Ne čekajte štetu od klimatskih promena, osigurajte se (VIDEO)

19.05.2024

19:44

0

Autor: G.M.Š.

Klimatske promene su pitanje broj jedan i u savremenoj poljoprivredi a time i u osi-guranje rizika od šteta. U Srbiji se to i dalje ne shvata ozbiljno

Ne čekajte štetu od klimatskih promena, osigurajte se (VIDEO)
Nemanja Vignjević, regionalni dir. prodaje, Globos osiguranje - Copyright 24sedam/Nenad Vujanović

Elementarne nepogode sa teškim posledicama su postale (pre)čest izazov za poljoprivrednike širom Srbije. Šteta se trpi ne samo direktno, na usevima i opremi (protivgradne mreže, plastenici, staklenici…) pošto ostaju i dugotrajne posledice po buduću proizvodnju a potencijalno i po kvalitet zemljišta.

Uprkos ovim ishodima, koje se u velikoj meri mogu pripisati klimatskih promenama, poljoprivredno osigu-ranje u Srbiji beleži vrlo slab rast.

Zašto je to tako i šta se može uraditi, razgovarali smo na tekućem 91. Poljoprivrednom sajmu s Nemanjom Vignjevićem, regionalnim direktorom prodaje za Vojvodinu i Novi Sad u „Globos osiguranju“.

- Svedoci smo u veoma velikih klimatskih promena. Vremenske prilike su u poslednjem periodu izuzetno neizvesne, a očekujemo da će tako biti i u narednim godinama. A istovremeno, u Srbiji je osigurano tek 15 odsto površina pod ratarskim kulturama. Ja samo mogu da poručim poljoprivrednicima je da misle na vreme, pošto je njihova proizvodnja pod otvorenim nebom i ništa im ne može garantovati da baš na njihovim njivama, na žalost, ove ili neke naredne godine neće biti štete – ukazuje Vignjević.

Svi se sećamo prošlog jula, kada je superćelijska oluja napravila haos u dobrom delu Srbije. Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Zoran Keserović, procenio je nakon toga da je samo kod voća nevreme smanjilo rod za otprilike pet odsto, da je uništeno oko 50.000 tona voća. To je šteta od 25 miliona evra na nivou cele Srbije, za samo jedan dan bešnjenja Majke prirode.

Profimedia
Kad se nebo otvori, onda je kasno za kalkulaciju

 

I pored toga, i stalnih upozorenje klimatologa da će vremenske neprilike biti sve drastičnije u Srbiji se, pre-ma podacima Udruženja osiguravača Srbije, svoju proizvodnju osigurava svega 5% fizičkih lica, A to je kod njih je 80% svih obradivih površina u Srbiji. Za razliku od poljoprivredih domaćinstava, agrokompanije se ne kockaju sa sudbinom i 60% pravnih lica plaća premiju osiguranja.

Uz subvenciju premija nije skupa

Za osiguranje poljoprivrednih kultura treba izdvojiti od 2% do 5% novca koji će se dobiti kada se proda žito, voće ili povrće. Pritom, država (Republika, AP Vojvodina i pojedine lokalne opštine, daju od 40% do čak 70% (u zlatiborskom, moravičkom, kolubarskom, podunavskom i šumadijskom okrugu) subvencije za osiguranje.

24sedam/Nenad Vujanović
Sve o osiguranju useva: Osim na Sajmu i u 20 poslovnica "Globosa" širom Srbije   

 

Pritom, premija se plaća posle žetve a prilikom kupovine polise daje se samo 5% na ime poreza državi.

Isplata štete veća od proseka tržišta

Prema podacima „Globos osiguranja“, koje drži 5,5% tržišta, u Srbiji je premija osiguranja u poljoprivredi za 2023. godinu bila 4,5 milijardi dinara. Na nivou celog tržišta, iznosi isplaćenih naknada štete su za 22% veće od iznosa premije, dok je to kod “Globosa“ 60% do 85% više.

- Danas, kada je prirodnih resursa sve manje, značaj odgovornog poslovanja u poljoprivredi jeste imperativ. Osiguranje je možda prvi korak na tom putu. Ponosan sam što je „Globos osiguranje“ već godinama strateški partner i generalni sponzor Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu, a to je kompanija koja prepoznaje značaj unapređenja volumena osiguranih useva i edukacije tržišta u ovom segmentu – istakao je nakon otvaranja Sajma Ostoja Mijailović, predsednik „OMR Grupe“, čiji je „Globos  osiguranje“ član.

-- U ovom trenutku subvencije su u iznosu 40% od visine premije, ali postoje neki pod limiti koji, ne znam da li su svima poznati, pošto ima i nekih ugroženih oblasti gde je 70% povrat za premiju. Mi svakako radimo na tome da to bude i više od tih 40%, znači da bude 50% i 60% sa ukidanjem tih geografskih limita. To je nešto na čemu mi insistiramo već godinama, pokušavamo da napravimo to i siguran sam da ćemo, ako uspemo da dođemo do toga, doći i do većih osiguranih površina. Imamo pozitivne takve primere u zemljama kako naših okolnih zemalja, tako i u Evropskoj uniji. Tako da nadamo se da je to jedan od načina na koji ćemo moći da proširimo osiguranje – napominje sagovornik 24sedam iz „Globosa“.

Kada se povede priča o nedovoljnom osiguranju poljoprivrede u Srbiji obično se kao glavni razlog navodi nepoverenje poljoprivrednika u to da će im biti isplaćena fer odšteta. U „Globos osiguranju“ tvrde da je to više fama nego realan razlog..

- Mi imamo stručni ljude koji se bave procenom štete a koji su, ajde, mogu da kažem preko 20 godina u ovoj branši. To su ljudi koji su ratarske struke, povrtarske struke, voćarske struke, i oni su eksperti u svom do-menu. Kolika će biti šteta, a time i naknada štete, zavisi od toga u kom periodu se šteta. Ako se desila šteta u nekom periodu vegetacije tada ide pretprocena i procena, a konačna procena oštećenja na usevu se radi nekih desetak, petnaest dana pre žetve ili pre branja ako je to u pitanju voće. I tek tada se određuje koliko je konačno oštećenje. Garantujem da smo veoma fer prema našim klijentima – ističe Vignjević.

Da sumnja u fer procenu ne bi trebalo da je razlog, slažu se i u  udruženju osiguravača, gde kažu da ako klijent nije zadovoljan procenom može traži drugostepenu komisiju a, naknadno, i da ide na sudsko veštačenje. Međutim, na veštačenju završi svega 1% do 2% šteta, što je zanemariv procenat.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike