IPARD nije bauk: Do para iz EU sami ili uz pomoć stručnjaka

Kako bi konkurisali za sredstva iz IPARD programa, poljoprivrednici moraju da imaju biznis plan. To mogu da naprave sami, ali i da angažuju stručnjaka, odnosno konsultantsku kuću. I ta konsultantska usluga je predviđena u IPARD-u i za nju se može tražiti povraćaj sredstava, kaže RTS.

Proizvođači koji planiraju da ulažu u nove zasade, opremu i objekte na poljoprivrednom gazdinstvu, mogu do 24. maja da konkurišu za bespovratna sredstva iz Evropskog fonda IPARD 3. Tokom aprila biće raspisan i konkurs za investicije u preradu i marketing, a početkom juna za investicije u seoski turizam.

– IPARD nije nikakav bauk, ljudi treba da budu ohrabreni da apliciraju, da ulože određeni trud i na kraju će se to isplatiti – kaže za RTS projektni menadžer delegacije EU u Srbiji Andrej Papić.

Kako bi konkurisali za sredstva, poljoprivrednici moraju da imaju biznis plan. Papić kaže da poljoprivrednici moraju da donesu odluku da li će sami da ga naprave ili će da angažuju konsultantsku kuću, i ističe da su poznati primeri poljoprivrednika koji su sami sastavljali aplikaciju i dobili sredstva.

Napomenuo je da na sajtu Ministarstva poljoprivrede postoji spisak konsultantskih kuća. Papić kaže da su konsultantske usluge dozvoljene u IPARD-u i za njih se može tražiti povraćaj sredstava.

Sve na sajtu Ministarstva poljoprivrede

Oko 580 miliona evra evropskog novca i novca koji je obezbedila naša država do 2027. godine može da uđe u srpski agrar. Papić napominje da zvanične informacije o apliciranju za IPARD projekte poljoprivrednici mogu naći na sajtu Ministarstva poljoprivrede.

– Kada IPARD odobri projekat, poljoprivrednici mogu ući u investiciju, i ne gleda se da li će novac uložiti iz kredita ili sopstvenih sredstava. Posle toga podnose zahtev za povraćaj sredstava, koji može da iznosi do 75 odsto – kaže Papić.

Kada je reč o razumevanju banaka prema IPARD-u, on kaže da postoji prostor da svi bolje razumeju proces IPARD-a, a neke banke pozitivno gledaju na IPARD prilikom odobravanja kredita, ali ne postoji mogućnost da se ulazi u poslovnu politiku banaka.

– Greške koje se najčešće dešavaju pa poljoprivrednik ne dobije sredstva IPARD-a su te da nisu podmireni porezi prema državi ili postoje greške prilikom plaćanja. Plaćalo se sa tuđeg računa ili nije celokupna suma plaćena sa računa – istakao je projektni menadžer delegacije Evropske unije u Srbiji.

U aprilu počinje poziv za Meru 3 – prerada i marketing. Napominje da za ovu meru mogu da apliciraju pravna lica, jer to nije mera za fizička lica. Mera 7 kreće u julu – ruralni turizam. Papić kaže da je ova mera namenjena svima koji su u toj aktivnosti i onima koji hoće da uđu u ruralni turizam.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi