Socijalisti se uplašili posle trijumfa na izborima: Pozvali da se AfD zabrani, ali to će ići malo teže

Nemačka Socijaldemokratska partija (SPD) zatražila je zvaničnu proveru koja bi mogla da otvori put za zabranu stranke Alternativa za Nemačku (AfD), dok ta desničarska stranka vodi u nacionalnim anketama nakon velikih pobeda na regionalnim izborima.

Ova inicijativa usledila je nakon ubedljivih pobeda AfD-a u Saksoniji-Anhalt i Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji ranije ovog meseca, gde je stranka osvojila 43,8, odnosno 38,2 odsto glasova. Hrišćansko-demokratska unija (CDU) pretrpela je teške gubitke, uključujući neuspeh da pređe cenzus od 5 procenata u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji.

U utorak su parlamentarni lideri SPD-a iz Bundestaga, pokrajinskih skupština i Evropskog parlamenta završili dvodnevni skup u Bremenu ponovnim označavanjem AfD-a kao "desničarske ekstremističke stranke". Optužili su je da ugrožava demokratiju "iznutra" i da "normalizuje rasizam".

AfD je odbacio optužbe za ekstremizam. Reagujući na paralelnu inicijativu za moguću zabranu u Hamburgu ove nedelje, parlamentarni lider AfD-a Dirk Nokeman nazvao je to "napadom na demokratiju i volju birača", a predloženu radnu grupu ocenio kao "očajnički potez".

Ova evroskeptična stranka zalaže se za strožu kontrolu imigracije i protivi se podršci Berlina Ukrajini, kao i sankcijama protiv Rusije.

Na saveznom nivou, nemačka domaća obaveštajna služba i dalje klasifikuje AfD kao organizaciju za koju postoji sumnja da je desničarska i ekstremistička.

Profimedia

U februaru je sud u Kelnu blokirao pokušaj te službe da AfD-u dodeli status potvrđene desničarske ekstremističke organizacije, dok se čeka ishod glavnog postupka. Nekoliko pokrajinskih ogranaka AfD-a već ima tu strožu klasifikaciju.

SPD želi da savezna i pokrajinske vlade do kraja godine osnuju zajedničku radnu grupu koja bi ispitala da li postoje pravni osnovi za pokretanje postupka zabrane. Pokretanje te provere predstavlja "pravnu neophodnost" i "demokratsku dužnost", naveli su iz stranke.

Sam nemački kancelar Fridrih Merc je izrazio skepticizam u pogledu eventualne zabrane. Ranije ovog meseca on je izjavio da je pravna prepreka "veoma visoka" i istakao da zabrana AfD-a ne bi rešila probleme sa kojima se, prema mišljenju njenih glasača, oni suočavaju. Prema nemačkom zakonu, samo Savezni ustavni sud može da zabrani rad neke stranke. Za zabranu je potrebno više od samog zastupanja antiustavnih stavova: stranka mora aktivno da radi na podrivanju demokratskog poretka i da poseduje potencijal za ostvarivanje svojih ciljeva.

Profimedia

Ova inicijativa dolazi u trenutku kada je AfD (Alternativa za Nemačku) ostvarila rekordnu prednost u anketama u odnosu na blok CDU/CSU, koji predvodi Merc. Prema istraživanju instituta INSA, AfD uživa podršku od 29,5 odsto, dok CDU/CSU ima 19 odsto, a SPD svega 14,5 odsto. Dve vladajuće stranke zajedno imaju 33,5 odsto podrške, što je samo četiri procentna poena više od samog AfD-a.

Kopredsednica AfD-a Alis Vajdel reagovala je na rezultate ankete optuživši CDU da se "grčevito drži nedemokratskog 'vatrenog zida'" i ocenila je da ta politika zapravo "uništava Nemačku". Pojam "vatreni zid" odnosi se na odbijanje drugih velikih nemačkih stranaka da sarađuju sa AfD-om.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi