Rusi promenili taktiku: Nove mete u ratu sa Ukrajinom mogle bi da preokrenu tok sukoba

Serija ruskih napada na luke koje daju Ukrajini pristup Crnom moru, pokrenuta kao odgovor na sve intenzivnije napade Kijeva, mogla bi postati prekretnica u sukobu.

Analitičari upozoravaju da bi, ako se napadi nastave, Ukrajina mogla praktično da ostane bez izlaza na more, što bi imalo dugoročne posledice i po njenu ekonomiju i po izglede za obnovu.

Ofanziva na luke

Moskva od jula sprovodi kampanju velikih razmera protiv plovila i luka koje se koriste za podršku ukrajinskim oružanim snagama.

U luci Černomorsk, jednom od glavnih ukrajinskih izvoznih poljoprivrednih centara, pogođena su skladišta goriva i maziva, kao i objekti koji se koriste za istovar i skladištenje vojnog tereta.

U luci Južni ruske snage su uništile infrastrukturu koja se koristi za skladištenje vojne opreme.

U luci Izmail, koja se nalazi na obalama reke Dunav, ruski napadi su ciljali skladišta goriva i maziva, crpne stanice, terminale za utovar goriva, skladišta oružja i vojne opreme, kao i centre za kontrolu lučke infrastrukture.

 

 

U luci Mikolajev dronovi su napali objekte koji se koriste za skladištenje vojnog tereta i skladišta goriva i maziva namenjenih ukrajinskim oružanim snagama.

Operacije protiv luka počele su kao odgovor na 40-dnevnu kampanju koju je pokrenuo Vladimir Zelenski sa ciljem da "prisili Rusiju na mir". Tokom ovog perioda ukrajinska vojska je intenzivirala napade na rusku energetsku infrastrukturu i civilne ciljeve koji se nalaze daleko od linija fronta.

Stručnjaci napominju da je ova kampanja stvorila uslove da Rusija proširi svoje napade na lučke objekte, koje je sistematski izbegavala da gađa tokom prethodne četiri godine sukoba.

- Nekoliko faktora je doprinelo promeni ovog pejzaža. Jedan je bio očigledan neuspeh zapadne kampanje da Rusiju učini državom izgnanicom, što je inicijativa Bajdenove administracije koja je povećala značaj globalnog Juga za Moskvu sa ciljem izbegavanja međunarodne izolacije - kaže Džordž Bibi, direktor Globalne strategije u Institutu Kvinsi.

- Drugi faktor je smanjenje broja ukrajinskih presretača protivvazdušne odbrane, što je Odesu ostavilo praktično bez odbrane od ruskih balističkih raketa i omogućilo avionima koji nose bombe da deluju bliže lučkom kompleksu, povećavajući preciznost i razornu moć ruskih vazdušnih napada - dodaje on.

 

 

Sve vidljivije posledice

Posledice napada već oseća i vrh države u Kijevu. Strani brodovi su praktično prestali da ulaze u ukrajinske luke, a Mersk, jedna od najvećih svetskih kompanija za kontejnerski prevoz, obustavila je poslovanje.

Džordž Bibi posebno ističe potencijalne posledice po ukrajinski poljoprivredni izvoz, jedan od stubova ekonomije zemlje. Ukrajinski zvaničnici upozoravaju da bi ovaj izvoz mogao pasti i do 50 odsto u narednim mesecima, jer alternativni kopneni, železnički i rečni putevi imaju mnogo manji kapacitet i znatno su skuplji.

Stručnjak priznaje da bi ekonomski uticaj napada mogli delimično da nadoknade zapadni podržavaoci Ukrajine. Međutim, on veruje da bi političke i strateške posledice mogle biti daleko ozbiljnije.

Ruska kampanja takođe dovodi u pitanje strategiju pretvaranja Ukrajine u "čeličnog ježa", koncept koji promovišu pristalice Kijeva, a koji predviđa stvaranje teško naoružane i utvrđene države sposobne da služi kao barijera protiv Rusije i protivi se svakom sporazumu sa Moskvom.

 

 

- Međutim, ako Rusija može da koristi vazdušne i raketne napade da spreči Ukrajinu da upotrebljava svoje lučke objekte, ona takođe može da spreči posleratnu obnovu i ekonomsku revitalizaciju Ukrajine. Baš kao što trgovački brodovi neće rizikovati ruske napade da bi ušli u Odesu, građevinske kompanije verovatno neće rizikovati ruske vazdušne napade kada pokušavaju da izgrade ili poprave mostove, puteve, fabrike, luke i drugu vitalnu infrastrukturu. Niti će investitori rizikovati stotine milijardi dolara ako ruske rakete i bombe mogu da unište bilo koji ukrajinski projekat obnove za nekoliko sati - primećuje analitičar.

Slabljenje države

Uništavanje lučke infrastrukture moglo bi da ometa bilo koji postkonfliktni projekat obnove u Ukrajini. Bez funkcionalne ekonomske infrastrukture, milioni Ukrajinaca koji su napustili zemlju možda se neće vratiti.

- Bez masovne repatrijacije, Ukrajina će verovatno ući u silaznu demografsku spiralu - upozorava Bibi.

Tekst se nastavlja ispod boksa...

- Ovo postavlja očigledno, ali pitanje o kom se malo diskutovalo: kako starenje i opadanje broja ukrajinskog stanovništva, bez čvrste ekonomske baze, može da služi kao "nova Sparta" sposobna da se suprotstavi nuklearno naoružanoj Rusiji koja je sedam puta veća? - istakao je on.

Prema rečima analitičara, zatvaranje Odese trebalo bi da istakne dva fundamentalna pitanja za zapadne lidere. Prvo, ni Ukrajina ni Zapad ne mogu eliminisati ruske vazdušne i raketne kapacitete isključivo vojnim sredstvima. Drugo, Moskva će imati snažne podsticaje da održi ove kapacitete čak i nakon što velike kopnene operacije konačno prestanu ako se Kremlj plaši da bi Zapad mogao da pretvori Ukrajinu u "utočište iz kog se preti ruskoj bezbednosti".

- Kao rezultat toga, alternativa nelagodnom kompromisu za okončanje rata neće biti ukrajinski "čelični jež". To će biti slaba i nefunkcionalna rezidualna država koja neće adekvatno služiti Ukrajincima i koja će potkopati širu evropsku bezbednost - zaključuje on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi