UZNEMIRUJUĆE Zločini kakav svet ne pamti: Silovali devojčice pred njihovim porodicama, a zatvorenike razapinjali na krst (FOTO)

Američki predsednik Džo Bajden izavao je pravu buru u javnosti kada je saopštio da su otomanske turske snage počinile genocid nad Jermenima 1915. godine. Bajden je tako postao prvi američki predsednik posle 40 godina koji je zvanično priznao genocid nad Jermenima, uprkos protivljenju Turske.

U saopštenju koje je objavila Bela kuća, navodi se da je “milion i po Jermena deportovano, masakrirano i oterano u smrt u kampanji istrebljenja”. Nakon ove izjave, Turska je izdala ekspresno saopštenje u kojem je odbacila optužbe američkog predsednika.

– Turska u potpunosti odbacuje izjavu američkog predsednika Džoa Bajdena – rekao je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu nekoliko minuta nakon Bajdenove izjave da je nad Jermenima u Otomanskom carstvu 1915. godine izvršen genocid.

– Reči ne mogu promeniti ili prepisati istoriju. Nemamo šta da učimo o sopstvenoj prošlosti od bilo koga. Politički oportunizam je najveća izdaja mira i pravde. U potpunosti odbacujemo ovu izjavu zasnovanu isključivo na populizmu – napisao je Čavušoglu na Tviteru.

Iako je iznenađujuće što je Bajden baš sada rešio da progovori o genocidu nad Jermenima, ne treba nikako zaboraviti na masovne zločine koji su počinjeni nad ovim narodom.

Turska – prva država optužena za zločin protiv čovečnosti

Genocid nad Jermenima, predstavlja sistematsko etničko čiščenje u kojem je veliki broj ljudi proterivan. Izvršena su masovna ubistva nad ovim narodom na području Osmanskog carstva tokom Prvog svetskog rada, a izvršena po nalogu tadašnjih osmanskih vlasti. Najviše njih stradalo je 1915. godine, a prema raznim procenama stradalo je između 800.000 i 1.500.000 pripadnika jermenskog naroda. Paralelno sa progonima Jermena osmanske vlasti vršile su i progone nad drugim hrišćanskim narodima, poput Asiraca i pontskih Grka.

Brutalni progoni ovih naroda počeli su krajem 19. veka za vreme vladavine sultana Abudl Hamida II, a kulminirali su dolaskom Mladoturaka na vlast, koji su se borili za izraženiju tursku naciji, u odnosu na religiju, koja je do tog trenutka bila zastupljenija.

Iako su u početku želeli da pridobiju Jermene za sebe, turske vlasti sklapaju tajni dogovor sa Nemačkom, a na svojim teritorijama kao veliku opasnost vide Jermene, koji ugrožavaju njihov teritorijalni integritet i koji po njihovim saznanjima sarađuju sa Rusijom.

Ovi zločini kvalifikovani su kao “najstrašnija zlodela modernog doba” u kojima su pored vojnika masovno stradali starci, žene i deca.

Dana 24. maja 1915. Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Rusija usvojile su tekst zajedničke deklaracije kojim su po prvi put u pravnoj praksi direktno optužili jednu državu za zločin protiv čovečnosti počinjen prema pripadnicima jermenske zajednice u tadašnjoj Turskoj.

Zaključno sa krajem 2019. godine, ukupno 31 država sveta je priznala masovna ubistva Jermena kao genocid, uključujući između ostalih Rusiju, Francusku, Nemačku, Kanadu, Italiju, Sjedinjene Države i Vatikan, odnosno Savet Evrope. Turska Republika kao pravni naslednik Osmanske imperije negira zločin genocida i označava masovne zločine protiv Jermena u tom periodu kao Jermenski masakr nastao usled previranja tokom rata u toj zemlji.

Pored Turske, jedina država koja negira genocid nad Jermenima je Azerbejdžan.

Zločin kakav svet ne pamti – masovna silovanja i medicinski eksperimenti nad zorbljenicima

Silovanja jermenskih žena i devojčica bila su uobičajena pojava, kako tokom deportacija, tako i samim logorima. Starost žrtava silovanja kretala se od devojčica do starica u osamdesetim godinama, a posebno su bila raširena silovanja devojčica u najranijoj životnoj dobi. Prema izjavama svedoka silovanja su se najčešće sprovodila u javnosti i pred očima porodica žrtava.

Maloletne devojčice koje bi tokom silovanja doživele teže povrede i na taj način bile sprečene da nastave put ka logorima obično bi bile streljanje na licu mesta. Silovanja bi obično usledila nakon odvajanja muškaraca iz grupa, a potom bi sledila i masovna streljanja žrtava silovanja.

Turski zvaničnici su opravdanja za poptuno uništenje jermenskog etnosa tražili u genetici. Jermene su smatrali nižom vrstom koja se ni po kojim zakonima biologije ne može izjednačavati sa muslimanskom populacijom. Brojni turski naučnici su ih označavali kao „smrtonosno opasne mikrobe”. Glavni propagator takve rasne segregacije bio je doktor Mehmed Rešid koji je u vreme genocida obavljao funkciju valije Dijarbakirskog sandžaka.

Prema izjavama očevidaca Rešid je u nekoliko navrata lično učestvovao u mučenjima zarobljenika; naređivao je da se pojedini zatvorenici potkivaju jer „nema razlike između Jermena i konja” te da se raspinju na krstu.

Pročitajte još:

Pašinjan nakon priznanja genocida nad Jermenima: “SAD su pokazale posvećenost zaštiti ljudskih prava”

“Počinjen je genocid!”: Bajden prvi priznao, Turska ekspresno odgovorila

Po nalogu zvaničnog lekara Treće armije Tevfika Saglama u centralnoj bolnici u Erzindžanu radilo se na proizvodnji vakcine protiv pegavog tifusa, a jermenski kadeti, vojnici i zarobljenici korišteni su kao pokusni kunići nad kojima se isprobavalo dejstvo nove vakcine.

Eksperimente je neposredno predvodio profesor medicinske škole iz Istanbula Hamdi Suat Aknar koji je pacijentima ubrizgavao krv zaraženu tifusom. Prema Hajdarovim izjavama u ovim eksperimentima smrtno je stradalo na stotine jermenskih zatvorenika.

Turski lekari su sprovodeći razne medicinske eksperimente pobili na desetine hiljada jermenske dece kojima su ubrizgavane smrtonosne doze morfijuma ili drugih toksičnih materija. Ovakav vid egzekucija uglavnom se odvijao po školama i bolnicama uz obrazloženje da je reč o obaveznim vakcinacijama.

Ljudi su neretko ubijani i u parnim kupatilima u koja su se potom puštale smeše toksičnih gasova.Kod žrtava medicinskih eksperimenata lekari su kao zvanične uzroke smrti navodili bolesti, a leševi su se iz bolnica odnosili u tajnosti i sahranjivali na nepoznatim lokacijama.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi