(Ne)zaboravljeni nosioci promena: 4. april - dan kada su studenti ustali protiv fašizma i pogibije Žarka Marinovića

Dan studenata, 4. april, obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije koje su beogradski akademci organizovali 1936. godine zbog jačanja fašizma u zemlji i studenta prava Žarka Marinovića, koji je ubijen u sukobima koji su izbili širom Beograda.

Tokom 30-ih godina odnos između Revolucionarnog studentskog pokreta na Beogradskom univerzitetu i vlasti postajao je sve zategnutiji. Tada su komunisti organizovali štrajkove, lepili su plakate i demonstrirali.

Sa druge strane, vlast je odgovorila organizovanjem “Organizacije jugoslovenskih nacionalista” (ORJUNA), zabranom protesta i na kraju pokušajem da uvede Univerzitetsku policiju.

Uvođenje policije značilo bi ukidanje autonomije Univerziteta, zbog čega su se oštro i istrajno usprotstavili akademci, ali i mnogi profesori.

Generalni štrajk studenata otpočeo je 3. aprila 1936., a beogradskim akademcima ubrzo su se pridružile i kolege iz Zagreba, Ljubljane, Skoplja i Subotice.

Na samom početku štrajka, 4. aprila, pri pokušaju policije i nacionalistički opredeljenih studenata da zauzmu zgrade fakulteta došlo je do velikih sukoba.

Tada je, ispred zgrade Patološkog instituta Medicinskog fakulteta, ubijen student Žarko Marinović.

Kasnija svedočenja očevidaca dočarala su šta se dogodilo tog tragičnog dana:

“Žarko se nalazio u grupi studenata ispred zgrade fakulteta kada je jedan drugi student prava i član profašističke ‘Organizacije nacionalnih studenata’ Slobodan Nedeljković nasrnuo nožem na studenta prava Jovana Šćepanovića. Žarko je pritrčao da odbrani druga, ali ga je Nedeljković tada ubio nožem u leđa.”

Student iz Crne Gore otišao u istoriju

Vest o pogibiji studenta prava odjeknula je širom Beogradskog univerziteta, a ubrzo se pročula i u celoj zemlji. Vlasti su pokušale događaj da zataškaju, te je Žarko već sutradan sahranjen na Novom groblju.

Međutim, na groblje je tog jutra, 5. aprila, došlo nekoliko hiljada studenata, koje je policija pokušala da zaustavi. Uprkos svim silama nadležnih, akademci su čitavog dana obilazili Žarkov grob i polagali cveće.

Protest u kojem je Žarko izgubio život danas je poznat pod imenom Aprilski štrajk i u njemu su se studenti izborili za povlačenje odluke o uvođenju policije na Univerzitet i smenu rektora Vladimira Ćorovića.

Suđenje za Žarkovo ubistvo održano je juna 1936. i na njemu je Slobodan Nedeljković proglašen krivim i osuđen na pet godina zatvora.

Dan svih studenata

U periodu do početka Drugog svetskog rata, studenti Beogradskog univerziteta su svake godine, uprkos zabrani, obeležavali 4. april – dan Žarkove smrti.

Nakon 1945. i promene vlasti, 1954. odlučeno je da se 4. april obeležava kao Dan studenata Beogradskog univerziteta.

Skoro tri decenije kasnije, 1972. godine, ostaci Žarka Marinovića su preneti u Aleju zaslužnih građana na Novom groblju i gde se i danas nalaze.

Istorija Beogradskog univerziteta

Univerzitet u Beogradu predstavlja najstariju i najveću instituciju visokog obrazovanja, i sačinjen je od 31 fakulteta i osam naučnih istraživačkih instituta.

Razvoj Univerziteta se prati od 1808., kada je Dositej Obradović osnovao Veliku školu, čija su vrata bila otvoreno do 1813. godine.

Početkom 1905. godine izglasan je Zakon o Univerzitetu koji je zajemčio njegovu autonomiju.

Pročitajte još

Osta samo sećanje: Fontana na Terazijama bila je beogradska atrakcija, ali je danas nemoguće oživeti je

Tačno pre 116 godina: Iz Velike škole Dositeja Obradovića nikao je Beogradski univerzitet

Među krošnjama, rasute po parku: Da li znate koji sve velikani imaju spomen-biste na Kalemegdanu?

Izbor novog nastavnog kadra poveren je osmorici najvećih stručnjaka koji su bili prvih osam redovnih profesora Beogradskog univerziteta: Jovan Žujović, Sima Lozanić, Jovan Cvijić, Mihailo Petrović Alas, Andra Stevanović, Dragoljub Pavlović, Milić Radovanović i Ljubomir Jovanović.

Prvi rektor i akademik Sima Lozanić rekao je 2. oktobra 1905. na svečanosti otvaranja Univerziteta u Beogradu:

“Naše nekadašnje verovanje da će se Srbstvo ujediniti ne bukvarom, već oružjem, bilo je kobno po našu narodnu misao. Ja verujem obrnuto, da će prosveta biti glavni činilac u rešenju tog bitnog našeg pitanja, i da bi ono bilo već rešeno da smo prosvetu bolje negovali. Verujem stoga što je prosveta sila koja postiže sve smerove…”

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi