Azbuka Vuka Karadžića se uči već dva veka: Na današnji dan rođen je sakupljač narodnih umotvorina

U doba Osmanskog carstva, na današnji dan 1787. godine, rođen je Vuk Stefanović Karadžić, tvorac prvog rečnika srpskog jezika i reforme koju je sproveo u 19. veku, u skladu sa načelom – “jedno slovo – jedan glas” i “piši kao što govoriš, čitaj kao to je napisano”.

Srpski filolog i sakupljač narodnih umotvorima prvi put je ugledao svet svojim očima u Tršiću, odakle se nakon Prvog srpskog ustanka, gde je učestvovao kao pisar i činovnik u Negotinskoj krajini, preselio u Beč. U tom gradu je upoznao Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih knjiga, na čiji je podsticaj krenuo u prikupljanje srpskih narodnih pesama, reformu ćirilice i borbu za uvođenje narodnog jezika u srpsku književnost.

Vuk je u Beču 1814. objavio zbirku narodnih pesama koju je nazvao “Mala prostonarodna slaveno-serbska pjesnarica”. Iste godine objavio je i “Pismenicu serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu”, prvu gramatiku srpskog jezika na narodnom govoru.

#NaDanasnjiDan 6. новeмбар 1787. – Рођeн јe Вук Караџић, српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних песама и писац првог речника српског језика. pic.twitter.com/OAUKcB25di

— Istorijski arhiv Beograda (@IA_Beograda) November 6, 2020

Iduće godine izdao je drugu zbirku narodnih pesama pod imenom “Narodna serbska pesnarica”.

Zbog lošeg odnosa sa knezom Milošem Obrenovićem bilo je zabranjeno štampanje njegovih knjiga u Srbiji, a neko vreme i u austrijskoj državi, pa prva gramatika srpskog jezika nije bila štampana u njegovoj domovini.

Knez Miloš, sam vrlo oskudnog obrazovanja, nudio je Vuku Karadžiću novac da ne piše i izdavao mu pogrdne i podrugljive pasoše nipodaštavajući njegov značaj i vređajući njegovo skromno poreklo.

Reforma pisma

Svoju reformu Vuk je sproveo u 19. veku, u skladu sa načelom “jedno slovo – jedan glas” i “piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano”, a za cilj mu je bio da narodni, svima razumljiv jezik, postane književni i da rusko-ćirilično pismo bude prilagođeno srpskom govornom jeziku i što jednostavnije za učenje.

Karadžić je 1818. sastavio novu srpsku azbuku vodeći se fonetskim pravilom da jedno slovo predstavlja jedan glas i iz staroslovenske azbuke zadržao 24 slova i dodao jedno iz latinice (J) i pet novih – Lj, Nj, Ć, Đ, Dž.

Iz azbuke je izbacio sledeća slova: Ѥ ѥ (je), Ѣ, ѣ (jat) І ї (i), Ѵ ѵ (i), Ѹ ѹ (u), Ѡ ѡ (o), Ѧ ѧ (mali jus), Ѫ ѫ (veliki jus), Ы ы (jeri, tvrdo i), Ю ю (ju), Ѿ ѿ (ot), Ѳ ѳ (t), Ѕ ѕ (dz), Щ щ (št), Ѯ ѯ (ks), Ѱ ѱ (ps), Ъ ъ (tvrdi poluglas), Ь ь (meki poluglas) i Я я (ja).

Godina pobede

Godina 1847. je godina Vukove pobede, jer je tada dokazano da je srpski narodni jezik jedini pravi jezik Srba, i te godine su izdate četiri knjige Karadžića i njegovih saradnika:

• Prevod “Novog zavjeta” sa crkvenoslovenskog na srpski jezik (autor Vuk Karadžić)
• Rasprava o jeziku „Rat za srpski jezik i pravopis“ (autor Đuro Daničić)
• “Pesme” (autor Branko Radičević)
• “Gorski vijenac” (autor Petar Petrović Njegoš)

Objavljivanjem ovih dela dokazano je da se na prostom, narodnom jeziku mogu pisati filozofska dela, poezija, pa tako i sama Biblija.

– Svjedodžba kojom mi doljepotpisani svjedočimo da je poznatog srpskog spisatelja g. Vuka Stefanovića Karadžića prevod “Novog zavjeta” na srpski jezik čist i pravilan i da je naša volja i želja da se pomenuti prevod na svijet izda na polzu jezika i duševno spasenije srpskog naroda… – u potpisu stoji vladika crnogorski i brdski Petar Petrović.

“Oplakan od celog srpstva”

Reformator srpskog jezika umro je 1864. u Beču, “u Traunovoj kući, u Marokanskoj ulici, u Landštrasima”.

Nakon njegove smrti, Karadžić je bio “oplakan od celog srpstva i celog učenog slovenskog sveta”. Povodom te tragične vesti, sakupljač narodnih lirskih pesama i Vukov saradnik, Vuk Vrčević, poslao je pismo njegovoj kćerci Mini u kojem je pisalo:

– Ovo je prvi put u mome životu da Vam pišem, a koliko god je velika moja čast, tolika je dvostruka moja žalost što sad moram učastnik biti žalosti blagorodne duše vaše za izgubitak neumrlog vašeg oca a mojega najvećega prijatelja i nezaboravljenog blagodjetelja.

Njegovi ostaci su preneseni u Beograd i uz velike počasti položeni u Sabornoj crkvi u Beogradu, pored Dositeja Obradovića.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi