Grčka pada s "trona": Do kraja godine neće biti najzaduženija u EU, prestići će je ova zemlja

Grčka bi do kraja ove godine trebalo da izgubi status najzaduženije članice Evropske unije, a prema novim budžetskim projekcijama, tu poziciju mogla bi da preuzme Italija. Zemlja koja je godinama važila za finansijski najslabiju tačku EU uspela je znatno da smanji javni dug, dok se italijanski dug istovremeno povećava.

Prema informacijama koje su dvojica visokih grčkih zvaničnika prenela agenciji Rojters, odnos grčkog duga i bruto domaćeg proizvoda trebalo bi da padne sa 145 odsto u 2025. na oko 137 odsto ove godine. Nasuprot tome, italijanski dug bi, prema višegodišnjem fiskalnom planu Ministarstva finansija Italije, trebalo da poraste sa 137,1 odsto na 138,6 procenata BDP-a tokom 2026.

Grčka izlazi iz dugogodišnje krize

Atina je do ovog smanjenja stigla ubrzanom otplatom zajmova iz perioda spasavanja ekonomije, uključujući i planiranu prevremenu otplatu od sedam milijardi evra kasnije ove godine. Time se zaokružuje decenija oporavka nakon teške dužničke krize.

Posle globalne finansijske krize 2008. godine Grčka je upala u ozbiljne probleme sa javnim dugom i postala prva razvijena država kojoj su bili potrebni veliki međunarodni paketi pomoći da bi izbegla bankrot.

Između 2010. i 2015. godine EU, Evropska centralna banka i MMF odobrili su joj tri paketa pomoći vredna oko 280 milijardi evra. Zauzvrat su sprovedene oštre mere štednje, uključujući smanjenje penzija, plata i javne potrošnje, što je dovelo do dugotrajne recesije i visoke stope nezaposlenosti.

Profimedia

Od 2020. godine Grčka beleži najveći pad udela javnog duga u BDP-u u Evropi. Tome su doprineli privredni rast iznad proseka EU, snažan oporavak investicija, rekordni izvoz i veliki pad nezaposlenosti.

Javni dug smanjen je za gotovo 55 odsto BDP-a, što spada među najveća smanjenja zabeležena u Evropi.

- Očistili smo bankovne bilanse i suzbili neisplaćene zajmove. Ova velika prekretnica omogućila je da kreditori ponovno dobiju svoju bitnu ulogu u finansiranju prave ekonomije - rekao je grčki potpredsednik i bivši ministar finansija Konstantinos Hacidakis na mreži X.

Italija pod pritiskom Brisela

Sa druge strane, podaci Eurostata pokazuju da je italijanski deficit prošle godine iznosio 3,1 odsto, što je iznad dozvoljenog limita Evropske unije. Zbog toga je Rim ostao u proceduri prekomernog deficita, koju Brisel primenjuje prema državama koje ne kontrolišu dovoljno javnu potrošnju.

Profimedia

Dodatni problem za Italiju predstavljaju posledice rata na Bliskom istoku, rast cena nafte i slabije projekcije privrednog rasta, zbog čega je vlada povećala izdvajanja kako bi pomogla domaćinstvima pogođenim visokim računima za energiju.

Gde su zemlje regiona

U regionu je što se tiče javnog duga najbolja Srbija sa 46 odsto. Hrvatski javni dug u 2025. godini kretao se između 56,3 i 57,6 odsto BDP-a, što je veliki pad u odnosu na raniji vrhunac od 80 procenata.

U Sloveniji dug iznosi oko 66 odsto BDP-a, u Mađarskoj 75 procenata, a u Nemačkoj 64 odsto. Evropska država sa najmanjim odnosom duga prema BDP-u jeste Švajcarska sa oko 15 procenata.

Iako deluje da Grčka i Italija imaju ogromne dugove, u svetu postoji više zemalja sa još težim pokazateljima. Među njima su Eritreja, Liban, Venecuela, Singapur, Japan sa 237 odsto i Sudan sa čak 272 odsto duga u odnosu na BDP. Dug Sjedinjenih Američkih Država takođe je visok i iznosi oko 124 odsto, odnosno više od 39 triliona dolara.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi