Kako je uništen Bejrut: Godine korupcije su učinile svoje, a jedan sudija želi da se obračuna sa političkom elitom (VIDEO)

Posle decenija lošeg upravljanja i korupcije, 4. avgusta 2020. godine, jedna od najvećih ne-nuklearnih eksplozija u istoriji opustošila je luku u Bejrutu i oštetila pola grada.

Tone amonijum nitrata su eksplodirale, a radi se o hemikaliji koja se često koristi kao đubrivo, ali takođe može biti korišćena u pravljenju eksploziva.

Tovar sa amonijum nitratom ušao je u bejrutsku luku na brodu pod zastavom Moldavije "Rosus", u novembru 2013, a tovar je istovaren u hangaru 12 23. i 24. oktobra 2014. godine.

AP/Hassan Ammar

U eksploziji je stradalo 218 ljudi, uključujući državljane Libana, Sirije, Egipta, Bangladeša, Filipina, Pakistana, Palestine, Holandije, Kanade, Nemačke, Francuske, Australije i SAD.

Oko 7.000 ljudi je ranjeno, a najmanje 150 njih su ostali invalidi, a psihološke posledice su takođe velike.

Oštećeno je 77.000 stanova, a 300.000 ljudi je moralo da potraži drugi dom. Najmanje troje dece, starosti između 2 i 15 godina, izgubilo je živote, a oko 1.000 njih je ranjeno. Procenjuje se da je 80.000 dece ostalo bez doma. Eksplozija je oštetila 163 državne i privatne škole, a mnoge zdravstvene ustanove su ostale neupotrebljive. Značajna šteta je naneta i infrastrukturi. Prema podacima Svetske banke, šteta je procenjena na 3,8-4,6 milijardi dolara.

Osim toga, amonijak i azotni oksidi su se oslobodili u vazduh, zajedno sa otrovima materijala koji su goreli.

Procenjuje se da će čišćenje životne sredine od posledica eksplozije koštati više od 100 miliona.

Utvrđuje se da li je tovar bio namenjen za Mozambik, jer tako stoji u dokumentima "Rosusa", a dostupni dokazi pokazuju da su libanske vlasti, najblaže rečeno, kriminalno zanemarile pravila odnošenja prema tovaru broda. Propusti u luci su ugrozili ljudske živote, prenosi organizacija Hjuman rajts voč.

AP Photo/Hassan Ammar

Dokazi takođe sugerišu da su određeni vladini zvaničnici predvideli da bi amonijum nitrat mogao da bude smrtonosan, a da su to jednostavno prihvatili i ignorisali. Prema zakonu, to bi moglo da se podvede pod ubistvo sa namerom ili ubistvo iz nehata.

Mnogi sa vrha vlasti su bili obavešteni o opasnostima koje nosi pomenuti tovar u bejrutskoj luci, uključujući predsednika Mišela Auna, tadašnjeg premijera Hasana Dijaba, direktora državne bezbednosti Tonija Salibu, mnoge vojne zvaničnike, nekadašnjeg ministra saobraćaja i drugih.

Niko nije preduzeo nikakve zaštitne mere niti je osigurao opasni tovar, a nije nadgledana ni rekonstrukcija hangara 12.

Luka, carina i vojni zvaničnici su ignorisali korake koji su mogli da obezbede ili unište sporni materijal.

Pravni stručnjaci kažu da je Uprava carine mogla da ukloni amonijum nitrat ili da su mogli da ga prodaju na javnoj aukciji, ali da to nikada nisu učinili.

Iako je vojska zadužena za sva bezbednosna pitanja koja se tiču municije u luci, nije ništa preduzeto, uprkos tome što su znali šta se nalazi u hangaru 12.

AP Photo/Hussein Malla, File

Dalje, iako su bili obavešteni o potencijalno smrtonosnom tovaru, ništa nisu preduzeli ni tadašnji ministar unutrašnjih poslova, direktor nacionalne bezbednosti, ali ni premijer ni predsednik Libana.

Nakon stravične eksplozije, zvaničnici su obećali da će biti sprovedena opsežna istraga.

Atak na sudije

Više od 20 ljudi, zaposlenih u luci i carini, uhapšeni su tokom istrage.

Prvo je na slučaj postavljen sudija Fadi Savan koji je odlučio da podigne optužnicu protiv tadašnjeg premijera Dijaba i tri ministra zbog zanemarivanja.

 

 

Sve optužbe su negirali i odbili su da budu saslušani u svojstvu svedoka, a sudiju su optužili da je prekoračio svoja ovlašćenja.

Zbog pritužbi ministra finansija Ali Hasana Kalila i ministra javnih radova Gazija Zajtera, sudija je sklonjen sa slučaja, a Kasacioni sud je oduku obrazložio time da je Savanova kuća bila oštećena u eksploziji što je moglo da utiče na njegovu nepristrasnost.

Na njegovo mesto je došao sudija Tarek Bitar koji je takođe zahtevao da sasluša pomenuta 4 muškarca, ali i ministra policije i nekoliko vojnih i bezbednosnih šefova.

Izdao je nalog za hapšenjem još jednog ministra za javne radove Jusefa Finjanusa kada se nije pojavio na sudu. To je navelo bivšeg ministra da od Kasacionog suda zatraži uklanjanje sudije Bitara, a slično je uradio i nekadašnji ministar unutrašnji poslova Nohad Mahnuk.

Bitar je po velikim političkim pritiskom, a protiv njega je pokrenuta i velika kampanja koja ima za cilj da ukalja njegovo ime.

Pretnje stižu i iz vrha Hezbolaha što porodice stradalih u eksploziji navodi da njegova istraga ipak ide u pravom smeru.

Još početkom jula se Bitar sukobio sa političkom elitom kada su brojne moćne figure odbile da se odreknu imuniteta.

 

 

Jedan od čelnika Hezbolaha Vafik Safa je Bitaru zapretio preko novinara koji je ostao anoniman.

- Dozlogrdio si nam, ići ćemo do kraja legalnim putem, a ako to ne uspe, uklonićemo te silom - glasilo je preteće pismo koje je dobio 23. septembra.

- Istraga sudije Bitara pokrenula je paniku. Pretnje čine jasnim da on radi pravi posao i da istraga ide u dobrom pravcu i ukazuje na ljude koji su toliko uplašeni da su spremni da učine sve kako bi ga sklonili - rekla je Antonela Hiti, sestra jedne od žrtava eksplozije.

- Eksplozija u Bejrutu je svetinja za mene. To je misija koju moram da ispunim, dugujemo žrtvama da otkrijemo istinu. Ništa me neće zaustaviti. Ne znam gde će me istraga odvesti, ali me neće skloniti sa kursa - poručio je Bitar u jednom retkom intervjuu.

Posebno je značajno u ovom slučaju što Bitar nije povezan sa nijednom političkom opcijom, što porodice stradalih uverava da je on pravi čovek za ovaj posao.

Profimedia

Libanski političari nisu dopustili ni da se sprovede međunarodna istraga, a glasine kažu da je Hezbolah skladištio tone amonijum nitrata u luci što je dovelo do razaranja.

- Ovo je politizovana istraga. Bitar mora da radi jasno svoj posao ili će pravosudni sistem morati da nađe nekog drugo za to - poručio je lider Hezbolaha Hasan Nasralah.

Hiti je na to rekla da Nasralah obično ne drži govore, ali otkad je Bitar postavljen da vodi istragu, nekoliko puta se obraćao javnosti.

- Mi, kao porodice žrtava, nikoga ne optužujemo jer to nije naše pravo, ali čini se da određeni ljudi optužuju sami sebe. Ukoliko nemate šta da krijete, odazvaćete se sudskim pozivima - navela je Hiti.

Ministar pravde Henri Kuri rekao je da će učiniti sve da zaštiti Bitarov život, a Hitijeva je napomenula da će se porodice stradalih takođe postarati za njegovu bezbednost.

- Ukoliko ova propala država, koju vode isti oni ljudi koji prete Bitaru i štiti osumnjičene, nije u stanju da ga zaštiti, mi smo spremni da čuvamo njegovu kuću i obezbeđujemo ga - poručila je.

Ratno stanje na ulicama Bejruta

Podsetimo, na demonstracijama koje su se održavale danas u Bejrutu došlo je do unakrsne pucnjave. Ministarstvo unutrašnjih poslova potvrdilo je da su napadači ispalili protivtenkovske bacače granata B7-RPG.

Prema podacima Crvenog krsta, petoro ljudi je stradalo, dok je 30 povređeno.

Demonstranti su se okupili zahtevajući smenu sudije Bitara, a sve je eskaliralo kada su na okupljene pristalice Hezbolaha i njegovog glavnog šiitskog saveznika Amala zapucali iz nepoznatog pravca dok su oni bili ispred Palate pravde, što je prisililo demonstrante i novinare da se sakriju u zaklon, prenose lokalni mediji.

AP photo

Lokalna televizija prikazala je i snimak maskiranog demonstranta kako puca iza ulične barijere dok se gust dim diže iz jedne od obližnjih zgrada.

Vojska Libana upozorila je okupljene da će pucati na svakoga ko bude nosio oružje u Bejrutu.

U saopštenju objavljenom na Tviteru vojska je pozvala ljude da napuste ulice u kojima je došlo do sukoba.

Otkad mu je dat zadatak da pokrene istragu u februaru, Bitar je počeo da traži ispitivanje visokih političkih i bezbednosnih zvaničnika. 

Ove nedelje izdao je nalog za hapšenje bivšeg ministra finansija Alija Hasana Halila, visokog zvaničnika iz stranke Amal, koja je povezana sa Hezbolahom. 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi