ovo je svakako bolje i za Carinu, i za državu, i za celo društvo, jer biće mnogo više učesnika, a sve zloupotrebe i manipulacije, dogovori „iza ograde“ između učesnika na koje nismo mogli da utičemo, sada su svedeni na najmanju moguću meru – objašnjava Đurić.
Upravo ti „dogovori“, kojih su bili svesni i u Carini, doveli su na loš glas carinske licitacije. Znalo se da „običan građanin“ tamo ima malo šta da traži jer je ekipa koja se tu kretala bila uigrana i nije trpela autsajdere. Ako bi se pojavio neko novi i „sa strane“, bilo je pritisaka da se odustane, ali i pretnji, pa čak i ucena.
- Carina tu ništa nije mogla da uradi, jer procedura je poštovana, a na ponašanje učesnika mimo toga nismo mogli da utičemo. Dovođena je u sumnju i Carina. Sada se sa svim tim konačno prestaje – naglašava Đurić.
Da je tu bilo raznih „dilova“ učesnika, potvrđuje i direktor Branko Radujko, koji je istakao da više nisu mogući ni dogovori tipa: „ti pusti mene s cenom danas, a ja ću tebe sutra“, kao i da se nudi nešto drugo u zamenu za „prolaz“ na aukciji ili da se namerno ne daju ponude kako bi cena pala na drugoj licitaciji.
Tanjug/Zoran Žestić
A sada će svako ko hoće moći da iz komfora svoje kuće ili kancelarije "klikće“ na licitacijama svih carinarnica bez potrebe da nekud ide i nosi papire. Carini su drastično smanjeni troškovi licitacija, jer nema zakupa prostora, obezbeđenja, angažovanja policije…, a i država će prihodovati mnogo više od 78 miliona dinara, koliko je prošle godine „zaradila“ na licitacijama zaplenjene robe.
Digitalno rešenje
Upravo u digitalizovanoj proceduri licitacije pronađeno je rešenje za sve, ili bar većinu, dosadašnjih „dilova“. Sada je pritisak na učesnike praktično nemoguć jer identitet ljudi koji se prijave na licitaciju je „tajan“ sve do njenog zvaničnog kraja.
Šta sve ide na licitaciju
Na licitaciju, a odsad samo na e-licitaciju, u Upravi carina stavljaju svu robu (i vozila) koja se zapleni na granici, aerodromima ili rečnim lukama. Izuzetak je akcizna roba, koja se uopšte ne prodaje na licitacijama, kao i narkotici, opasne materije i slično, koje se komisijski uništavaju. Kvarljiva roba ide na hitnu licitaciju.
Sva zaplenjena roba ide u postupak pred prekršajni sud, i po pravosnažnoj odluci suda mora da se da na licitaciju u roku od godine dana, a proda u roku od dve godine. To može da potraje i godinama, zbog čega pada vrednost zaplenjenoj robi.
Ukoliko se predmet ne proda na prvoj licitaciji, na drugoj se spusti cena za 30 odsto, a ako ni tada nema kupca, daju se odmah pisane ponude sa cenom. Ukoliko ni tada nema kupaca, ide se na direktnu pogodbu sa prijavljenima za drugu licitaciju.
Svi učesnici daju ponude pod alfanumeričkom šifrom koju su dobili pri prijavi. Na nadmetanje za željeni predmet može da se prijavi svako, čak i stranci. U principu, dovoljno je da se registruje na aplikaciji, prijavi za licitaciju, plati depozit u visini trećine početne cene i sačeka potvrdu Carine. Građani mogu da učestvuju za pojedinačne predmete i vozila, a kompanije za robu koje ima u većoj količini od one za ličnu upotrebu ili za specifične vrste robe, za čiji promet moraju da budu registrovani u APR-u.
Tako, recimo, na današnjoj prvoj e-licitaciji svaki građanin je mogao da kupi skupoceni sat, žensku ručnu torbicu ili mobilni telefon, ali je za set ronilačkih odela ili lot od 99 kofera ostavljenih na Aerodromu „Nikola Tesla“ to morala da bude firma koja je registrovana za trgovinu.
Sama procedura je potom skroz „pravolinijska“. Najmanje 10 dana pre zakazane licitacije svi podaci o njoj i o robi su na sajtu Uprave carina, a potencijalni učesnici mogu da i fizički dođu u carinarnicu i pogledaju šta bi licitirali.
Određeni predmet je na licitaciji određeno vreme, u kome učesnik može da podigne ponudu za neki unapred određeni iznos (korak) ili da odmah da neku svoju cenu. Koliko će trajati aukcija, kolika će biti početan cena, a koliki „korak“ povećanja ponude, određuje komisija za svaki predmet i licitaciju svake od 15 carinarnica koliko iz ima u Srbiji.
Koliko traju nadmetanja?
Tako se danas za nekoliko skupocenih satove nadmetalo tačno 20 minuta, a „korak“ je bio po pet hiljada dinara. Za neke, kao za „hublot big bang“, bilo je samo tri „koraka“ povećanja od tri učesnika na licitaciji, što je i potreban minimum da se održi, da bi cena stigla na 900.000 dinara.
Za „omega seamaster“ licitatora je bilo sedam, zbog čega je i cena skočila sa početnih 260.000 dinara na 404.000, a za „omega speedmaster“ čak i više. Tako je 11 učesnika cenu naguralo u 13 koraka od 773.000 dinara gotovo duplo - na 1,4 miliona.
Kod „ajfona XS“ razlika je bila manja, i oni su prodati za nešto više od 30.000 dinara, za 25 odsto više od početne cene, dok je za skupe ženske torbice ovoga puta bilo malo interesovanje i novog vlasnika je dobila samo „celine paris“ za 95.500 dinara (početna 82.400 dinara).
Tanjug/Zoran Žestić
- Tu se vidi koliko je e-aukcija unapređenje i koliko je značajna i za budžet Srbije, jer sve je transparentno, biće više učesnika, a dobijaju se mnogo bolje ponude. Već danas su neki predmeti prodati za dvostruko veći iznos nego što je bila početna cena – naglasio je Radujko.
A u maju...
Na današnjoj aukciji je bilo 20 predmeta, za učešće su stigla 464 zahteva, a Carina je odobrila 113, jer nisu svi prijavljeni zadovoljavali uslove za kupovinu robe za koju su se prijavili ili nisu uplatili depozit.
Bilo je i onih koji su se prijavili za 17 od pomenutih 20 predmeta, i to je jedan od faktora koji određuje vreme trajanja cele licitacije. Da bi neko ko se prijavio za više predmeta imao vremena i koncentracije da licitira za sve, licitacija mora da traje dovoljno dugo.
- Kada budemo prvi put prodavali vozila na e-licitaciji, verovatno će prodaja jednog vozila trajati samo pet minuta, jer inače bi to trajalo ceo dan – kaže Đurić.
A prilika za to biće vrlo brzo, već sredinom maja u Carinarnici Beograd, i taj inače veoma posećen događaj sada će zbog interneta biti još bogatiji i za ponuđače i za ponude.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari