Potrošiće 25 milijardi evra za spas okoline, a za sve su im krive krave!

Holandska vlada najavila je da će milom ili silom da otkupi 3.000 farmi da bi ih potom zatvorila, jer ne vidi drugi način da se ispoštuju evropski propisi o zaštiti okoline. Problem je prvenstveno amonijak koji krave i ostale domaće životinje "proizvode“ konstantno, kao nusproizvod rada njihovih želudaca i bubrega. Neverovatno, ali ova ideja nije izazvala oduševljenje među farmerima Holandije, kao ni predlozi da se uvedu specijalno dizajnirane pelene i maske za krave, koje bi trebale da zadrže amonijak i metan.

Staljin je izgleda ipak bio vizionar. Glavnu prepreku na putu do uspostavljanja komunističkog raja, u vidu kulaka, bogatih seljaka, rešio je kolektivizacijom, pretvaranjem privatnih poljoprivrednih gazdinstava u državnu imovinu, uglavnom silom. Sto godina kasnije, holandska vlada je došla do istog zaključka, problem su, ponovo, kulaci a rešenje je prinudna kolektivizacija.

Jedina razlika je što je Staljinu cilj bio izgradnja komunizma, a holandskoj vladi drastično smanjenje broja krava i ostalih domaćih životinja u ime zaštite okoline i poštovanje EU direktiva, piše magazin Biznis i finansije (B&F).

Kada je 1979. u tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ) doneta "Ptičija direktiva“, kojom se garantuje zaštita područja gde žive ugrožene vrste ptica, ta vest nije stigla na naslovne strane novina, niti su se građani posebno njom bavili.

U maju 1992. doneta je i EU Direktiva o zaštiti habitata, kojom je garantovana zaštita ostalih životinjskih vrsta kao i specifičnih područja, poput vodotoka, močvara i sličnih. Na bazi ove dve direktive formirana je mreža zaštićenih područja u EU, poznatija kao "Natura 2000“, i naravno ni ovo nije izazvalo neku naročitu pažnju narodnih masa.

Obračun sa holandskim kulacima

Tri decenije nakon što je "Natura 2000“ zvanično promovisana, 2022. godine holandska vlada obnarodovala je svoj plan za borbu protiv glavnog neprijatelja, četvoronožnih proizvođača amonijaka, inače poznatijih pod imenom krave. Kako je cilj da se do 2030. godine prepolovi emisija azota, rešenje je da se radikalno smanji broj krava.

Problem je što su krave privatno vlasništvo farmera i žive na privatnim farmama. Rešenje je vrlo jednostavno, holandska vlada je spremna da potroši 25 milijardi evra do 2030. godine kako bi otkupila 3.000 farmi i potom ih zatvorila i rešila se krava. Kako većina vlasnika farmi nije spremna da se odrekne vlasništva, jer im je to uglavnom porodični biznis, vlast je spremna da posegne za starom proverenom Staljinovom metodom, prinudnom kolektivizacijom, odnosno nacionalizacijom.

Suštinski, holandski farmeri su postali žrtva sopstvenog poslovnog uspeha. Holandija je zemlja koja ima četiri miliona krava, 13 miliona svinja, 104 miliona pilića i nešto više od 17 miliona ljudi. Rezultat je da je to i najveći evropski izvoznik mesa, tako da je stočarstvo jedan od bitnih faktora u holandskoj ekonomiji.

Foto: RINA

Nusprodukt stočarstva je amonijak koji "proizvode“ domaće životinje i koji odlazi prvo u tlo, a potom i u vodotoke, a glavni problem je što ovaj amonijak onda završava u područjima koja spadaju u zaštićene zone koje su deo "Nature 2000“. Da bi se postiglo radikalno smanjenje emisije azota potrebno je smanjiti broj krava barem za trećinu, što znači nešto više od milion krava. U praksi to znači da su farme koje su bliže zaštićenim zonama prve na listi za nacionalizaciju i gašenje, dok sretnici koji su malo dalje možda mogu ipak da sačuvaju farme, pod uslovom da radikalno smanje broj grla stoke, što nije nužno garancija i ekonomskog preživljavanja.

Reakcija farmera stoga i nije neko veliko iznenađenje, masovni protesti, blokiranje puteva, verbalno sukobljavanje sa ministrima na ulicama, sve zajedno rezultiralo je u usijanoj atmosferi i podeli unutar Holandije. Na jednoj strani su se našli zagovornici radikalnih mera u borbi za očuvanje okoline, rukovođeni plemenitim principima i idealizmom. Na drugoj strani barikade našli su se farmeri, koji se u principu slažu da je potrebno zaštiti zemljište i vodotoke od zagađivanja, ali isto tako ne veruju da je rešenje da im država oduzima farme sa ciljem drastičnog smanjenja stočnog fonda u državi, sa svim pratećim ekonomskim posledicama. Za sada, ishod odmeravanja snaga je neizvestan, jer ne odustaju ni vlada, ni farmeri, ali prema vladinim planovima u ovoj godini trebalo bi već da se potroši oko 500 miliona evra na otkup farmi koje su prioritetne za zatvaranje.

24sedam/Danilo Krša

Krave nisu samo "krivci“ za degradaciju zemljišta i vode zbog kontinuirane "proizvodnje“ amonijaka, već im se takođe prišiva odgovornost i za globalno zagrevanje. Drugi "proizvod“ rada njihovih želudaca je metan, koji se uz ugljen dioksid smatra jednim od glavnih uzročnika globalnog zagrevanja.

Mladi zapadni urbani borci protiv globalnog zagrevanja, sa entuzijazmom upiru prstom u krave kao krivce za globalno zagrevanje, mada ih nikada u životu nisu videli uživo i iskreno veruju da mleko, sir i kajmak dolaze iz samoposluge i da nemaju nikakve veze sa kravama.

Mladi preduzetnici iz Silikonske doline, nakon kraha kriptovaluta i i neprofitnih aplikacija koje "radikalno menjaju svet“, sada su svoj kreativni potencijal fokusirali na rešenje problema globalnog zagrevanja, u vidu domaćih krava i njihovih želudaca.

Spas su pelene za krave?

Tako su mlađani vizionari došli do niza revolucionarnih tehnoloških rešenja, od specijalno dizajniranih pelena za krave, koje bi trebalo da zadrže amonijak i metan, pa do posebnih maski za krave koje bi trebalo da služe kao barijera za metan iz kravljih želudaca.

Ideja o kravljim pelenama i maskama našla je zagovornike i među menadžerima ozbiljnih kompanija, poput francuske kompanije Danone, što samo potvrđuje tezu da moderni menadžeri bukvalno žive u virtualnom svetu bez ikakvog kontakta sa realnošću, uključujući tu i vlastitu proizvodnju.

24sedam/Danilo Krša

S druge strane, ovakve predloge stočari dočekuju sa nevericom, iskreno se pitajući "ko je tu lud“ i ko koga tu zeza, jer njima očigledno nije do šale pošto se radi o njihovoj egzistenciji i poslovnom preživljavanju. Iznervirani stočari postavljaju logično pitanje, da li će pelene i maske biti obavezne i za ostale životinje preživare koje takođe proizvode metan, poput jelena, srna, antilopa i sličnih, ali borci protiv globalnog zagrevanja za sada nemaju odgovor.

Pozitivno je to što bi obaveza nošenja pelena i maski za sve krave, a bogami i svinje, sigurno doprinela rastu zaposlenosti. Biće potrebo dosta novih specijalista, jedan da drži kravu, drugi da menja masku na njušci i barem dvojica da menjaju pelene, plus čitava nova industrija bazirana na preradi ovih pelena u skladu sa ekološkim standardima. Naravno, ovo će da potraje dok posao oko hvatanja, držanja i menjanja pelena ne preuzmu roboti.

Izbor - EU ili stočarstvo

U međuvremenu, najbriljantniji mozgovi iz Silikonske doline uveliko pokušavaju da razviju aplikaciju koja bi omogućila stočarima, dok kao digitalni nomadi leže na plažama Balija, da sa svojih mobilnih telefona kravama u Alpama redovno menjaju pelene. Ideja je sigurno revolucionarna i "disruptivna“ i postojeće teškoće u realizaciji sigurno bi bile prevaziđene uz par stotina miliona dolara ulaganja od strane venture kapitalista.

Holandija se redovno uzima kao uzor kada se radi o modernom stočarstvu, tako da se logično postavlja pitanje ako to nije moglo da funkcioniše u Holandiji, čemu onda mogu da se nadaju stočari u manje razvijenim i siromašnijim državama, kako u EU, tako i izvan EU, poput balkanskih državica?

Kako sve preostale balkanske države, barem zvanično, žele da što pre uđu u EU, to automatski podrazumeva i definisanje zaštićenih područja koja ulaze u program "Natura 2000“, a stočarima čija se imanja nađu u toj zoni onda se crno piše.

Paradoksalno, EU stimuliše bavljenje stočarstvom "na veliko“ na industrijski način, kroz direktne i indirektne subvencije, dok sa druge strane istovremeno traži drastično smanjenje broja grla i po cenu gašenja farmi. Zato bi balkanskim stočarima možda bilo pametnije da dignu ruke od krava na vreme i da se okrenu razvoju aplikacija ili konsaltingu.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi