Nekoliko država članica EU u panici: Oštro se protive uvođenju tri nova zvanična jezika

Predlog Španije da katalonski, baskijski i galicijski postanu zvanični jezici Evropske unije i dalje nema dovoljno podrške među državama članicama. Kako piše katalonski dnevnik "El Periodico", protivljenje ili ozbiljne rezerve prema toj inicijativi iskazale su Hrvatska, Nemačka, Finska, Švedska, Francuska i Austrija.

Pošto je za promenu jezičkog režima EU potrebna saglasnost svih 27 članica, stav ovih država praktično onemogućava da predlog za sada bude usvojen.

Katalonski govori oko 10 miliona ljudi, galicijski oko 2,4 miliona, dok baskijski koristi približno 800.000 ljudi. Sva tri jezika imaju zvanični ili kozvanični status u pojedinim delovima Španije, zajedno sa španskim, odnosno kastiljanskim jezikom.

Evropska unija trenutno ima 24 zvanična jezika. Španska vlada je još u avgustu 2023. godine zvanično zatražila da se tom spisku dodaju katalonski, baskijski i galicijski.

Madrid ovu inicijativu predstavlja kao pokušaj da se njihov status izjednači sa statusom drugih zvaničnih jezika EU. Oko 20 miliona ljudi, odnosno približno 40 odsto stanovništva Španije, živi u oblastima u kojima je neki od ova tri jezika u zvaničnoj upotrebi.

Strah od stvaranja presedana

Pixabay/24sedam

Među državama koje imaju rezerve posebno se izdvajaju Francuska, Nemačka, Finska, Švedska, Austrija i Hrvatska. Jedan od razloga za zabrinutost jeste mogućnost da bi priznavanje jezika koji nisu zvanični na nivou cele države moglo da otvori vrata sličnim zahtevima iz drugih zemalja članica.

To se naročito odnosi na zemlje koje i same imaju regionalne ili manjinske jezike. U slučaju Francuske, na primer, postoji bojazan da bi odluka EU mogla da posluži kao presedan za nove zahteve u vezi sa statusom drugih jezika.

"El Periodico" navodi i da španska konzervativna Narodna partija pokušava da ubedi vlade evropske desnice da odbiju predlog.

Sa druge strane, među državama koje su pokazale podršku ili su bile otvorene prema španskom predlogu nalaze se Belgija, Irska, Portugal, Rumunija i Slovenija.

Visoki troškovi prevođenja

Dodatnu prepreku predstavlja i pravni i finansijski aspekt. Pravna služba Saveta EU procenila je da bi za uvođenje novih zvaničnih jezika možda bilo potrebno menjati evropske ugovore.

Profimedia

Evropska komisija je, istovremeno, izračunala da bi prevođenje i usmeno prevođenje na katalonski, baskijski i galicijski mogli da koštaju oko 132 miliona evra godišnje.

Španija je ponudila da sama pokrije taj trošak, ali pojedine države članice strahuju da takva obaveza ne bi bila dovoljno pouzdana ukoliko bi u Madridu došlo do promene vlasti.

Za katalonske političke institucije dobijanje statusa zvaničnog jezika EU predstavlja dugogodišnji cilj. Madrid je zahtev formalno prosledio evropskim institucijama nakon što je katalonska stranka "Zajedno za Kataloniju" ("Junts") postavila njegovo ispunjenje kao uslov za podršku manjinskoj vladi premijera Pedra Sančeza.

O pitanju se poslednji put raspravljalo u maju 2025. godine, ali glasanje nije održano jer je čak deset država izrazilo određene rezerve.

Ukoliko bi predlog ipak bio prihvaćen, katalonski, baskijski i galicijski dobili bi isti tretman kao ostali zvanični jezici EU. To bi značilo da bi građani mogli da dobijaju širi pristup dokumentima i uslugama evropskih institucija na tim jezicima.

Njihova upotreba bila bi proširena i u drugim programima EU, uključujući evropske škole i programe za učenje jezika, poput Erazmusa.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi