Uskrs je u Grčkoj najvažniji praznik: Vernici se strogo pridržavaju običaja koji su znatno drugačiji nego kod nas

Pravoslavni Uskrs za Grke je jedan od najznačajnijih praznika zbog svog bogatog folklornog karaktera, ali i zbog svoje jedinstvenosti. Vaskršnji praznici simbolizuju ponovno rađanje duha i prirode, dok slavlje predstavlja jedan živi aspekt narodne tradicije, bogate po svom višestrukom značenju i simbolici. U Grčkoj se ovaj praznik zove “Pasha”, a običaji se razlikuju od kraja do kraja.

Pripreme za Uskrs počinju nedelju dana ranije, tokom takozvane Velike nedelje, kada se širom Grčke poštuju mnogi običaji. Na Veliki četvrtak počinje da se priprema sve potrebno za slavlje. Domaćice tog dana tradicionalno pripremaju cureki (penasti sladak hleb s mlekom, maslacem i jajima) đevreke i jaja obojena u crveno. Ova jaja simbolizuju sam čin ponovnog rađanja, dok crvena boja označava Hristovu krv.

Veliki petak je najsvetiji dan Svete nedelje jer označava dan Hristovog stradanja, skidanje njegovog tela sa krsta i sahranjivanje. Pošto je ovo dan žalosti, žene ne obavljaju kućne poslove, nego odlaze u crkvu kako bi cvećem ukrasili plaštanicu koja se te večeri iznosi tokom litije. U subotu ujutru počinju pripreme za prazničnu večeru i tada se sprema tradicionalna čorba magirica (koja se pravi od jagnjećih iznutrica i povrća).

Vernici se u crkvi okupljaju neposredno pred ponoć držeći bile sveće, koje pale Svetim plamenom uz pomoć sveštenika. Dok sveštenik poje “Hristos voskrese”, vernici međusobno razmenjuju lepe želje i ljube se takozvanim poljupcima ljubavi. Nešto kasnije, pomoću čađi sveća upaljenih Svetim plamenom, crtaju tri puta simbol krsta iznad glavnog ulaza u svoje kuće i ponovo izgovaraju “Hristos voskrese”! U nedelju ujutru, uglavnom u unutrašnjosti, peku se jaganjci na ražnju i svi prisutni se goste i igraju, obično do kasno uveče.

Trpeza

Vaskrs se ujedno slavi i kao dolazak proleća i kao praznik ponovnog rađanja. Grci tada masovno odlaze iz gradova i praznike provode u unutrašnjosti, uživajući u obilnim gozbama. Ukućani dan počinju tucanjem jajima, a potom se okupljaju oko svečane trpeze.

Jela, sastojci od kojih se prave i začini razlikuju se od mesta do mesta, a jedno pravilo se uvek poštuje: ništa nije za bacanje. Najčešća jela su jagnje pečeno na ražnju, cureki (sladak hleb koji za ovu priliku simbolično ima na sebi i jedno obojeno jaje), pomenuta magirica i kokoreci, a na trpezi su obavezna i jaja ofarbana u crveno.

Grci prvi put jedu oko jedan sat posle ponoći, kad se vrate iz crkve. Stariji i deca se posle večere još malo druže i onda odlaze u krevet, dok mladi uglavnom posle večere nastavljaju sa proslavom praznika u nekom noćnom klubu.

Sutradan, tokom uskršnjeg ručka, opet se okuplja cela porodica. Jede se uglavnom jagnjetina ili jaretina sa raznim salatama, a na svakih desetak minuta će neko nazdravljati uz reči “Kalo Pasha” (“Srećan Uskrs”).

Ustaljeni običaji

Pošto je Uskrs, kao i Božić, vreme darivanja, nedelju dana pre Velikog petka trgovci rade po ceo dan i svaki dan (uključujući i vikend). Poznato grčko dvokratno radno vreme pred veliki praznik se ne praktikuje.

Prodavnice rade i na Veliki petak, ali se otvaraju tek oko podneva jer tog dana većina Grka ide na jutarnju liturgiju tokom koje se na epitaf stavljaju ikona i krst, koji simobolizuju Isusovo telo. Tada zvona na svim crkvama počinju da zvone i ne prestaju do večeri.

Tokom večernje liturgije epitaf se iznosi iz crkve i prolazi ulicama opštine ili sela. Svi prisutni kreću u šetnju za epitafom držeći upaljene sveće. Na kraju se epitaf vraća u crkvu. Većina Grka i Grkinja u subotu prisustvuje večernjoj liturgiji i ostaje do ponoći. Neki će ostati i do kraja liturgije, to jest do ranih jutarnjih časova. Za ovu priliku se skoro uvek kupuje nova odevna kombinacija ili se pak iz ormana izvadi najbolji komad.

Jedna od glavnih zvezda ove večeri je i lambada, ukrašena sveća specijalno napravljena za ovu priliku. Nešto pre ponoći se u crkvi gasi svetlo i tada se deli takozvani Blagodatni oganj ili Sveti plamen koji je kao i kod nas stigao iz Jerusalima. Tačno u ponoć počinje vatromet i svi međusobno jedni drugima čestitaju. “Hristos Anesti”, će se čuti svuda, baš kao i odgovor: “Alitos Anesti”.

Kada se završi sa čestitanjem, svi oni koji ne ostanu na liturgiji do kraja, odlaze svojim kućama, gde plamenom svoje lambade osveštavaju dom tako što iscrtaju krst iznad ulaznih vrata, a potom isti taj plamen sveće po običaju pokušavaju da održavaju 40 dana.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi