Kad pevaju "kaćuše": Oslobađao je Beograd sa 15 godina, a reči jednog Rusa još pamti
Mi smo naučili na topove, minobacače, a onda su došli Rusi i počeli da tuku kaćušama”. Polegali smo na zemlju, a ruski vojnik mi je prišao i pitao me:
“Mesta za strah nije bilo. Možda to izgleda čudno, pogotovo danas. Ali tako je bilo, prilika čini stvari”, priseća se za 24sedam Zdenko Duplančić (91), neustrašivi borac Prve proleterske brigade i pukovnik JNA u penziji, koji je na dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra 1944. godine, imao samo 15 godina.
Rođeni Splićanin, koga je životni put vodio preko Dalmacije, Bosne, sve do Beograda, pa kasnije i dalje, danas je čuvar uspomena na Narodnooslobodilačku borbu. Kaže da se dva puta našao između života i smrti:
– Preživeo sam ne znam ni sam kako, prvi put kod Uba, a drugi put kod Zagreba.
Oslobođenje Beograda
Pre dva dana je proslavio 91. rođendan, ali i danas se seća svakog sata kada su oslobađali Beograd. Sa tek napunjenih 15 godina, stao je rame uz rame sa drugim, starijim borcima Prve proleterske narodno-oslobodilačke udarne brigade.
– Moja brigada dejstovala je tada u sastavu Prve proleterske udarne divizije, koja se nalazila na glavnom pravcu udara – Avala-Banjica-Dedinje-Autkomanda-Slavija-Terazije i na kraju Kalemegdan. Sa Rusima smo se sastali u Đurincima, 12. oktobra – počinje priču Zdenko.
Foto:24sedam/ Katarina Mihajlović
On ističe da su Rusi došli sa oklopnim transporterima, kolima, tenkovima, što je bilo veoma značajno.
– Mi smo naučili na topove, minobacače, a onda su došli Rusi. Počeli su da tuku “kaćušama”, čule su se jako, a mi smo odmah polegali na zemlju. Sećam se kako mi je jedan Rus prišao i pitao me: “Je li lepo pevaju kaćuše”? – sa osmehom prepričava naš sagovornik.
Ipak, ističe da sada, 76 godina kasnije, možda i može sa lakoćom da se govori o “Beogradskoj operaciji”, ali tada je sve bilo drugačije, trebalo je savladati sve prepreke, utvrđenja i postići cilj – slobodu. Želja da se oslobodi prestonica, kako kaže, bila je jača od svega.
– Borili smo se za svaku ulicu, kuću, svaki sprat – priča on.
Spasitelj Savskog mosta: Nemci su zapalili fitilj, ali je hrabri učitelj bio brži od vatre
Maršal i dva generala: Oni su komandovali vojnicima koji su oslobodili Beograd
Posle Avale, nastavlja Zdenko, 14. oktobra uveče izbili su na Banjicu i Dedinje, ali kasnije je probijanje preko Autokomande, pa i Slavije, bilo sve teže. Seća se kako su im pomagali i beogradski omladinci, koji su ih kao vodiči upućivali kako okolnim ulicama da se probiju sve do Terazija, pa i do centra.
Foto:24sedam/ Katarina Mihajlović
– Grad je tada bio utvrđen bunkerima, miniranjem. Nije se moglo šetati kako hoćeš – priseća se Duplančić.
Priča kako je, kada su se probili u centar prestonice, kod Narodnog pozorišta došlo do velikog okršaja.
– Pozorište je tri puta prelazilo iz nemačkih u naše ruke i obrnuto. Tu je bio jak otpor i kod palate “Albanija”. Bataljon Nemaca je skoro svaki sprat te zgrade branio – kaže nam naš sagovornik.
Proglas komandanta koji odjekuje i 76 godina kasnije: Građani Beograda, naređujem… (FOTO)
Zdenko, koji je danas predsednik Opštinskog odbora SUBNOR-a Savskog venca i član Gradskog odbora SUBNOR-a Beograda, član Predsedništva Republičkog odbora te organizacije i Komiteta za međunarodne veze, kaže kako će zauvek pamtiti svoje saborce koji su učestvovali u borbi za oslobođenje Beograda, ali da je posebno zahvalan na tome što je i narod, a naročito omladina, pomagao kada je bilo najteže.
Il’ su naši il’ su Nemci
Kao redak svedok tih borbi 1944. godine, priseća se i situacija kao što je bila jedna u Ulici Kneza Miloša.
– Oslobodili smo Banjicu i Dedinje i krenuli ka Slaviji. Išli smo ulicom Kneza Miloša, a videli smo da nam u susret ide velika kolona. Pomislili smo da su to naši. Ali, sa druge strane Nemci, koji su ugledali nas, pomislili su da smo mi – njihovi. I tako je i tu, nenadano, izbila velika borba – priseća se Zdenko.
Kad Romi zasviraju
– Romi iz Zuca su 14. oktobra 1944. ujutro došli na naše položaje na Banjici. Ušetali su sa instrumentima, pomalo nesvesni kakve se borbe vode – priča Zdenko jednu od anegdota i dodaje:
– Mislili su: „Ušetaćemo u Beograd sa instrumentima, šta može da se desi“, a mi tog jutra podišli pod Banjicu, ali refleksija njihovih instrumenata nam otkrila položaj. Odmah su krenuli meci s druge strane na nas. Kad su shvatili, Romi su odmah pobegli.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari