Nemci ogorčeni na Merca: Podržava ga samo 13 odsto birača, reforme mu urnisale rejting

Posle sedam sati razgovora u kabinetu nemačkog kancelara Fridriha Merca, gde su učestvovali predstavnici CDU, CSU i SPD, usaglašen je reformski paket od 34 mere. Dokument obuhvata promene u penzionom i zdravstvenom sistemu, poreske olakšice vredne više milijardi evra, smanjenje birokratije, kao i veću fleksibilnost rada.

Ishod ovih reformi smatra se ključnim za ekonomiju, stabilnost vladajuće koalicije i opšte raspoloženje u zemlji, piše "Dojče vele".

Ekonomija pod pritiskom i rastuće nezadovoljstvo

Nemačka je, prema oceni više pokazatelja, u dugotrajnom ekonomskom zastoju. Privreda već sedam godina ne uspeva da se oporavi i vrati raniji rast. To kao veliki problem vidi više od tri četvrtine građana, pokazuju rezultati ankete ARD-Deutschlandtrend. Istraživanje je sproveo institut Infratest Dimap između 29. juna i 1. jula, na uzorku od 1.317 birača.

Svaki četvrti građanin (23 odsto) strahuje za svoje radno mesto.

Briga zbog migracije je blago oslabila, ali i dalje većina od 51 procenta smatra da u zemlji ima "previše stranaca".

Tanjug/Michael Kappeler/dpa via AP

Istovremeno, klimatske promene ponovo zauzimaju visoko mesto među javnim strahovima, posebno nakon junski ekstremnih vrućina koje su u Nemačkoj dostizale i preko 40 stepeni Celzijusa. Čak 66 odsto ispitanih smatra da globalno zagrevanje ugrožava osnovne uslove života.

Ogromna većina, 89 odsto, smatra da država mora više da ulaže u prilagođavanje infrastrukture budućim toplotnim talasima – od saobraćaja do škola i bolnica. Takođe, 58 odsto ispitanika smatra da klimatska politika ne sme da bude zapostavljena ni u kriznim vremenima. Međutim, stavovi se znatno razlikuju u zavisnosti od političke opredeljenosti: među pristalicama Alternative za Nemačku (AfD) 71 procenat ima suprotan stav.

Ukupno gledano, 59 odsto građana smatra da bi industrija trebalo da snosi glavni teret klimatskih mera, a ne pojedinci. Uvođenje dodatnih ekoloških troškova u cene proizvoda, poput poreza na ugljen-dioksid, odbacuje 54 odsto ispitanika.

Stručno veće je u junu predstavilo paket za reformu penzionog sistema, a vlada je odlučila da ga sprovede. Sistem je pod velikim pritiskom zbog demografskih promena - sve više penzionera živi duže, dok je broj zaposlenih koji uplaćuju doprinose sve manji. To dodatno opterećuje mlađe generacije i doživljava se kao nepravda.

Profimedia

Više od polovine zaposlenih strahuje da u starosti neće imati dovoljno sredstava. Ipak, većina građana ne veruje da će najavljene reforme rešiti problem stabilnosti sistema. Skepsa je posebno izražena među biračima AfD-a (70 odsto) i Levice (67 procenata).

Podeljena mišljenja o reformama i pad poverenja

Istraživanje pokazuje da postoji snažna podrška ideji da i političari, samozaposleni i članovi uprava kompanija ubuduće plaćaju doprinose u obavezni penzioni sistem. Takođe, građani uglavnom pozitivno gledaju na uvođenje dodatne kapitalne penzije koju bi zajednički finansirali poslodavci i zaposleni.

S druge strane, nepopularne ostaju mere poput podizanja starosne granice za penzionisanje u skladu sa dužim životnim vekom ili ukidanja mogućnosti odlaska u penziju sa 63 godine.

Ukupno gledano, raspoloženje je prilično rezervisano - samo 30 odsto ispitanih veruje da će paket doneti veću međugeneracijsku ravnotežu, a među mlađima od 35 godina taj procenat pada na 20 procenata.

Profimedia

Nezadovoljstvo radom vlade veoma je izraženo: čak 86 procenata ispitanika kaže da je nezadovoljno ili veoma nezadovoljno radom koalicije. Takav stav postoji čak i među biračima vladajućih stranaka - zadovoljno je samo 36 odsto glasača CDU/CSU i 27 odsto glasača SPD-a.

Kancelar i lider CDU-a Fridrih Merc ima pozitivnu ocenu samo 13 odsto građana, što predstavlja najniži nivo do sada. Vicekancelar i lider SPD-a Lars Klingbajl ima podršku 21 procenta ispitanika. Liderka AfD-a Alis Vajdel ima 27 odsto.

Da su izbori održani sada, AfD bi bila najjača stranka sa 27 procenata podrške, što je isti rezultat kao u junu. CDU/CSU pada na 22, SPD na 12, dok Zeleni i Levica beleže rast i dolaze do 15 i 11 odsto. FDP, kao i ostale manje stranke, ne bi prešle izborni prag od 5 procenata.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi