Jedno „ne biste verovali“ koje ima smisla: Da li ste probali prave patke (FOTO/VIDEO)

U Srbiji, gde je meso inače posebno na ceni u ishrani, na patke se na meniju ne gleda sa posebnim oduševljenjem. I dok se u svetu godišnje pojede meso oko tri milijarde pataka, u Srbiji se konzumira statistički zanemarljiv broj ove živine.

- „Pa nije neko meso, tvrdo je, suvo, žilavo...“ ćete čuti da kaže neko ko nije probao ništa drugo nego domaću patku. Ali, i kada bi probali ajlzburšku ili ruansku, odmah bi promenili mišljenje i ne biste verovali koliko je dobro. Najbolje vrste za jelo su prava poslastica a ajlsburška ima A klasu mesa – objašnjava za AgroTV uzgajivač pataka iz Bačke, Predrag Ćulibrk.

Čak i kod jaja, patke su u neuporedivoj prednosti nad kokoškama. Njihova jaja imaju mnogo više proteina, minerala, vitamina i čak duplo više omega-3 masnih kiselina, pa nije čudo što se na tržištu za njih može dobiti mnogo više novca.

Ljubav preča od biznisa

Danas tridesetčetvoroodišnji Predrag je pre nekoliko godina na dedinom imanju u Karađorđevu, kraj Bačke Topole, rešio da napravi raj za patke. I to ne iz komercijalnih razloga, iako i prodaja pataka dobro ide.

Počeo je sa ajlzburškim i ruanskim patkama, da bi danas paletu svojih ljubimica proširio i na vorster, ćubaste, kaki kempbel, indijske trkačice...

- Patke sam, po jednu dve, imao i ranije, nekih talijanki, plimuta… ali sve je ozbiljno krenulo tek od para ajlzburških pataka, koje su stigle iz Rumunije. Tada se razvila ljubav prema svem ovome i sada imamo nekih osam rasa pataka. Sledeće godine planiramo još dve nove – kaže za AgroTV Predrag.

Ti prvenci, velike ajlzburške patke, nisu inače omiljene kod uzgajivača jer im je loša oplodnja zbog velike mase po kojoj se svrstavaju među najteže rase pataka. U Karađorđevu su uspeli da prošle godine imaju 30 odsto oplodnju.

Svoje matično jato ovde ima i kaki kembel rasa, odlične nosivosti koja je u pačijem svetu ono što je kod kokošaka talijanka leghorn.

Nosi od 160 do 200 jaja godišnje, doduše nije neka majka ali može da uz dodatno svetlo za produžetak dana nosi i zimi. Žilava je i otporna, zahvalan za uzgoj i ima tamno meso. Ovde, na sever Bačke, donete su tri linije, iz Slovenije i Mađarske.

Predrag Ćulibrk s ponosom prestavlja i novitet na farmi, indijsku trkačicu i to u ređoj antilop boji. To je rasa čiji su primerci su u Karađorđevo stigli iz Rumunije a linije su belgijske i italijanske. Već su počele da ležu a za izgled dobijaju gotovo maksimalan broj poena na ocenjivanju.

Patke su inače veoma otporne na klimatske ekstreme, ne zahtevaju poseban prostor ili hranu, niti posebnu negu.

- Ko nema uslove na farmi, i nema veliki prostor, patka je za njega, jer ona nije izbirljiva. Dosta su otpornije od kokošaka, čak ne koristimo ni vakcine jer nema potrebe. Kod njih najveći problem koji postoji je ako imaju manjak kalcijuma a to se lako rešava pa i nije pravi problem. Samo je važno da imaju svežu vodu, da se slobodno kreću po mekoj podlozi,  i mali bazen da mogu da se kupaju – ističe Predrag.

Ćulibrk ne prodaje jaja, eventualno samo za inostranstvo i iskusne odgajivače, upravo zbog male  plodnosti ajlzburških i ruanskih pataka.

- Da se ne bi zamerali sa mušterijama koje jaje plate pet ili šest evra, prodajemo samo jednodnevne piliće i od te dve vrste je uglavnom sve unapred rezervisano. Idemo na kvalitet pre nego na kvantitet. Ugledamo se na Rumuniju, gde su u poslednje vreme jaki kod plovki, ali i Nemačku kao srce uzgoja pataka u Evropi – napominje Predrag.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi