Da li privreda može da se nada i trećem moratorijumu na otplatu kredita?

Prvi moratorijum na otplatu kredita u Srbiji, koji je zbog krize nastale usled pandemije proglašen u martu, prihvatilo je 84 odsto zaduženih preduzeća, dok je za drugi, krajem jula, interesovanje ipak bilo manje. Zastoj u otplati u drugom krugu primenilo je 69 odsto firmi.

Dok centralna banka, kako su istakli za 24sedam, pomno prati stanje u finansijskom sektoru, kako bi na vreme reagovala i eventualno odlučila da ponudi i treći moratorijum, stručnjaci smatraju da bi zastoj u otplati ovog puta trebalo da bude nešto drugačiji.

Adekvatna podrška za prevenciju poteškoća

Podsetimo da je u oba navrata moratorijum ponuđen svim dužnicima, i građanima i privredi, bez izuzetka. Sada, gotovo osam meseci nakon početka krize i primene prvih mera za pomoć privredi, ekonomski analitičari, ali i bankari kažu da bi sada podrška trebalo da bude selektivna.

Rajić: Opšte mere nisu dobre

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže za 24sedam da se ne sme dozvoliti da kriza „uđe“ u banke.

– One imaju veće rezerve od privrede. Ali, politika NBS treba da bude takva da se bankama preporuči da pomognu privredi, posebno firmama koje su najugroženije. Takođe, država bi trebalo da prati osetljive sektore, pa da sugeriše da onima koji su krenuli da se izvlače iz krize banke ne uskrate pomoć. Opet uvesti opšte mere za sve nije dobro – smatra Rajić.

To bi, kako ističu, značilo da se treći moratorijum ponudi preduzećima koja su najviše pogođena krizom, a to su ona iz oblasti turizma, ugostiteljstva, transporta…

U svakom slučaju, ono što je značajno, kako je naglasila i guvernerka Jorgovanka Tabaković, jeste da je zahvaljujući zastoju u otplati obaveza, u dva navrata “NBS olakšala teret krize i doprinela rastu raspoloživog dohotka privrede i stanovništva u periodu visoke neizvesnosti“.

– Činjenica da je veliki broj klijenata prihvatio oba propisana moratorijuma govori da je ta mera bila adekvatna podrška prevenciji potencijalnih poteškoća u izmirivanju obaveza prema banci, kao i ublažavanju posledica pandemije – rekla je nedavno u intervjuu za 24sedam guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Ona je naglasila i da je NBS, pored moratorijuma, stvorila dodatne preduslove za lakšu otplatu obaveza klijenata banke i olakšan pristup finansiranju, poput mogućnosti refinansiranja ili produžetka roka otplate, olakšanog pristupa stambenim kreditimia i slično.

Nema mnogo prostora u budžetu

– Nastavljamo da kontinuirano pratimo situaciju u finansijskom sektoru, analiziramo efekte svih do sada preduzetih mera, među kojima i zastoja u otplati obaveza, i preduzimamo sve potrebne aktivnosti kako bi se u što većoj meri ublažili negativni efekti zdravstvene krize – navela je Jorgovanka Tabaković.

Dok NBS pomno posmatra situaciju, ekonomski analitičari ocenjuju da nema više mnogo prostora u budžetu za ovakve izdatke, ali da bi novi moratorijum trebalo da se fokusira na ugrožene sektore.

– Tu su svakako firme iz oblasti ugostiteljstva, hotelijeri, oblast saobraćaja… Njima je takva podrška sada najpotrebnija, ali postavlja se pitanje budžetskih mogućnosti – kaže za 24sedam profesor ekonomije Ljubomir Madžar.

Pročitajte još: Čime se sve bavi srpska IT industrija

Ipak, on naglašava da su sredstva istrošena i da je slaba vajda od nove finansijske pomoći države.

– Kao što i u životu mnogo treba, a malo bude zadovoljeno, bojim se da će ovaj put i potrebe privrede ostati uskraćene. Pogotovo što je dosta novca već otišlo iz budžeta u te svrhe, deficit je rekordan, a i Fiskalni savet upozorava da nema više prostora – naglašava Madžar.

Očuvati svako radno mesto

Bankari podsećaju da je interesovanje dužnika za drugi moratorijum bilo manje u odnosu na prvi.

– Ono što je svakako zanimljiv podatak je da je u NLB banci prvi moratorijum odbilo 10 odsto korisnika kredita, dok je drugi odbilo njih 17 odsto. Ljudi su se u prvi mah odlučivali za zastoj u otplati obaveza preventivno, imajući u vidu da je neizvesnost bila izuzetno velika, a u trenutku pokretanja drugog moratorijuma, već smo imali jasniju sliku – kaže za 24sedam Dejan Janjatović, član Izvršnog odbora NLB banke.

Moratorijumi vredni tri milijarde evra

U Udruženju banaka Srbije istakli su da je prvi moratorijum bio vredan oko dve milijarde evra, a drugi skoro milijardu evra. Naime, drugi moratorijum prihvatilo je 82 odsto građana, odnosno više od 2,5 miliona dužnika u Srbiji. Ovakav oblik pauze prihvatilo je, kažu u UBS, i 69 odsto preduzeća. U prvom krugu na moratorijum je pristalo ukupno 91 odsto dužnika.

Kako dodaje, i pored još uvek prisutne nesigurnosti zbog pandemije, on veruje da bi u tom smislu neki novi moratorijum verovatno imao drugačiju formu.

– Pojedine industrije poput ugostiteljstva i saobraćaja, osetile su najznačajniji udar i verujem da je, kako privrednicima iz tih segmenata, tako i njihovim zaposlenima, svakako pomoć potrebnija nego drugima – smatra Janjatović.

Pročitajte još: MMF: Rast BDP-a Srbije u 2021. pet odsto, zelene investicije značajne za nova radna mesta

Pročitajte još: Za kapitalne projekte u infrastrukturi 126,3 milijarde dinara

On naglašava da NBS aktivno prati situaciju na tržištu i svakako će preduzeti potrebne korake u meri i na način kako oceni da će biti najefikasnije, a da će se NLB banka kao i u prethodnom periodu, potruditi da propisane mere sprovede na najkvalitetniji način.

Vojislav Lazarević, predsednik IO Addiko banke, kaže za 24sedam da su dva moratorijuma, koja su uvedena, svakako pomogla građanima i privredi da prevaziđu okolnosti smanjene ekonomske aktivnosti izazvane pandemijom virusa kovid 19.

– Ovo je bila jako dobra mera kako bi se očuvala stabilnost ekonomije i očuvalo svako radno mesto. U velikoj meri uvođenje još jednog moratorijuma zavisi od toga kako će pandemija kovid 19 uticati ne samo na našu ekonomiju već i na ekonomije naših najvećih trgovinskih partnera. Siguran sam da će NBS kao i do sada doneti u datom trenutku pravu odluku o tome da li je potreban još jedan moratorijum – ističe Lazarević.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi