Znaćemo šta jedemo i ko nas truje: Radi se na novom zakonu

Bezbednost hrane predstavlja jedan od ključnih izazova savremenog doba, posebno u kontekstu industrijske poljoprivrede, masovne upotrebe pesticida i hemikalija u ratarstvu, voćarstvu i povrtarstvu , sveprisutnosti fabrički prerađene hrane i sveopštekulture brze hrane. Ovi faktori, iako doprinose povećanju produktivnosti i dostupnosti hrane, istovremeno ugrožavaju zdravlje ljudi i održivost životne sredine.

Industrijska poljoprivreda, usmerena na maksimizaciju prinosa, često zanemaruje dugoročne posledice po plodnost zemljišta i bioraznovrsnost, ali i direktno po zdravlje ljudi. Monokulture i intenzivna obrada tla iscrpljuju prirodne resurse, dok masovna upotreba pesticida i hemijskih đubriva ostavlja toksične ostatke u hrani. Ovi ostaci, poput pesticida, mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući hormonske poremećaje i povećan rizik od hroničnih oboljenja.

Toga smo danas nesvesni, jer obaveštenja o tome u domaću javnost stižu retko, površno i uglavnom iz stranih izvora, poput evropskog sistema za uzbunjivanje RASFF.

Tako smo imali priliku da saznamo, dvadeset puta samo od početka ove godine odnosno 104 puta od početka 2020., da nešto nije u redu sa voćem, povrćem stočnom hranom… koju pravimo u Srbiji a koju smo pokušali da izvezeno i prodamo u Evropi. Pre neki dan smo saznali da je aflatoksin otkriven u sojinom brašnu, prošlog meseca hepatitis A u smrznutom mešanom voću, listerija u ribljim proizvodima, pesticid formetanat u jagodama, pre toga salmonela u hrani za živinu..., ali i dalje ne znamo ko je to proizveo, šta se dalje preduzelo i, što je najbitnije, koliko toga još ima na domaćim tezgama i po rafovima.

RASFF

 

Nova pravila za bezbednije potrošače

To bi uskoro trebalo da se promeni jer Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije saopštilo je juče da je započet rad na izradi nacrta zakona o bezbednosti hrane. Taj zakon, kako se navodi, uvodi efikasniju istragu u sistemu brzog obaveštavanja u slučaju nebezbedne hrane i ima za cilj zaštitu zdravlja potrošača.

Ključna novina zakona je efikasnija istraga u sistemu brzog obaveštavanja i reagovanja u slučaju nebezbedne hrane. Zahvaljujući tom mehanizmu, država će moći pravovremeno da reaguje i efikasno spreči širenje rizika, navelo je Ministarstvo u saopštenju.

24sedam/M.M

 

Zakon predviđa i primenu hitnih mera u kriznim situacijama povezanih sa hranom. Obaveze svih učesnika u lancu ishrane – od primarne proizvodnje do potrošača – biće jasno definisane, a sistem nadzora biće ojačan kroz precizniju podelu nadležnosti i odgovornosti institucija.

Javnost će, kako je navedeno, biti obaveštavana o svim rizicima i merama koje se preduzimaju, čime se direktno jača poverenje potrošača u sistem.

Značajna izmena je i izdvajanje oblasti hrane za životinje iz tog zakona, koja će biti uređena posebnim propisom – u skladu sa potrebom za jasnijom regulativom i boljom primenom.

Usvajanjem tog zakona i podzakonskih akata, Srbija će u potpunosti uskladiti svoje propise sa relevantnim aktima Evropske unije, što je od posebnog značaja za ispunjenje Merila 1 za otvaranje Poglavlja 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, kao i za napredak u klasteru 5 – Resursi, poljoprivreda i kohezija.

Ministarstvo ističe da donošenje tog zakona neće povećati troškove privredi, niti građanima i poziva sve zainteresovane strane da se upoznaju sa radnom verzijom Nacrta zakona i da predloge i sugestije dostave najkasnije do 19. avgusta na [email protected].

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi