Zbog suše će nam faliti i domaćeg voća

Zbog velikih vrućina i suše koja traje vezano već tri meseca, ne trpe samo žitarice već će i rod voća u Srbiji ove godine će  biti manji 5% do 8% odsto u odnosu na 2023. godinu, procenjuju stručnjaci.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da Srbija u proseku proizvede oko 1,45 miliona tona voća, ali će ove godine prinos biti između 1,22 i 1,25 miliona tona, prenosi Agronews.

– Prošle godine je bio smanjen prinos voća za 270 tona u odnosu na 2022. godinu, a na početku ove godine sam očekivao, obzirom kakav je bio potencijal da će biti rodna godina, ali smo imali niske temperature u trećoj dekadi aprila, kasnije velike štete od grada i visokih temperatura, pa očekujem da će taj prinos biti čak i manji u odnosu na prošlu godinu – kazao je Keserović.

Visoke temperature, kako je naveo, tamo gde nema protivgradne mreže, uticale su na kvalitet plodova, posebno šljive “čačanske rodne”, čiji je plod dehidrirao i smežurao se.

– Sigurno da su ove visoke temperature izazvale i ožegotine ne samo na plodovima, već i na listovima, čak smo primetili i kod leske takvu pojavu i kod kruške i jabuke – kazao je Keserović.

Pixabay

 

"Neobjašnjiv" visok šećer u voću

Očekivao je, kako je rekao, da će biti problema sa sadržajem šećera u voću, ali ga ima dosta, a za čije stvaranje su potrebne voda i hladne noći, pa je tu pojavu nazvao “neobjašnjivom”.

– Moj savet voćarima je da je trebalo koristiti kaolin da bi se plodovi i listovi zaštitili od ožegotina, kao i da bi bilo dobro da se orežu voćne vrste sa kojih je ubran plod, kao što su kajsije, šljive i trešnje da bi se smanjila transpiracija i bolje obrazovali pupoljci za narednu godinu – kazao je on.

Pixabay

 

Dodao je da je u Srbiji potrebno više akumulacija vode, kako bi se sprečila suša kao i zasenjivanje samih zasada jagodastih voćnih vrsta i protivgradnih mreža, koje štite od ožegotina i grada.

– U Srbiji je dosta bilo problema sa izmrzavanjem trešnje, pogotovo u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, a u Vojvodini je ove godine dosta zasada trešnje rodilo dobro i oni proizvođači koji su imali dobar kvalitet imali su i visoku cenu – kazao je Keserović.

Pixabay

 

Rekao je da je smanjen rod višnje i da je plod bio oštećen zbog mraza, ali je to kompenzovano visokom cenom koja je u pojedinim delovima Srbije išla do 120 din/kg, a u proseku je bila od 80 do 90 dinara.

Keserović je rekao da je zbog mraza ove godine smanjen i rod kajsije u Miokovcima i drugim krajevima, ali da je Fruškogorski region bio prepun tog voća, pa su proizvođači imali najvišu cenu u poslednjih 10-20 godina.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi