Seli se Beogradski zoološki vrt! Gradonačelnik Šapić sutra iznosi detaljne planove

Beo Zoo vrt, koji se več 87 godina nalazi ispod Beogradske tvrđave, biće izmešten.

Sutra će gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić na Adi Safari izneti detaljnije planove o izmeštanju zoološkog vrta. 

Zoološki vrt otvoren je 1936. godine ispod tvrđave, na Kalemegdanu, nekoliko puta je proširivan, ali nakon što je u Drugom svetskom ratu razrušen, sveden je na oko sedam hektara.

Istorijat vrta

Beogradski zoološki vrt je nastao 1936. godine. Osnovao ga je tadašnji gradonačelnik, industrijalac, gospodin Vlada Ilić (I). Svečano je otvoren na Petrovdan – 12. Jula.

Prvi stanovnici vrta su bili: lavovi, leopardi, beli i mrki medvedi, vukovi, makaki i mangabej majmuni, antilope, bivoli, zebui, mufloni, jeleni, srne, rode, ždralovi, paunovi, fazani, sove, pelikani i papagaji.

Ubrzo po otvaranju Beogradski zoološki vrt je postao jedno od najomiljenijih mesta na koje su Beograđani dolazili. Više puta je ugostio i članove kraljevske porodice Karađorđević. Kraljica Marija je sa kraljevićima Tomislavom i Andrejom vreme namenjeno razonodi često provodila upravo u Vrtu, a mladi kralj Petar Drugi se prilikom poseta redovno interesovao za dalje planove i izgradnju.

Kada je formiran, Zoološki vrt je zauzimao prostor nešto veći od tri i po hektara, da bi, vrlo brzo, bio proširen na sedam, a zatim, izgradnjom restorana „Kalemegdanska terasa“ i pripajanjem jednog dela Donjeg grada, čak na nešto više od četrnaest hektara, i na toj površini je dočekao i Drugi svetski rat. Međutim, tokom Drugog svetskog rata Vrt je dva puta bombardovan: najpre 1941. od strane nemačkih fašista, a zatim i saveznika, 1944. godine. Skoro ceo životinjski fond je uništen. Zbog razaranja i drastično smanjenog broja eksponata, površina Vrta se posle rata, nažalost, svela na oko sedam hektara, koliko i danas zauzima.

Po kazivanju Dane Savković-Gligorić, čiji je otac, Miodrag Savković, bio direktor Vrta u to vreme, prilikom bombardovanja 1941. stanari okolnih zgrada naivno su poverovali da Vrt neće biti meta bombardera, pa su listom pohrlili da u njemu nađu utočište. Ali, bombe su nekontrolisano padale, pa je u Vrtu, naročito u pećini u kojoj su danas skloništa za zebre i antilope, izginulo mnogo ljudi. Svojim očima je videla i kako mnoge životinje, pogođene bombama, lete u vazduh. Posebno joj se u pamćenje urezala slika slona raznetog na komade. Mnoge životinje su tada pobegle iz razrušenih kaveza, a one koje su predstavljale opasnost po okolinu, morale su biti poubijane da bi se sprečila veća tragedija. Među retkim koje su preostale nalazili su se nilski konj Buca i aligator Muja.

Od osnivanja Zoološkog vrta pa, najverovatnije, do početka Drugog svetskog rata, na mestu direktora vrta se nalazio inženjer Aleksandar Krstić. Tu funkciju je zatim preuzeo i do 1944. godine obavljao Miodrag Savković. Prvi posleratni direktor je bio Ante Tadić. Posle njega na toj funkciji našli su se redom, Milorad Lazarević, Milorad Medenica i Radivoje Tričković, a od 1. maja 1986. godine, pa do svoje smrti (septembar 2014.) direktor vrta je bio Vuk Bojović.

Sada se na funkciji direktora preduzeća Zoološki vrt grada Beograda nalazi Srboljub Aleksić.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi