Lokalna hrana za lokalne kupce: Srbija dobija biodistrikt

Biodistrikt kao područje u kojem lokalni proizvođači, potrošači, javne institucije, udruženja, turističke organizacije, ugostitelji... međusobno se povezuju u cilju održivog upravljanja lokalnim resursima, sa fokusom na najefikasnije iskorišćavanje potencijala tog specifičnog područja, uskoro će biti i svakodnevica u Srbiji.

Prvi takav, ne samo u zemlji već i u regiuonu Jugoistočne Evrope, najavljen je juče na konferenciji "Biodistrikti kao model za podsticaj organske proizvodnje i lokalnog ekonomskog razvoja", koji je organizovala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju, zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, udruženjem „Serbia organika“ i Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu.

Na stručnom panelu u okviru konferencije temeljnije su predstavljene preduzete aktivnosti i postignuti rezultati na formiranju prvog biodistrikta u Srbiji, u Kolubarskom okrugu, uz razmenu iskustava lokalnih poljoprivrednika, međunarodnih eksperata, domaćih institucija i predstavnika privatnog sektora.

Prodekan Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Vladan Bogdanović, istakao je da je relativno novi koncept biodistrikta privukao značajnu pažnju međunarodne i domaće stručne javnosti, naglasivši da su znanje i inovacije dve ključne reči za održivi razvoj u agroindustiji.

– Biodistrikt kao koncept održivog razvoja može za Srbiju da bude izuzetno značajan, jer naša zemlja ima prirodne uslove za korišćenje lokanih resursa na optimalan, efikasan i održiv način uz upotrebu lokalnih znanja, domaćih sorti i autohtonih rasa domaćih životinja – poručio je Bogdanović.

Promo: EG

 

Dug put nazad do prirodne hrane

 

Pomoćnica ministra u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Vedrana Ilić rekla je da se u poslednjih godinu dana u Srbiji govori o biodistriktima zahvaljujući naporima udruženja „Serbia Organika“ da ovaj koncept razvijen u zemljama Evropske unije i širom sveta primeni na naše podneblje gde, kako je rekla, prirodno i pripada.

– Pred nama je dug zajednički put, ali sa ogromnim izgledima za uspeh jer se oslanjamo na domaću snagu i energiju koju crpimo od hrabrih vizionara kakvi su naši organski proizvođači – rekla je Ilićeva.

Istakla je da će Ministarstvo poljoprivrede nastaviti da stimuliše organske proizvođače rekordnim ulaganjima, i najvišim budžetima za ovu privrednu granu.

Rukovodilac projekta Nemačke razvojne saradnje - Razvoj privatnog sektora u Srbiji - koji sprovodi GIZ Tomislav Knežević, rekao je da je poljoprivreda od početka u fokusu podrške Nemačke razvojne saradnje Srbiji, dok je poslednjih godina učinjeno mnogo da se obezbedi i garantuje kvalitet organskih proizvoda, kao i da se oni predstave na stranim tržištima.

– Organska poljoprivreda je preteča onoga što je danas centralna tema razvojne saradnje ne samo Vlade Nemačke, nego i Evropske unije i drugih donatorskih organizacija, a to je Zelena agenda – poručio je Knežević.

On je najavio novi projekat Zelena ekonomija, koji će od 2024. godine pružati podršku domaćoj privredi da ispuni standarde EU u sferi zelene transformacije, ali i koji će povezivati tradicionalnu industriju sa naučno-istraživačkim i digitalnim startap zajednicama, u cilju kreiranja i razvoja novih proizvoda i procesa koji će potencijalno rešavati globalne privredne izazove.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi