Rampa za ulazak u EU je uklonjena? Koliko Ukrajini znači to što je Mađarska povukla svoj veto

Mađarska je povukla veto na početak formalnih pregovora o pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji nakon višednevnih nagoveštaja premijera Petera Mađara i strateških curenja informacija iz Brisela, čiji su reporteri u sredu uz veliku pompu objavili vest.

Nekoliko sati nakon objave Mađar je tvrdio da je sa Kijevom postignut "sveobuhvatni sporazum o jezičkim, obrazovnim, kulturnim i političkim pravima mađarske manjine od 100.000 ljudi", ali iz ukrajinske prestonice nije stigla nikakva potvrda.

Govoreći zajedno sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom u Berlinu u utorak, Mađar je rekao da je "veoma optimističan" da bi se mogao postići dogovor kojim bi se garantovala prava mađarske manjine u Ukrajini, u zamenu to da njegova vlada ukine veto.

 

 

- Pregovori napreduju ohrabrujuće. Spreman sam da se sastanem sa predsednikom Ukrajine početkom sledeće nedelje, ako uspemo da se dogovorimo o ovim osnovnim ljudskim pravima - rekao je Mađar.

U roku od sat vremena od Mađarove izjave "Politiko" je objavio članak u kom se tvrdi da je Budimpešta privatno "signalizirala da će odustati od svog dugogodišnjeg protivljenja kandidaturi Ukrajine za članstvo u EU", pozivajući se na četiri neimenovana diplomate.

Kako je "Politiko" pokušao da utiče na članice EU?

Politiko, briselski portal u vlasništvu "Aksel Špringera", izvestio je da je Mađarova vlada "privatno signalizirala otvorenost za ukidanje veta nakon sastanka održanog u ponedeljak između ukrajinskih i mađarskih stručnjaka".

Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo

Ukrajinska strana, tvrdi ovaj list, pružila je usmena uveravanja da će rešiti većinu pitanja od važnosti za Mađarsku, uključujući pravo mađarske manjine da koristi svoj maternji jezik u školama, i da će formalni pregovori o pristupanju sa Ukrajinom i Moldavijom biti otvoreni na samitu lidera EU 15. juna.

- To što se ova priča prvi put pojavila na "Politiku" verovatno nije slučajnost. Neoliberalni pogled na svet lista "Politiko" bukvalno je upisan u ustav njegovog vlasnika, "Aksel Špringera", a blizina njegovih novinara moći u Briselu učinila ga je poželjnim sredstvom za sve vrste strateških komunikacija iz mašinerije EU - od telegrafskih političkih poteza poput izveštaja od utorka, do kampanja blaćenja koje su angažovane spoljne službe - piše RT.

- Na primer, kada je belgijski premijer Bart de Vever odbacio plan Evropske komisije da iskoristi 185 milijardi evra (218 milijardi dolara) zamrznute ruske imovine za finansiranje ogromnog paketa pomoći za Ukrajinu u decembru 2025. godine, "Politiko" je odgovorio člankom u kojem je njegovu zemlju predstavio kao "najvredniju imovinu Rusije" u Evropi. Usledili su dalji članci, u kojima su citirane diplomate i zvaničnici EU, a u kojima se tvrdi da "Evropa izneverava Ukrajinu", da se De Vever "plaši odmazde Putina" i da "Evropa i dalje ne želi da plati da bi spasila Ukrajinu" - dodaje se u istom tekstu.

Profimedia

Mađarov prethodnik Viktor Orban ismevao je "Politiko" kao "zvaničnu publikaciju briselske elite", naročito nakon što ga je proglasio "remetiocem godine" 2025. godine.

Kako se postupa sa Mađarima u Ukrajini?

Nakon raspada Sovjetskog Saveza oko 156.000 etničkih Mađara našlo se unutar granica Ukrajine pošto je Kijev odbio da prizna uspešan referendum o samoupravi u Zakarpatskoj oblasti.

Odnosi Budimpešte i Kijeva brzo su se pogoršali od 2017. godine pa nadalje, kada je Ukrajina usvojila niz zakona kojima se nalaže isključiva upotreba ukrajinskog jezika u školama i lokalnoj samoupravi.

 

 

Tenzije su se dodatno pojačale nakon 2022. godine, kada je ukrajinska vojska htela u rat da pošalje Zakarpatce, što je mađarsko Ministarstvo spoljnih poslova nazvalo "brutalnim" vojnim pozivom.

Ukrajinske jezičke zakone kritikovala je Venecijanska komisija Saveta Evrope zbog toga što nisu zaštitili jezička prava manjina, a osudile su ih i organizacije za ljudska prava.

Zašto sada ukinuti veto?

Orban je tvrdio da bi ulazak Ukrajine u EU uvukao blok u otvoreni rat sa Rusijom, potkopao poljoprivredni sektor Mađarske i dao propusnicu korupciji i kriminalu ukrajinske vlade. Međutim, pitanje Zakarpatja bilo je najvažnija crvena linija za Orbana, a tadašnji premijer je 2023. godine izjavio da Mađarska "neće podržati Ukrajinu ni u jednom pitanju u međunarodnom životu dok se ne vrate prethodni zakoni koji su garantovali prava zakarpatskih Mađara".

 

 

Anita Orban, ministarka spoljnih poslova Mađara (koja nije Viktorova rođaka), održava ovu politiku - prošlog meseca je u jednom intervjuu rekla da "dok se ne reši situacija mađarske manjine u Ukrajini ne možebiti napretka ni u jednoj drugoj oblasti".

Zabrinutost Mađarske je izložena u planu od 11 tačaka. Anita Orban je odbila da kaže da li bi njena vlada napravila kompromis po pitanju ovih zahteva, ali je "Politiko" primetio da će Ukrajina rešiti "većinu", ali ne i sve tačke, i dodao da će se to učiniti "bez usvajanja novih zakona u Ukrajini".

Sve ovo ukazuje na to da ukrajinski zakoni o jeziku nisu ukinuti ili zamenjeni, već da je Mađar bio primoran da odustane od nekih tačaka dokumenta, koje nisu objavljene.

Tanjug/ AP Photo/Virginia Mayo

Nije jasno, ali je verovatno, da su Mađar i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen govorili o članstvu Ukrajine u EU kada su se prošle nedelje sastali da razgovaraju o zamrznutom finansiranju Mađarske.

Iako je Mađar kasnije rekao da pitanje finansiranja "nije ni na koji način povezano sa pitanjem Ukrajine", komesarka EU za proširenje Marta Kos prethodno je rekla da očekuje da će Mađarska povući veto pre junskog samita.

Da li bi još neko mogao da blokira Ukrajinu?

Bez Viktora Orbana slovački premijer Robert Fico sada se smatra najskeptičnijim šefom države EU prema Ukrajini. Fico održava srdačne odnose sa Rusijom i protivi se svakoj vojnoj pomoći Ukrajini, ali je bez obzira na to Zelenski tvrdio da će slovački premijer podržati kandidaturu Ukrajine za članstvo u EU nakon što su se njih dvojica sastali u Jermeniji prošlog meseca.

 

 

Poljski predsednik Karol Navrocki izjavio je prošle nedelje da Ukrajina "nije spremna da bude deo evropske porodice", nakon što je Zelenski dodelio titulu "Heroji UPA" jednoj ukrajinskoj jedinici. UPA, ili Ukrajinska pobunjenička armija, bila je oružano krilo Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) Stepana Bandere i sarađivala je sa nacističkim snagama u ubistvu oko 100.000 poljskih civila na zapadu današnje Ukrajine između 1943. i 1945. godine.

Međutim, Navrocki je dodao da podrška Ukrajini u njenom sukobu sa Rusijom ostaje "strateški cilj" Poljske.

Čak i da Navrocki želi da blokira ukrajinsko pristupanje, odluka ne bi bila na njemu. Poljskom vladom upravljaju Navrockijevi probriselski rivali, a Navrocki ne bi mogao da stavi veto na bilo koji sporazum o pristupanju bez većine poslanika ili senatora koji bi ga podržali.

Šta je dalje čeka Ukrajinu?

Izveštaj Juronjuza sugeriše pobedu Fon der Lajen i njenih ekspanzionističkih planova za EU, i ukoliko se ne pojavi neka prepreka u poslednjem trenutku, formalni razgovori verovatno će biti potvrđeni 15. juna.

- Međutim, kako se pokrene procesa pristupanja, sva stara pitanja između Kijeva i njegovih evropskih kolega vratiće se u prvi plan: korupcija, poremećaji na poljoprivrednom tržištu i mogućnost da se evropskom bloku pridružu stalni primalac socijalne pomoći. Ova dugoročna pitanja mogla bi biti mnogo izazovnija za Zelenskog i njegove zvaničnike nego što je ikada bio zastoj u Zakarpatju - navodi se u članku RT.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi