Politike zdravije hrane omanule, ali moglo bi biti bolje do 2050.

Francuski Institut za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu (INRAe) objavio je u najnovijoj studiji da bi do 2050. godine moglo da dođe do postepenog ukidanja pesticida u poljoprivredi.

Procena urađena je na osnovu istraživanja da li je moguće potpuno ukidanje hemijskih pesticida bez drastičnog smanjenja poljoprivredne proizvodnje i bez uticaja na trgovinski bilans Evropske unije (EU), uz ublažavanje klimatskog opterećenja poljoprivrede i obnavljanje biodiverziteta.

Jedan od scenarija za oslobađanje evropske poljoprivrede od zavisnosti od hemikalija do 2050. godine podrazumeva stvaranje specijalizovanih farmi koje bi zamenile "usluge" koje pružaju hemikalije, a na kojima bi se uzgajale vrste biljaka koje su otporne na štetočine i patogene, i na kojima bi se primenjivale nove tehnologije poput biostimulansa koji podstiču imunitet useva protiv bio-agresora, sistema za posmatranje parcela pomoću senzora, korišćenje robota koji bi obezbedili "individualizovan tretman" svakoj biljci.

Ali, kako se navodi, za ukidanje su potrebne "jake i koordinisane" javne politike, jer takva transformacija ne bi uključila samo poljoprivredni svet, već sve aktere u prehrambenim sistemima, od proizvođača do potrošača, uključujući preduzeća i javne organe.

To podrazumeva i informisanje potrošača, nove trgovinske sporazume, nove oznake proizvoda i sertifikaciju, podršku poljoprivrednicima, transformaciju zajedničke poljoprivredne politike (CAP).

Potrebu za boljoim informisanošću pokazuju i prottesti fransuckih i holandskih farmera protiv odluka nacionlanih vlada i EU kojima bi se ukinula široka upotreba hemikalija u proizvodnji, što bi po njihovom mišljenju poskupelo proizvodnju i naštetilo njihovom biznisu.

Dosad slaba vajda

Istraživač INRAe i koordinator studije Olivije Mora podsetio je da su politike smanjenja upotrebe pesticida u Evropi do sada imale mali ili nikakav uticaj.

U periodu od 2011. do 2021. godine, ukupne količine sredstava za zaštitu bilja primenjenih na evropskim poljima ostale su stabilne, oko 350.000 tona godišnje.

Prekomerna upotreba pesticida negativno utiče na održivost poljoprivrednih sistema, utiče na brzi nestanak biodiverziteta (insekte, ptice, faunu) i niz patologija poput kognitivnog poremećaja, Parkinsonove bolesti, dečje leukemije, limfoma, raka prostate.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi