Oni vode glavnu reč: Evo ko vlada Iranom nakon što su mnogi moćnici pobijeni u ratu

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp tvrdio je da je iransko rukovodstvo "ozbiljno podeljeno" nakon što je najavio produženje prekida vatre.

Tramp je u utorak rekao da će prekid vatre biti produžen kako bi se omogućilo više vremena za pregovore i kako bi se "sukobljene strane u Iranu dogovorile" oko svog predloga.

Dodao je da će američka pomorska blokada Ormuskog moreuza i iranskih luka ostati na snazi.

Pre tri nedelje Tramp je tvrdio da je američka vojna kampanja uspela u svom cilju da se smeni iranski režim i da SAD sada imaju posla sa "potpuno novom grupom ljudi" koji vode zemlju.

Ali da li je iranska vlada zaista "podeljena"? U nastavku navodimo ključne iranske političke aktere i centre moći.

Vrhovni vođa Modžtaba Hamnej

Hamnej je drugi sin bivšeg vrhovnog vođe Alija Hamneja, koji je poginuo u američko-izraelskim vazdušnim napadima na Teheran prvog dana rata 28. februara. Modžtaba Hamnej je izabran za novog vrhovnog vođu Irana 8. marta, prema izveštajima državnih medija.

Pictorial Press, Pictorial Press Ltd / Alamy / Profimedia

Pedesetšestogodišnjak se nikada nije kandidovao za funkciju, ali je decenijama bio veoma uticajna ličnost u užem krugu svog oca, negujući duboke veze sa Korpusom Čuvara islamske revolucije (KČIR (IRGC je skraćenica na engleskom)).

Posmatrači su rekli da je uspon mlađeg Hamneja jasan znak da su tvrdolinijaške frakcije u iranskom establišmentu zadržale vlast i da bi to moglo ukazivati na to da vlada nema mnogo želje da pristane na sporazum ili pregovore sa SAD u kratkom roku.

Međutim, od svog uspona Modžtaba Hamnej nije viđen u javnosti, a 13. marta američki ministar odbrane Pit Hegset tvrdio je da je novi vrhovni vođa Irana ranjen u američko-izraelskim napadima.

U izveštaju novinske agencije Rojters, u kom su citirane tri osobe bliske užem krugu vrhovnog vođe, navodi se da se Hamnej još oporavlja od teških povreda lica i nogu zadobijenih u vazdušnom napadu u kom je poginuo njegov otac. Izvori su naveli da je učestvovao u sastancima sa visokim zvaničnicima putem audio-konferencije.

Prema izveštajima državnih medija, Hamnej je bio aktivan u donošenju odluka o ratu.

U poruci pročitanoj na iranskoj državnoj televiziji 18. aprila Hamnej je upozorio da je iranska mornarica spremna da nanese "nove gorke poraze" SAD i Izraelu dok tenzije eskaliraju u Ormuskom moreuzu.

Predsednik parlamenta Mohamed Bager Galibaf

Iranian Parliament Speaker Office/ Handout / Anadolu/ABACAPRESS.COM

Galibaf (64) je predsednik iranskog parlamenta od 2020. godine. Bio je komandant vazduhoplovnih snaga KČIR-a od 1997. do 2000. godine. Nakon toga je služio kao šef policije zemlje. Od 2005. do 2017. godine bio je gradonačelnik Teherana.

Galibaf se kandidovao na predsedničkim izborima 2005, 2013, 2017. i 2024. godine. Povukao je svoju kandidaturu za predsednika pre izbora 2017. godine kada je Hasan Rohani osvojio drugi mandat.

Prošlog meseca, u ranim danima američko-izraelskog rata protiv Irana, sugerisano je da je Galibaf bio "izbor" Trampove administracije da vodi zemlju nakon završetka rata. On je takođe bio glavni iranski zvaničnik koji je vodio pregovore sa Vašingtonom od njihovog početka 11. aprila u Pakistanu.

U noćnoj objavi na Iksu u utorak Galibaf je napisao da je Iran "spreman da otkrije nove karte na bojnom polju" nakon što je Tramp zapretio Teheranu "problemima kakve nikada ranije nisu videli" ako se dvonedeljno primirje završi ove nedelje bez dogovora.

Galibaf je izjavio da je besan na Trampa zbog "nametanja opsade i kršenja prekida vatre".

- Ne prihvatamo pregovore pod senkom pretnji i u protekle dve nedelje spremali smo se da otkrijemo nove karte na bojnom polju - rekao je on.

Tanjug/AP Photo/Julia Demaree Nikhinson

Prekid vatre je trebalo da se završi u sredu, ali neposredno pre isteka Tramp ga je produžio dok Iran "ne bude mogao da iznese jedinstveni predlog".

Međutim, unutar Irana, Galibafovu spremnost da se uključi u pregovore sa SAD kritikovali su neki ljudi koji su ga optužili za "izdaju".

Prema izveštaju televizijskog kanala Iran Internešenel u ponedeljak, neki kritičari Galibafa su na platformama društvenih medija u Iranu rekli da je sugestija predsednika parlamenta da mirovni pregovori sa SAD napreduju "zabrinjavajuća".

- U pregovorima nema dobra, samo štete - rekao je jedan kritičar.

Ali Galibaf je branio pokretanje pregovora sa SAD. U televizijskom intervjuu u subotu rekao je da diplomatija ne znači "povlačenje od iranskih zahteva", već način da se "konsoliduju vojni dobici i pretvore se u političke ishode i trajni mir".

Revolucionarna garda

Iranska vojna struktura često se opisuje kao neprozirna i složena.

Profimedia

Nacija upravlja paralelnim vojskama, višestrukim obaveštajnim službama i slojevitim komandnim strukturama, koje sve direktno odgovaraju vrhovnom vođi, koji služi kao vrhovni komandant svih oružanih snaga.

Paralelne vojske čine Arteš, iransku redovnu vojsku, koja je odgovorna za teritorijalnu odbranu, odbranu iranskog vazdušnog prostora i konvencionalno ratovanje, i KČIR, čija uloga ide dalje od odbrane i uključuje zaštitu iranske političke strukture.

KČIR takođe kontroliše iranski vazdušni prostor i arsenal dronova, što je postalo okosnica iranske strategije odvraćanja od napada Izraela i SAD.

Nakon što su SAD i Izrael napali Iran i ubili Alija Hamneja, KČIR je obećao osvetu i pokrenuo "najteže ofanzivne operacije u istoriji oružanih snaga Islamske Republike protiv okupiranih teritorija [referenca na Izrael] i baza američkih terorista". Od tada je više puta napadnuta američka vojna imovina i infrastruktura širom regiona Zaliva.

Neki stručnjaci su rekli da su iranski zvaničnici koji pregovaraju sa SAD bliže povezani sa KČIR-om nego drugi lideri i grupe.

U intervjuu za Al Džaziru 25. marta Babak Vahdad politički analitičar specijalizovan za Iran, primetio je da imenovanje Mohameda Bagera Zolgadra za sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana sugeriše da će iranski pregovori biti čvršće usklađeni sa prioritetima KČIR-a. Zolgadr je bivši komandant KČIR-a i sekretar je Saveta za ekspeditivnost od 2023. godine.

Tanjug/AP Photo/Vahid Salemi, File

Ali Džavad Heiran-Nija, koji rukovodi Grupom za studije Persijskog zaliva u Centru za naučna istraživanja i strateške studije Bliskog istoka u Iranu, rekao je da je jaz između KČIR-a i iranskog pregovaračkog tima očigledan.

Iran je napao tri teretna broda u Ormuskom moreuzu otkako je Tramp objavio prekid vatre 6. aprila i rekao da će američka pomorska blokada ostati na snazi.

- Napad na tankere tokom prekida vatre pokazuje dominaciju KČIR-a nad diplomatskim timom i nepoštovanje njihovih stavova - rekao je on za Al Džaziru.

Front stabilnosti

Heiran-Nija je ukazao na ulogu Fronta Pajdari (Front stabilnosti), čiji su članovi tvrdolinijaši unutar iranske političke strukture koji su duboko posvećeni očuvanju izvornih principa islamske revolucije iz 1979. i apsolutne moći vrhovnog vođe. Ova grupa, rekao je, koristi pregovore da učvrsti svoju poziciju unutar strukture moći i među svojim pristalicama.

Dodao je da je i Front dovodio u pitanje pregovore.

- U trenutnoj političkoj klimi Irana razne grupe pokušavaju da povećaju svoj uticaj, kako unutar strukture moći, tako i u javnom mnjenju. Naravno, napori Fronta stabilnosti su značajniji u odnosu na njihovu sopstvenu bazu podrške nego pokušaji da utiču na druge segmente društva, jer njihov tvrdokorni pristup nije privlačan drugim društvenim klasama - rekao je on.

Međutim, uticaj koji bi ova grupa mogla imati na napredak pregovora je diskutabilan, dodao je.

- Ako se postigne dogovor, on će verovatno imati suvereni karakter. Establišment će nametnuti svoj narativ, a KČIR će ga prihvatiti. U međuvremenu, tvrdokorni će napasti administraciju predsednika Masuda Pezeškijana i Mohameda Bagera Galibafa zbog sporazuma. Međutim, malo je verovatno da će se ovo proširiti na telo establišmenta koje donosi odluke - zaključio je Heiran-Nija.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi