Sedmica u svetu: Lomače za umrle od korone, vodeni grob za mornare, presuda koju je čekala planeta i Putinova nadmoć

Sedmica za nama (19-25. aprila) bila je puna neočekivanih dešavanja. Vladimir Putin je odlučio da povuče vojsku sa granice sa Ukrajinom, stranka Angele Merkel je dobila ozbiljnu konkurenciju, a građani Indije iskusili su pravi pakao pandemije. Posle jednomesečnog suđenja izrečena je presuda za ubistvo Džordža Flojda, ali se brutalno ponašanje policije nastavilo, dok su 53 mornara završila u limenom kovčegu na dnu mora.

Igrarije na granici nerava

Napetosti u Donbasu, na granici Ukrajine i Rusije, bile su i ove nedelje u centru pažnje svih svetskih medija. Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu izjavio je početkom sedmice da Kijev nastoji da destabilizuje situaciju u Donbasu, dok Amerika i NATO nastavljaju sa provokativnim aktivnostima oko Crnog mora i poručio svima da Rusija ima spreman odgovor. Istog dana predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski pozvao je Vladimira Putina da se sastanu bilo gde u Donbasu, a sutradan je potpisao je zakon kojim se rezervisti pozivaju na služenje vojnog roka bez najave mobilizacije. U sredu se Putin obratio Federalnoj skupštini Rusije, na kojoj je pokrenuo veliki broj tema.

U četvrtak je predsednik Rusije odlučio da “spusti loptu” i da povuče trupe sa granica sa Ukrajinom, a ovaj potez Zelenski je odmah pozdravio. Moskva je zatim predložila Parizu i Berlinu da do 27. aprila razmotre pitanje primirja na istoku Ukrajine, pri čemu bi susret mogao da se odigra u Donbasu uz učešće predstavnika Kijeva, Donjecka i Luganska. U petak je predsednik Rusije potpisao Ukaz o primeni kontramera protiv država koje su protiv Rusije preduzele neprijateljske postupke, a istog dana portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova isprozivala je Evropsku uniju što zatvara oči pred delovanjem Kijeva.

Paklena nedelja crnih rekorda

Indija je ove sedmice osetila svu silinu kovida 19, oborivši tri dana zaredom svetski rekord u broju novoobolelih. Zbog velikog naleta pacijenata došlo je do nestašice kiseonika, a u javnoj bolnici u indijskoj saveznoj državi Maharaštra umrla su 22 pacijenta kada je došlo do nestašice medicinskog kiseonika prouzrokovane curenjem iz rezervoara. Jezive priče iz Indije obišle su svet, a krematorijumi su postali toliko krcati da su ljudi bili prisiljeni da sami prave lomače za svoje mrtve. Bolnice su ivici kolapsa, mnoge ne mogu da primaju nove pacijente, a desetine ljudi preminulo je zbog nedostatka kiseonika, dok je indijski soj korone, koji je otporniji na vakcine, stigao je i u Evropu.

Lukašenko na nišanu

Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) u prošlu subotu je saopštila da je uhapsila dve osobe koje su planirale da sprovedu vojni puč u Belorusiji 9. maja i da tom prilikom izvrše atentat na beloruskog lidera. Ruski i američki predsednik, Vladimir Putin i Džozef Bajden, razgovarali su u ponedeljak tim povodom telefonom, a kasnije se oglasio i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, koji je otkrio detalje zavere protiv njega. Osumnjičeni za pokušaj atentata priznao je krivicu i otkrio kako je planirao da sprovede akciju.

Kriv je!

Pred izricanje presude za ubistvo Džordža Flojda u Mineapolisu je bilo veoma napeto, pa je grad čuvala vojska. Derek Šovin je na kraju proglašen krivim po svim tačkama optužnice, a sada se očekuje da politički lideri donesu odluku o reformi policije. Nakon svega ovim povodom oglasio se i Džozef Bajden, a otkriveno je i šta je pisalo na dlanu osuđenog policajca dok su ga izvodili iz sudnice.

Limena grobnica na dnu mora

Indonezijska podmornica nestala je sa 53 člana posade u vodama severno od Balija u sredu ujutru. Odmah je organizovana opsežna potraga, a vojni zvaničnici počeli su da strahuju da bi istorija mogla da se ponovi i da bi svi članovi posade mogli da budu pronađeni prekasno, kao što se 2000. desilo mornarima koji su potonuli sa podmornicom Kursk. Na kraju je podmornica locirana u trenutku kada je posadi ostalo još samo nekoliko sati kiseonika. Spasioci nisu stigli da dođu do nje za to vreme, pa se pretpostavlja da su svi koji su bili u njoj mrtvi.

Nemačka pred prevratom

Trka za kandidata za budućeg nemačkog kancelara koalicije CDU/CSU završena je posle sedam dana i odlučeno je ko će biti kandidat unionista na parlamentarnim izborima koji će se održati u septembru. Partija Angele Merkel počela je da gubi poverenje građana zbog toga što se nije snašla u borbi sa koronavirusom, pa se sve veći broj glasača okreće Zelenima, koji su kao svog kandidata za kancelara izabrali Analenu Berbok, koja bi lako mogla da postane naslednica najmoćnije žene na planeti. Narod je svoje nezadovoljstvo pokazao i okupivši se ispred nemačkog Bundestaga, gde su protestovali protiv zakona koji će saveznoj državi dati mogućnost da nametne zaključavanje delova zemlje u kojima je u porastu stopa infekcije kovidom 19.

Pročitajte još

Prvi predsednik Amerike koji je posetio Jugoslaviju, a kojeg je Tito jednom rečenicom nasamario (FOTO+VIDEO)

Svetski lideri na klimatskom samitu ređali obećanja: Na virtuelnom sastanku došlo do problema, pokušali da sabotiraju Putina?

Amerikanci im više nisu briga: Talibani imaju novu metu, vruć krompir prebačen u dvorište moćne svetske sile

Mračni turizam: Putnici se ne plaše radijacije, plaćaju da lete iznad Černobilja, kompanija zarađuje od tragedije

Gde ima, tu se i puca

U gradu Šreveport u američkoj državi Luizijana u ponedeljak je u pucnjavi teže povređeno pet osoba. U utorak je ponovo došlo do pucnjave u supermarketu u Long Ajlendu, a u sredu je na internetu osvanuo snimak u kom se vidi kako policija ubija devojku u Kolumbusu. Osim toga, mediji su pisali i o tome da su policajci u poslednjih 10 dana ubili troje Afroamerikanaca, ne navodeći koliko je belaca za to vreme stradalo od njihove ruke.

Čudni su putevi koronini

Dok koronavirus divlja u pojedinim državama, neke su potpuno očišćene od njega. To je do ponedeljka bio slučaj u Fidžiju, gde je posle godinu dana otkriven jedan zaraženi, zbog čega je većim gradovima naređeno da se odmah zatvore u strogi karantin. Pitanje neophodnosti kovid pasoša ponovo je pokrenula Svetska zdravstvena organizacija, koja je upozorila svet na alarmantno brz rast broja zaraženih. Evropska agencija za lekove pronašla je vezu između vakcine “Džonson i Džonson” i stvaranja krvnih ugrušaka, dok Severna Koreja i dalje tvrdi da nema nijednog zaraženog. Sa druge strane, u SAD bukti korona, a u Grčkoj je zabeležen prvi slučaj “duplog mutanta” koronavirusa, koji je veoma zarazan i otporniji na vakcine od drugih varijanti. Posle silnih kontoverzi oko “AstraZeneke”, Evropska unija je konačno prelomila i odlučila da podnese tužbu protiv ove kompanije.

Bajdenov kec iz rukava

Američki predsednik Džo Bajden izavao je pravu buru u javnosti kada je saopštio da su otomanske turske snage počinile genocid nad Jermenima 1915. godine. Bajden je tako postao prvi američki predsednik posle 40 godina koji je zvanično priznao genocid nad Jermenima, uprkos protivljenju Turske.

Nakon ove izjave, Turska je izdala ekspresno saopštenje u kojem je odbacila optužbe američkog predsednika.

– Turska u potpunosti odbacuje izjavu američkog predsednika Džoa Bajdena – rekao je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu nekoliko minuta nakon Bajdenove izjave da je nad Jermenima u Otomanskom carstvu 1915. godine izvršen genocid.

Potom se oglasio i jermenski premijer Nikolaj Pašinjan koji je pozdravio odluku da SAD potvrde deklaraciju da je Otomanska imperija počinila genocid.

– Ovo je važan dan za sve Jermene. Nakon rezolucija usvojenih u Kongresu SAD 2019. godine, predsednik Bajden odao je počast jermenskim žrtvama nad kojim je izvršen genocid. SAD su još jednom pokazale svoju nepokolebljivu posvećenost zaštiti ljudskih prava i univerzalnih vrednosti!

Iako je iznenađujuće što je Bajden baš sada rešio da progovori o genocidu nad Jermenima, ne treba nikako zaboraviti na masovne zločine koji su počinjeni nad ovim narodom. Genocid nad Jermenima, predstavlja sistematsko etničko čiščenje u kojem je veliki broj ljudi proterivan. Izvršena su masovna ubistva nad ovim narodom na području Osmanskog carstva tokom Prvog svetskog rada, a izvršena po nalogu tadašnjih osmanskih vlasti. Najviše njih stradalo je 1915. godine, a prema raznim procenama stradalo je između 800.000 i 1.500.000 pripadnika jermenskog naroda.

Analitičari smatraju da ovim pristupom Amerika pokušava da izvrši pritisak na Ankaru, kako bi se konačno opredelila za stranu u spoljnoj politici. Jednostavno rečeno, traži se odgovor na pitanje da li će turski saveznici u budućnosti biti Amerikanci ili Rusi, jer je sedenje na dve stolice, u trenutku kada je svet podeljen na dve strane, neizvodljivo.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi