Ratari traže ciljane subvencije i na vreme, setva će biti još skuplja nego lani
Gorivo, seme, pesticidi, herbicidi… sve je skuplje nego prošle godine i zbog toga će prolećna setva biti izazov, kažu paori iz južnog Banata
Južnobanatski poljoprivrednici očekuju od Ministarstva poljoprivrede u 2023. ciljane subvencije, veću podršku za prolećnu setvu i nabavku mehanizacije, kao i da se drže data obećanja o pomoći agraru, kaže poljoprivrednik iz Jabuke kod Pančeva i predsednik udruženja "Prvi klas" Marko Škrbić.
Za proizvodnju 2022. godinu, Škrbić kaže da je bila komplikovana, zbog velikog poskupljenja repromaterijala i suše, koja je desetkovala prinos kukuruza.
- Cene žitarica su prošle godine otišle u nebo i to je glavni razlog što je jesenas posejano više pšenice nego prethodnih godina, a osim toga je zakup zemljišta postao vrlo skup, tako da je jesenas svaka njiva obrađena, nema više parloga - rekao je Škrbić za Tanjug.
Dodao je da će prolećna setva ove godine biti izuzetno skupa, čak skuplja nego prošle godine.
Pročitajte još:
- Đubrivo jeste malo jeftinije, jer je prošle godine zbog rata u Ukrajini naglo poskupelo, a sada je malo jeftinije, ali je sve ostalo poskupelo. Gorivo, seme, pesticidi, herbicidi, ali se snalazimo nekako - napominje Škrbić.
Objašnjava da je urea, najvažnije mineralno đubrivo za prolećnu setvu, jeftinija 10 dinara po kilogramu nego prošle godine i košta 100 dinara, ali navodi da je cena NPK đubriva od 105 do 120 dinara za kilogram i da se najavljuje kako će seme biti 15 do 30 odsto skuplje, a herbicidi za 20 do 30 procenata.
U kanistere ne ide „za šverc“
- Gledao sam kad je predsednik (Aleksndar Vučić) rekao na televiziji da je gorivo koje je sipano u kanistere otišlo u šverc. Ali, ovo su velike mašine, kad im isplate 60 litara na jednu karticu one mogu da rade dva, tri sata. Kada idem velikom mašinom do pumpe potrošim 15 litara goriva, tako da se ne isplati da uzimam na karticu, nego odem lepo i sipam u kanistere po regularnoj ceni od 200 dinara. Našli smo neki modus, pa više gazdinstava sakupi više kartica i onda odemo i sipamo u kanistere", objašnjava Škrbić.
Škrbić obrađuje 270 hektara zemlje, s tim da je četrdesetak hektara njegova svojina, a ostalo zakupljuje od države i privatnika i po trećina tih površina je pod pšenicom, suncokretom i kukuruzom.
- Kukuruz je ove godine imao najvišu cenu, ali ga je pogodila suša, tako da ga poljoprivrednici nisu imali dovoljno da bi zaradili na njemu. Jedino ako nas država izvuče nekim povoljnim kreditima. Troškovi proizvodnje idu na 1.300 do 1.400 evra po hektaru, gde ulazi i zakup zemljišta, ali tu ne računam rad i troškove amortizacije traktora i mašina - kaže Škrbić.
Cene dobre ali ih troškovi pojedu
Naglašava da su cene ratarskih proizvoda dobre, pa su proizvođači zaradili na žitu, ali napominje kako je zarada umanjena zbog visokih troškova proizvodnje.
- Poljoprivreda je uvek takva bila i verovatno će i ostati da uvek moramo da se pomučimo da bismo zaradili nešto. Obrađujem velike površine zemlje, ali su i veliki rizici, jer kad je tržište turbulentno, ne znate kad šta da prodate, kad šta da kupite, tako da reagujemo ne kao ranije da stavimo robu na lager pa da prodamo kasnije, nego prodamo odmah, jer su nam potrebne pare da platimo sve što nam je neophodno. Kako se skine pšenica, kupuje se nešto drugo za kukuruz, za suncokret, od kukuruza za pšenicu i sve u krug - objašnjava Škrbić.
Navodi kako on i njegove kolege tokom 2023. očekuju najpre da država obezbedi preko dobavljača dovoljno mineralnih đubriva, da subvencioniše njegovu nabavku, kao i nabavku goriva, ali tako da to sve ode u prave ruke, kako ne bi bilo zloupotreba.
Istakao je da očekuje i subvencionisane kredite od države za repromaterijal, ali pod uslovom da budu isplaćeni na vreme, pre početka prolećne setve.
- Samo da dođe na vreme, u februaru, a ne kao prethodnih godina u maju i kasnije, jer tad nam je kasno. Kad kupimo ranije seme, mi na njega dobijemo rabat, povoljniju cenu, a kad ga platimo u maju, dobijemo punu cenu. Država mora da zna da što ranije da kredit, to bolje za proizvodnu godinu - napominje Škrbić.
Primetio je da je da je isplata subvencija za suncokreta počela, kako je i obećano i poslao poruku za ministarku poljoprivrede Jelenu Tanasković da bi ih trebalo isplatiti do kraja.
- Očekujemo subvencije za mehanizaciju, jer je ljudi kupuju kada se kaže da će biti subvencija, kada ih nema ne vredi, jer treba mnogo godina da se ta mehanizacija isplati. Tako da, šta god se obeća, voleli bismo da se ispuni - precizirao je Škrbić.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari