Najveća pretnja nasledniku Angele Merkel: Ko je Analena Berbok, smela kandidatkinja Zelenih za kancelarku Nemačke?

Za nešto više od pet meseci u Nemačkoj će se održati parlamentarni izbori na kojima će biti odlučeno o novom sastavu Bundestaga. Nakon toga članovi Bundestaga odlučiće o tome ko će biti novi kancelar ove zemlje, jer je Angela Merkel, koja je bila na ovoj poziciji 16 godina, saopštila da se neće kandidovati na ovogodišnjim izborima. Ispred koalicije Demokratsko-hrišćanske unije (CDU) i Demokratsko-socijalne unije (CDU) kao kandidat za kancelara izabran je novi lider CDU Armin Lašet, iako su ankete pokazale da Markus Zeder, lider CSU, ima veću podršku javnosti. U taboru konzervativaca politička drama u vezi sa izborom kandidata za kancelara trajala je nedelju dana, a Lašet je odneo pobedu posle šestočasovne rasprave. Bavarski premijer Markus Zeder inisistirao je prethodnih dana na tome da on bude kandidat koalicije CDU/CSU za kancelara, pozivajući se na to što se istraživanjem javnog mnjenja pokazalo da mu veći broj glasača ukazuje poverenje nego njegovom rivalu, premijeru Severne Rajne – Vestfalije. Ipak, kada je Lašet izabran za kandidata, “princ Bavarske” se pomirio s tim.

Sa druge strane, Zeleni su u ponedeljak (19.4) glatko izabrali svoju kandidatkinju za kancelara – Analenu Berbok (41), koja je već neko vreme kopredsednik stranke sa Robertom Habekom, kojem, kao ni Zederu, bolji rejting nije mnogo značio na stranačkim izborima. Već nedeljama unazad Zeleni se pominju kao stranka koja je naglo ojačala zbog slabljenja vladajuće CDU i sestrinske CSU, koje se nisu dobro snašle u borbi protiv koronavirusa. Ankete su pokazale da unioniste podržava 27 odsto građana, a Zelene 24 odsto, što je najveća podrška koju si imali otkad postoje. Zbog toga je, kada je izabrana, Analena održala samouvereni govor, rekavši, između ostalog, da se “kandiduje za obnovu, dok drugi predstavljaju status kvo”.

Stranka koja je prvi put u Bundestag ušla 1983. godine dogurala je daleko – Zeleni su na vlasti u 11 od 16 nemačkih pokrajina, a sada im je cilj da dobiju svog prvog kancelara, što je, prema trenutnom rejtingu stranke, veoma mogući scenario. Politički analitičari uvereni su da će Zeleni biti u sledećoj vladi, bilo kao lideri koalicije ili kao njen deo, jer su dosadašnji partneri Merkelove, Socijaldemokratka partija Nemačke (SDP), veoma oslabili, pa ni Zeleni, koji su ih želeli prethodnih godina, u izborni program prvi put nisu upisali da teže koaliciji sa socijaldemokratama.

Do pre tri godine Analena Berbok nije bila toliko poznata, sve dok se nije pojavila na bini na kongresu Zelenih, na kom je održala govor posle kog su usledile ovacije. Tada je, između ostalog, rekla da „Danas ne biramo ženu koja će ići uz Roberta, nego novu saveznu predsednicu stranke!“ Posle toga je veoma brzo izašla iz senke kopredsednika stranke Roberta Habeka. Armin Lašet obećao je biračima da će nastaviti stopama Angele Merkel, dok Analena smatra da Nemačkoj treba novi početak.

Zbog velike podrške njenoj stranci mnogi očekuju da će Zeleni stupiti u koaliciju sa CDU i CSU, pa se analitičari uveliko pitaju kako bi sve to moglo da izgleda. Berbok je otvorena za saradnju sa unionistima, ali pod određenim uslovima. Ona traži da se sagorevanje uglja u Nemačkoj okonča do 2038. godine, hoće da se svuda na auto-putevima brzina ograniči na 130 kilometara na čas, a protivi se i većim izdacima za vojsku, koje od Nemačke traže Sjedinjene Američke Države, ali i domaći konzervativci. Osim toga, Zeleni ne gledaju baš blagonaklono na završetak “Severnog toka 2”, jer on zaobilazi Poljsku i Ukrajinu.

Ukoliko bi Zeleni ostvarili očekivani rezultat na izborima, mogli bi da smaknu koaliciju koja decenijama vlada u Nemačkoj, da sklope savez sa manje jakim strankama i da dobiju prvu “zelenu” kancelarku u istoriji zemlje, Analenu Berbok.

Ko je Analena Berbok?

Analena je rođena u godini u kojoj je njena stranka osnovana, 15. decembra 1980. godine u Patenzenu kod Hanovera. Odrasla je na farmi sa dve sestre. Ozbiljno se bavila sportom, na nemačkom prvenstvu u skakanju na trambolini bila je trećeplasirana, a sa 16 godina je otišla u SAD, gde je provela godinu dana. Studirala je političke nauke i pravo na Univerzitetu u Hanoveru i na renomiranoj Londonskoj školi za ekonomiju i političke nauke, gde se usavršila u oblasti međunarodnog prava.

Od 2005. do 2008. radila je kao upravnik kancelarije Elizabete Šredter, tadašnje članice Evropskog parlamenta ispred stranke Savez 90/Zeleni. Bezuspešno se kandidovala se za ulazak u Bundestag 2009. godine, da bi 2013. uspela i od tada je u nemačkom parlamentu. Između 2013. i 2017. bila je portparolka klimatske politike ispred Zelenih, da bi 2018. postala kopredsednica stranke rame uz rame sa Robertom Habekom.

U okviru stranke imala je bitnu ulogu u pomirenju decenijama stare podeljenosti između fundamentalista i realista u okviru Zelenih. I ona i Habek su izglasani za kopredsednike bez obzira na to što su oboje centristi, jer su u prošlosti lideri birani iz po jednog od dva krila partije. Zeleni su u poslednjih nekoliko godina kao celina postali više centristički orijentisani, zbog čega su sve privlačniji biračkom telu hrišćanskih konzervativnih stranaka. Ipak, ova promena donela im je kritike grupa koje su bore protiv klimatskih promena, koje tvrde da pristup akciji za spašavanje planete ne sme biti “razvodnjen”.

Berbok se tokom svoje karijere veoma interesovala za međunarodne osnose, zauzimajući centristički stav i zalažući se za jaču zajedničku spoljnu politiku Evropske unije. Na nezadovoljstvo svojih vernih glasača, stranka je prošle godine odobrila program koji je NATO opisao kao “neophodan” deo evropske sigurnosti i podržala proširenje odbrambene saradnje EU. Međutim, istakla je i da cilj alijanse da sve članice odvoje po dva odsto od BDP-a na odbranu “nije baš od velike pomoći”.

U samoj stranci i među simpatizerima Zelenih postala je omiljenija od Habeka. On je pak kao potencijalni kancelar bio prihvatljiviji biračima koji nisu naklonjeni ekološkoj stranci.

U ponedeljak je naglasila da se zalaže za “zajedničku i jaku spoljnu politiku”. Zeleni su zauzeli oštriji stav prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i drugim autoritarnim liderima, za razliku od političara koji trenutno imaju veću moć u Nemačkoj.

– Ako glas Nemačke u spoljnoj politici zakaže – bilo da je reč o tenzijama u Ukrajini ili odnosu prema Rusiji ili o projektu “Severni tok 2” – Evropa će biti uništena – izjavila je ona u ponedeljak.

Zbog tog stava malo je verovatno da bi Zeleni posle izbora mogli da uđu u koaliciju sa socijaldemokratama i levičarkom strankom “Die Linke”, pošto su oni zauzeli mekši stav prema Rusiji.

Nakon što je u ponedeljak odlučeno da ona bude kandidat Zelenih za kancelara, Berbok je tokom govora povezala svoju porodicu sa klimatskim ciljevima koje ima. Ona je tada ispričala da je bila sa vojom mlađom ćerkom kada je usvojen Pariški klimatski sporazum. Sa njom u društvu bio je Loran Fabijus, tadašnji ministar spoljnih poslova Franuske.

Pročitajte još

Uspon partije koja ne pristaje na kompromise: Zeleni polako osvajaju Evropu, a na Balkanu su naglo ojačali u jednoj susednoj zemlji

Merkelova odlučila: “Držaću se po strani u vezi sa odlukom o kandidatu za kancelara!”

– U 2050, godini koja je na klimatskoj konferenciji formulisana kao godina u kojoj će se ostvariti veliki ciljevi konferencije, kad moja ćerka bude imala 35 godina, koliko sam ja imala tada, ona bi mogla da ima decu, a ja unuke. Do tada moramo da obezbedimo klimatski prihvatljiv prosperitet – zaključila je Berbokova.

Sa mužem Danijelom Holflajšom, koji je politički konsultant, i dvoje dece živi u Potsdamu nadomak Berlina, u pokrajina Brandenburg, nekadašnjem delu Istočne Nemačke.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi