Ima svoju banku ali ne novca: Ivana "štedi" semenke dragocenih sorti voća i povrća

Mnogim starim vrstama preti nestanak i ne radi se samo o egzotičnim životinjama nego o onome što  nam je mnogo "bliže" - hrani koju svakodnevno jedemo. Ovaj katastrofalan globalni trend nije mimoišao ni našu zemlju a da se najgore ne dogodi bori se doktorka bioloških nauka Ivana Petrović, koja je osnovala banku semena starih sorti voća i povrća.

Stotinu godina unazad svetske sorte voća i povrća, koje zahvaljujući agrotehnici, hemikalijama i veštačkim đubrivima daju velike prinose, počelesu da istiskuju stare, autohtone sorte. Jeftinija hrana  je možda dobra trenutno za svet ali ukoliko bi se pojavila neka bolest ili se drastično promenili vremniski uslovi, te globalne vrste mogle bi da za kratko vreme nestanu. A onda binastao haos.

Jedino rešenje je očuvati biodiverzitet i time se kod nas, između nekoliko ostalih, bavi Ivana Petrović, sa Poljoprivednog fakulteta u Beogradu, koja je u rodnom selu Paštrić, na devet kilometara od Mionice, osnovala banku semena autohtonihsorti voća i povrća.
Pomaže joj otac Predrag, takođe biolog, koji je svoje znanje stavio u službu porodičnog gazdinstva Petrović.

Da osnuje banku odlučila je zbog nestanka starih sorti na pijacama i marketima, koje su nove svetske sorte lepe i velike ali ni izbliza ukusne i mirisne kao one stare, skoro potpuno istisnule.

– Osetila sam potrebu da se one vrate na velika vrata. Želela sam da i ja jedem kvalitetnije a i da drugim ljudima dam priliku da probaju ove sorte. Od oca sam dosta naučila o njima, posebno o voćarskim sortama a pošto sam doktorirala na paradajizu, najviše sam se bavila njime i sakupljala njegova semena – priča za Tanjug Ivana, dok na stolu ređa činije sa semenima pasulja, boba, kukuruza, korama sušenih prošlogodišnjih jabuka, zatim nategu, sadnicu maline valjevke koja sasvim lepo raste u velikoj saksiji.

Seme za seme

Banka funkcioniše kroz besplatnu razmenu semena. Petrovići seme ne prodaju, a onaj ko semenke uzme ima obavezu da ih poseje i vrati duplo semena kako bi se ono dalje delilo drugima i uvećavalo.

Sledeću podelu Ivana planira za jesen na njihovoj velikoj godišnjoj izložbi starih sorti, koja bi, kako sada stvari stoje, trebalo da se održi u Mionici i Beogradu.

– Pravimo i lokalne banke semena u raznim mestima gde ljudima delimo znanje i materijal. Pomogli smo da se otvori devet lokalnih banaka i to u Somboru, Bačkoj Topoli, Užicu, Čačku, Pančevu, Obrenovcu, Rekovcu, Svilajncu i Topoli – priča Ivana.

Posebno se raduje što su se u projekat uključile i tri poljoprivredne škole, u Svilajncu, Rekovcu i Bačkoj Topoli, jer kako kaže, đaci ovih škola su stručni, sutra će se i sami baviti poljoprivredom i proizvoditi hranu a pokazali su se kao neko ko se odgovorno ponaša prema semenu.
Semena ne čuvaju u frižideru već se sorte gaje u polju

Banka semena u Paštrićima je posebna i po tome što je reč o živoj banci gena, što znači da se semena ne čuvaju u frižideru već se sorte gaje u polju.

Time se postiže da se materijal svake godine obnavlja.

Pixabay

 

Petrovići na svom imanju i sami gaje stare sorte, lepih narodskih imena. Na ulazu na imanje su kruška bakvača, jabuke zvečarka i ilinjača, a kako se ide dalje nailazi se na kruške kaluđerke, razne rane i kasne autohtone sorte trešanja, te rane sorte jabuka petrovaču, ivanjaču nazvane tako po periodima kada sazrevaju, odnosno po Petrovdanu i Ivanjdanu.

Tu su i neizostavne kolačare, vajlija, slatkača, ali posetiocima ovog nesvakidašnjeg gazdinstva, a ima ih raznih zanimanja i sa raznih delova planete, svakako je najzanimljivija jedna oskoruša.

– Starija je od 200 godina. Za oskorušu je tipično da počne da rađa veoma kasno, nekada tek posle 30 godina, a ova naša rađa baš obilno, stablo joj je zdravo i veoma se radujemo da sakupimo njene plodove – s ljubavlju priča Ivana.

Dodaje da se plodovi oskoruše, inače lepi i rumeni, jedu tek kada ugnjile i dobiju specifičnu i lepu aromu.

Na imanju Petrovića može se naći i stara sorta luka, aljma koji godinama sam niče i ne mora da se seje svake godine a izuzetno je ukusan i otporan.
Da se deli drugima

Većina domaćinstava kod nas jedva da kuva i dve vrste pasulja, najčešće beli tetovac a ponekad i šareni pasulj.

Šteta, jer kako kaže Ivana a potvrđuje njena bogata kolekcija, ima puno vrsta pasulja, raznih boja i ukusa, pogodnih za razna jela. Čak i onih crne boje.

– Ovaj crni pasulj je čučavac, znači da mu nije potreban oslonac. Ima veoma sitno zrno, slatkastog je i vrlo prijatnog ukusa i izuzetan je salatni pasulj, a može da se koristi i za kuvanje nešto ređeg pasulja – priča ona.

Tu je i više tipova pasulja tetovca, na koje smo dosta navikli, i reč je o krupnim, pljosnatim belim pasuljima koji se više upotrebljavaju za pravljenje prebranca i namaza.

Ivanina banka semena sadrži i više crvenih i šarenih pasulja od kojih se kuva ređi pasulj, zatim sitne pasuljice.

– Kada pričamo o pasulju, moram da pomenem i bob, jer je on dosta zapostavljen a mi smo bob jeli pre nego što je pasulj stigao na evropski kontinent – priča Ivana i dodaje da su se nekada pravile i čuvene pihtije od boba.

Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović

 

Ona u banci gena ima i sitnozrni i krupnozrni bob, oba izuzetno prijatnog ukusa, pogodna za pravljenje raznih specijaliteta.

Onima koji imaju a voleli bi da sačuvaju neku autohtonu vrstu prvo savetuje da ne seku staro stablo, da ga neguju, ako je moguće da regenerativno orezivanje i da ga prekaleme.

Kada je reč o semenu, njen savet je da se ono seje jer nije poželjno da stoji, pošto sa svakom godinom stajanja gubi klijavost.

I da se deli drugima, kao što i ona radi sa semenom iz svoje banke.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi