Beograd krije istorijsko remek-delo: Svaki dan prolazite pored njega, a ne znate šta je (FOTO)

Opšte poznato je da veličanstvena građevina u Vatikanu, Bazilika Svetog Petra, čuva statuu Mikelanđelovog "Mojsija", a mali broj Beograđana zna ili uopšte nije ni čuo da se jedini originalni odlivak ovog remek-dela nalazi, ni manje ni više, baš u njihovom rodnom gradu, tačnije na Topčiderskom brdu, u dvorištu Fakulteta likovnih umetnosti!

Ovaj presedan moguć je zahvaljujući jedinstvenim odlivcima Mikelanđelovih originala, rađenih posebnom tehnikom, uz unikatne i specijalne dozvole Vatikana, i po "debeloj" ceni, koji su napravljeni i u Beograd doneti između dva svetska rata.

Otkud "Mojsije" u Beogradu?

24sedam/Lj. S.

Kako je "Mojsije" uopšte dospeo u Beograd, i zašto mali broj građana zna za njegovo postojanje na Topčiderskom brdu?

Priča iza ove statue vodi poreklo još iz 1931. godine, kada je doktor Vojislav Veljković, čuveni srpski pravnik, čovek širokih shvatanja čije je srce osvojila ljubav prema umetnosti, lično od tadašnjeg papa Pije XI zatražio dozvolu za livenje bronzanog odlivka "Mojsija".

Vikipedija

Papa Pije XI je odobrio da se skultpura Mikelanđela kopira i to tehnikom "nestajućeg voska", tako da je moguće bilo napraviti samo jedan jedini odlivak. Nisu postojali nikakvi kalupi, a Veljkoviću je dopušteno da napravi apsolutnu repliku, bez šanse da se to ikada više ponovi.

Zašto i kako je papa Pije XI na to pristao, i kako je baš jednom Srbinu dao takvu ekskluzivnu privilegiju – ostalo je nepoznato i dan danas.

Takođe, da bi dobio amanet Vatikana, Veljković je morao da sagradi adekvatnu prostoriju za skladištenje i čuvanje "Mojsija". Tako da je Mikelanđelovo remek-delo postalo jedan od prvih eksponata novootvorenog prvog privatnog muzeja u Srbiji, koji je dobio ime "Museo", narodu poznatiji kao "Paviljon Veljković", koji se nalazio u Birčaninovoj ulici u Beogradu.

Pored "Mojsija", u "Museu" je bilo izloženo i drugih značajnih umetničkih dela, mahom slika poznatih autora, poput Save Šumanovića, Nadežde Petrović, Uroša Predića... Među skulpturama, za čije je odlivke Veljković dobio dozvolu, bile su još dve Mikelanđelove skulpture - "Robovi" i "Dan i noć". 

Premeštanje "Mojsija" u Topčider

24sedam/Lj. S.

Nažalost, Veljković nije dočekao da vidi svoj privatni muzej, jer je preminuo pre njegove izgradnje, a umetnine i remek-dela komunisti su tokom 1945. razbacali svuda po svetu.

Ipak, neke su zbog svoje težine ostale u Beogradu, a među njima je i "Mojsije", koji je posle Drugog svetskog rata premešten u Topčider, u radionicu Tome Rosandića, osnivača Likovne akademije u Beogradu, koja je kasnije postala vajarski odsek tog fakulteta, u Ulici vojvode Putnika 68, gde se i danas nalazi.

Zašto Mojsije ima rogove?

Pored veličanstvenosti i osećaja živosti u ovoj statui, kao jedina nedoumica ostaje - zašto Mojsije ima rogove? 

Po jednom tumačenju, smatra se da je došlo do greške u prevodu hebrejske reči aureola, jer se na hebrejskom rog i oreol izgovaraju isto. Drugo mišljenje je da je Mojsija našla pored reke egipatska princeza i da je zato prvo bio deo egipatskog sveštenstva, dok nije saznao za svoje poreklo. Pri obavljanju paganske službe, stavljao bi rogove kao odavanje vernosti i počasti bogu Apisu (biku).

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi