Bitkoin se vraća na velika vrata: Ukrajinska kriza izbacila kriptovalute u prvi plan
Dok neke zemlje zabranjuju kriptovalute, kao pre neki dan Tajland, a ranije i Kina, u Rusiji i Ukrajini pokazale su se kao veoma korisne u krizi i pojedincima i državi
Panika građana zbog početka oružanih sukoba u zemlji, jer lokalna valuta naglo gubi vrednost, ali i sredstvo da se sačuva milijarde evra vredna imovina ili omogući da inače „zlata vredna“ roba nekako probije blokadu i stigne u svet…sve su to situacije za čije se rešavanje danas pominje jedna ista reč – kriptovalute.
Navršilo se mesec dana od ulaska ruske vojske u Ukrajinu i brzog odgovora Zapada kroz dosad neviđene političke i ekonomske sankcije Moskvi i od početka tog geopolitičkog potresa jedna stvar se konstantno pojavljivala u drugom planu.
Prinscreen: google.com
Ukrajinska kriza je oživela interesovanje i kupaca, ali i političara i svetske javnosti generalno, za bitkoin i druge kriptovalute. To interesovanje oslikava se u blago uzlaznom trendu vrednosti bitkoina, koji je sa nivoa ispod 40.000 dolara za mesec dana od početka borbi, i oružanih i geopolitičkih, skočio na više od 44.000, ili za više od 13 odsto.
Razlozi za to su višestruki, objašnjavaju stručnjaci.
Pročitajte još:
- Ne bih se složio da postoji „blago uzlazni trend“ već je to trend koji se jasno vidi u poslednjih mesec dana, od početak rusko-ukrajinske krize. Na samom početku rata tržište je bilo u jakom padu, i kripto i berze kapitala, kao posledica straha od nepoznatog, a od onda kripto samo ide naviše – kaže za 24sedam Miloš Živković iz prve domaće kriptomenjačnice. ECD.rs.
Živković napominje da je već tada primećeno da je povećan broj Rusa koji kupuju kriptovalute, ali da je to zbog toga što je rublja u velikom padu prema dolaru i evru, koji je samo produbljen eskalacijom krize.
- Njihova procena je verovatno da su im sigurnija u bitkoinu nego lokalnoj valuti, jednako kao i Ukrajinaca, koji su brzo shvatili da ako moraju da beže iz svog doma da je lakše da pare ponesu u telefonu kao kriptovalute, nego na neki drugi način – objašnjava Živković.
Ko je Rus, a ko nije?
Miloš Živković kaže da je tehnološki malo problematično a i protiv same koncepcije decentralizovanosti, privatnosti i anonimnosti blokčejna i na njemu zasnovanih kriptovaluta, da se utvrdi „ko je Rus a ko nije“.
- Većina berzi i menjačnica traže identifikaciju ljudi pri prijavljivanju i prvoj trgovini i to je jedini način da se „zna“ ko je ko i da se blokira pristup nekome ko je recimo iz Rusije. Naravno, niko ne može da zabrani trgovinu, odnosno slanje recimo bitkoina sa jednog privatnog računa odnosno kripto adrese na drugi, jer u blokčejnu ne postoji takva institucija kao što bi bila centralna banka u klasičnom finansijskom sistemu – ističe Živković.
Uz ove reakcije na pojedinačnom, privatno i ličnom nivou ljudi koji bi da se zaštite u nevolji, kripto priča je rusko-ukrajinskom krizom dobila i „državni“ nivo.
- Ukrajina, odnosno vlada u Kijevu, dobila je jako veliku količinu privatnih donacija u kriptovalutama i morala je da formalno prihvati kripto, kako bi dobila tu pomoć iz inostranstva. S druge strane, sada imamo i najavu da bi i ruska strana mogla da „uvede“ kriptovalute, i da u njima prihvata plaćanje svoje nafte i gasa – ističe Živković.
On podseća da je većina ruskih banaka izbačena iz SWIFT sistema za međunarodno bankarsko plaćanje a da je u Ukrajini zbog vojnih operacija otežano plaćanje.
- Postoji veliki pritisak na kriptomenjačnice i kriptoplatforme da se isključe sve transakcije u kojima učestvuje ruska država ili bilo koji Rusi. One su se u prvo vreme oglušile o takve zahteve, kada je to tražila Ukrajina ali sada pritisak dolazi iz Vašingtona i Brisela. Ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati ali vidi se da je ova kriza dala ogroman pečat na validnost kriptovaluta kao zasebnog sistema koji razni ljudi mogu da koriste iz raznoraznih potreba, razloga i pobuda. Nakon pandemije koja nam je pokazala vrednost „onlajna“ trgovina naftom u bitkoinima bi bila druga dramatična potvrda kriptovaluta kao platežnog sredstva i koncepta uopšte. Ali, za naftu ćemo sačekati, jer u tom poslu su najveći kupci države i globalne naftne kompanije pa to neće biti ni brzo ni lako – napominje Živković.
Screenshot:Wise.com
A upravo države još nisu načisto šta bi tačno radile sa kriptovalutama i digitalnom imovinom. Neke i dalje zabranjuju kriptovalute, kao što je to ovih dana uradio Tajland, pre toga Kina a najavila je i Indija, a neke su ga uvele praktično kao paralelnu valutu (i napravile haos) kao El Salvador sredinom prošle godine, ili su napravile svoje (Kina, Nigerija...).
Ni sama Rusija, koja bi sada da joj se bitkoinom plaća nafta, nije „prelomila“, jer do pre samo nekoliko meseci ruska centralna banka je tražila zabranu kriptovaluta a još krajem januara obe godine je Ministarstvo finansija Rusije pripremilo predlog regulisanja kriptovaluta tako što bi se trgovina slobodno odvijala uz prethodno identifikaciju vlasnika kriptonovčanika i računa koji bi bili u bankama.
Nafta za bitkoine
"Opasnost" bitkoina ovih dana u Zapadnom svetu kao da se više ne odnosi na teroriste, dilere droge i druge opasne kriminalce, već samo na Ruse. Prvo se digla prašina da li će ruski oligarsi i tajkuni pod sankcijama uspeti da prebace svoje sumnjive milijarde iz banaka i dolara u bitkoine a sada je Moskva zamutila vodu najavom da će zbog zapadnih sankcija na izvoz nafte narudžbine za nju primati i u kriptovalutama.
Ko je sve zabranio kripto
Tajland je poslednja u nizu zemalja koje se protive kripto imovini, ali svakako nije jedina. Katar je uveo zabranu od januara 2020, centralna banka Kine je u septembru 2021. rekla da su bilo kakve kripto transakcije ilegalne i zabranjene. Turska je takođe prošlog aprila zabranila plaćanja kriptovalutama, direktno ili indirektno. Tu je i Severna Makedonija kao jedina evropska zemlja koja je uvela totalnu zabranu kriptovaluta, što se odnosi na trošenje, trgovanje, investiranje. Bitkoin je ilegalan i u Bangladešu a o zabrani razmišljaju i Egipat, Maroko, Irak.
I dok je više od 40 država je zabranilo kripto ili uvelo restrikcije, u SAD je predsednik naložio da se ispita uvođenje kriptovaluta u finansijski sistem i eventualno pravljenje digitalnog dolara.
Suočena sa pooštravanjem sankcija zapadnih zemalja zbog napada na Ukrajinu, Rusija razmatra prihvatanje bitkoina kao sredstva plaćanja za izvoz njene nafte i gasa, izvestio je CNBC.
Predsednik komiteta ruske Dume za energetiku, Pavel Zavaljni, rekao je na videokonferenciji za novinare u četvrtak, da je Rusija spremna da bude fleksibilnija u pogledu opcija plaćanja i da za prijatelje razmatra prihvatanje nacionalnih valuta kao i bitkoin.
Čini se da je Rusija sada ozbiljna u pogledu udaljavanja od dolara, smatra Nik Karter, suosnivač "Koin metriksa", koji je i napomenuo da bi Moskva potencijalno mogla da pretvori rezerve energije u "čvrstu imovinu" (kao što je zlato) koja bi mogla da se koristi za plaćanje van dolarskog sistema.
Toga se plaše i u EU, gde je šefica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila ove nedelje da da se kriptovalute koriste za izbegavanje sankcija uvedenih Rusiji, prenosi agencija Anadolija.
Da države, kada zagusti, lako ulaze u bitkoin pokazala je i Ukrajina koja je promenila propise kako bi prihvatila više od 100 miliona dolara vredne donacije u kriptovalutama nakon ulaska ruskih trupa.
Sami Ukrajinci su se kriptu okrenuli još brže, jer je kupovina bitkoina skočila tri puta već prvih dana vojnih sukoba. Ne zaostaju mnogo ni Rusi, koji zbog pada rublje svoju valutu sve više konvertuju u bitkoin, jedinu kriptovalutu koju mogu da kupe lokalno i gde je obim trgovina porastao 260 odsto, prema podacima "Koin dens" (Coin Dance).
Zaključak je jednostavan, kad je kriza svaki je izlaz dobar, a kada se situacija slegne nema razloga ni da se mnogo beži od nečeg što će tada biti mnogima mnogo bliže i poznatije - trgovine i "štednje" u kriptovalutama.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari