Simbol jednog vremena: Pre 137 godina otvorena je Glavna železnička stanica u Beogradu
Prvi voz krenuo je ka Zemunu uz dvorske počasti 1. septembra 1884. godine, kada je stanica i svečano otvorena
Reprezentativni primer razvoja Srbije sa kraja 19. veka i simbol Beograda, nekadašnja Glavna železnička stanica, svečano je otvorena pre 137 godina. Zgrada je građena po planovima arhitekte Dragutina Milutinovića, a danas ima status spomenika kulture od velikog značaja.
Stanica je neposredno povezana sa izgradnjom prve srpske železničke pruge Beograd – Niš, dovršene 1884. godine. Zgrada je izgrađena po uzoru na železničke stanice velikih evropskih zemalja, a mesto na kom se nalazi zvalo se Ciganska bara i kasnije Bara Venecija.
Pročitajte još
Prvi voz sa stanice krenuo je ka Zemunu uz dvorske počasti, 1. septembra 1884. godine, kada je stanica i svečano otvorena. Prvi putnici bili su kralj Milan, kraljica Natalija i prestolonaslednik Aleksandar Obrenović, a putovali su ka Beču.
Svečanom otvaranju stanice prisustvovalo je više od 200 inostranih zvanica i više hiljada građana.
Zgrada stanice početkom 20. veka Vikipedija/Gmihail
Prva kompozicija vozova ka Nišu krenula je tri dana kasnije, 4. septembra, dok je prva redovna linija krenula prema Nišu 15. septembra. Istog dana, otvorena je i linija do Pešte, a u početku su saobraćala po dva voza dnevno.
Tokom prolaska kroz stanice na putu od Beograda ka Nišu, hroničari su zabeležili da su kompozicije svude dočekivane sa oduševljenjem, uz pesmu, prangije i muziku.
U to vreme, Evropa je uveliko imala više stotina hiljada kilometara pruge, ali je Srbija, prema istorijskim podacima, bila na čelu po organizovanosti i urednosti, u čemu je prednjačila upravo Beogradska železnička stanica.
Po svim podacima od 1889. godine do Prvog svetskog rata bila je najprometnija u ovom delu Evrope. Takođe, po završetku Drugog svetskog rata, pošto je obnovila kapacitete, postala je najprometnija u Evropi.
Stanica 1937. godine Vikipedija/Fortepan
Lepotica prestonice
U vreme građenja zgrada je predstavljala jedno od najmonumentalnijih zdanja i simbola tadašnje kraljevske prestonice. Jedna je od prvih železničkih stanica u Srbiji, čiji je projekat obuhvatao specifičan arhitektonski program i sadržaje prilagođene evropskim tehničkim dostignućima.
Oblikovana je u duhu akademizma kao reprezentativno zdanje, razuđene osnove. Arhitektonskom kompozicijom dominira središnji klasicistički rizalit glavnog ulaza, nadvišen trougaonim timpanonom. Svojim specifičnim rešenjem zgrada predstavlja svedočanstvo tehničkog i arhitektonskog razvoja Srbije u poslednjim decenijama 19. veka.
Poslednji voz krenuo 2018. godine
Od 1980. do 2009. godine, pored ulaza u stanicu stajala je lokomotiva Plavog voza koji je prevozio maršala Tita.
Vikipedija/BuhaM
Od puštanja u rad železnička stanica je imala ulogu putničke i teretne stanice.
Organizaciono je putnički saobraćaj išao preko stanice Beograd – peron, a teretni se odvijao preko stanice Beograd – spoljna, koja je prestala sa radom 9. juna 2016. godine.
Saobraćaj sa ove stanice je preusmeren ka stanici Makiš, a putnički je ostao sa namerom da se izmesti u stanicu Beograd – centar i tako oslobodi ceo prostor za izgradnju “Beograda na vodi”.
Poslednji putnički voz krenuo je 1. jula 2018. godine za Budimpeštu i tada je stanica zvanično prestala sa radom.
Pročitajte još
Prema najavama gradskih čelnika zgrada nekadašnje Glavne železničke stanice biće pretvorena u izložbeni prostor Istorijskog muzeja Srbije, koji će se prostirati na 3.000 metara kvadratnih.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari