Istorijski potez ili prazno obećanje? Šta bi Kanada mogla da očekuje od statusa "člana saradnika" Evropske unije

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je da Kanada postane prva "pridružena članica" ("član saradnik") EU, u trenutku kada se odnosi između Otave i njenog istorijskog saveznika u Vašingtonu pogoršavaju.

Kanadski premijer Mark Karni izjavio je da teži "jedinstvenom" aranžmanu sa ovim blokom, dok nastoji da uspostavi nova savezništva nakon ponovljenih pretnji američkog predsednika Donalda Trampa.

Međutim, status "pridružene članice" trenutno nije predviđen osnivačkim ugovorima EU, a takav savez bi zahtevao značajnu promenu politike Unije. To bi takođe moglo da otvori nova pitanja o budućnosti odnosa sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Australijom.

O čemu se radi?

Fon der Lajen je u svom godišnjem obraćanju o stanju Unije u sredu izjavila da bi želela da sarađuje sa Karnijem na "otvaranju vrata da Kanada postane prva članica saradnik EU".

Ove izjave usledile su nakon višednevnih razgovora o potencijalnom posebno osmišljenom sporazumu, nakon što je Karni rekao da hoće jedinstven dogovor, izvan okvira punopravnog članstva u EU, pošto su trgovinski pregovori sa SAD propali prošlog meseca.

 

 

Pojam "članica saradnik" nema pravno obavezujuću definiciju u zakonodavstvu EU, ali se poslednjih godina pominje u predlozima politika.

U svom govoru Fon der Lajen je rekla da bi EU i Kanada "stvorile prostor zajedničkog prosperiteta i ekonomske saradnje".

To bi obuhvatalo zajednički rad u oblasti proizvodnje, tehnološki savez, integraciju odbrambenih industrijskih kapaciteta, kao i saradnju na Arktiku, u oblasti veštačke inteligencije, energetike i ključnih sirovina.

Prema navodima BBC-ja, EU i Kanada nezvanično vide perspektivu dubljeg partnerstva kao način da smanje zavisnost od SAD u nekoliko ključnih oblasti, kako je to istakla predsednica Evropske komisije.

Od ključnog značaja je to što Kanada poseduje znanje i resurse u svim ovim oblastima, kao i određenu podršku svojih evropskih partnera.

- Zar ne bi bilo divno kada bi Kanada bila 28. članica Evropske unije, umesto 51. savezne države SAD? - rekao je predsednik Finske Aleksandar Stub za "Volstrit žurnal" komentarišući potencijalni savez.

Tanjug/Justin Tang/The Canadian Press via AP

Ipak, unutar EU izražena je zabrinutost zbog komplikacija vezanih za stvaranje aranžmana koji još ne postoji u pravnom sistemu i koji, zapravo, još nije jasno definisan. Jedan diplomata EU izrazio je iznenađenje komentarima Fon der Lajenove, rekavši da "zapravo niko ne zna šta to znači". Diplomata je dodao da postoji zabrinutost da šefica Evropske komisije "daje prevelika obećanja koja neće moći da ispuni".

Kanada bi napravila iskorak u nepoznato

U maju je Nemačka predložila da se ratom razorena Ukrajina pridruži EU kao član saradnik, ali je taj predlog naišao na mlak prijem.

Evropska komisija je tada saopštila da svako rešenje mora da poštuje princip "zasluga" u okviru višestepenog procesa pristupanja, dok su diplomate isticale da bi za takav aranžman bilo neophodno izmeniti celokupne međunarodne sporazume.

Ipak, ove nedelje Fon der Lajenova je ispraćena ovacijama nakon što je izjavila da blok mora "hitno da preispita svoja partnerstva" i poželi dobrodošlicu Kanadi kao "prvoj pridruženoj članici" EU.

Tanjug/Justin Tang/The Canadian Press via AP

Posebno je naglasila da to partnerstvo "nije usmereno protiv bilo koga drugog", verovatno pokušavajući da preduhitri negativnu reakciju predsednika Trampa.

I Kanada i EU žele da uspostave dublju saradnju kako bi se suprotstavile ekonomskoj dominaciji SAD i Kine, kao i da bi očuvale demokratiju i međunarodni poredak zasnovan na pravilima, za koje smatraju da su ugroženi.

Australijski ministar trgovine Don Farel takođe je u utorak izjavio da su Australija i Kanada "na istoj talasnoj dužini", ne precizirajući da li Kanbera aktivno teži dubljim odnosima niti kakav bi oblik ta saradnja mogla da poprimi.

Kako bi moglo da izgleda "pridruženo članstvo"

Francusko-nemačka radna grupa je još 2023. godine predložila koncept "pridruženog članstva" u okviru institucionalne reforme čiji je cilj proširenje bloka do 2030. godine, ukazujući na hitnost geopolitičkih promena, kriza i složenih okolnosti.

Tanjug/Justin Tang /The Canadian Press via AP

Izveštaj, koji izričito ne predstavlja zvaničan stav vlada Francuske i Nemačke, predložio je četiri nivoa evropskih integracija: (1) unutrašnji krug duboke integracije; (2) samu EU; (3) širi krug "pridruženih članica" i (4) širu Evropsku političku zajednicu, koja bi sarađivala bez obaveze poštovanja prava EU.

Prema tim predlozima, pridružene članice mogle bi da učestvuju na jedinstvenom tržištu vrednom 18 biliona evra, što bi omogućilo slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i ljudi preko granica, bez carina.

Međutim, Kanada i EU već imaju trgovinski sporazum poznat kao CETA. Više od decenije nakon postizanja tog dogovora i devet godina od njegovog privremenog stupanja na snagu, nekoliko zemalja EU ga još uvek nije ratifikovalo.

Ako bi Kanada želela da se čvrsto poveže sa jedinstvenim tržištem EU, morala bi da uskladi svoje norme i propise sa pravom EU.

Kanada bi postala zemlja koja samo prihvata pravila, bez ikakvog uticaja na kreiranje politika, ukoliko bi ušla na jedinstveno tržište bez punopravnog članstva - poput Islanda, Norveške, Švajcarske i Lihtenštajna, koji su članovi Evropskog ekonomskog prostora.

Tanjug/Justin Tang /The Canadian Press via AP

Ipak, predlozi iz 2023. godine sugerišu da takve zemlje ne bi morale da učestvuju u dubljoj političkoj integraciji u oblastima kao što su pravosuđe, unutrašnji poslovi ili državljanstvo EU.

Prema tim predlozima, pridružene članice takođe ne bi imale predstavnike u Evropskom parlamentu niti u Evropskoj komisiji, ali bi imale pravo da govore (bez prava glasa) na sastancima Saveta, uz mogućnost sticanja statusa pridruženog člana u relevantnim agencijama EU.

Možda bi morale da uplaćuju sredstva u budžet EU, ali u manjem obimu i uz manje pogodnosti.

Postojao je i predlog da bi Ujedinjeno Kraljevstvo moglo da deluje u okviru "četvrtog kruga", koji bi podrazumevao "političku saradnju bez obaveze poštovanja prava EU".

Sve bi moglo da bude samo simboličan gest

Doktor Stiven Blokmans, zamenik direktora Međunarodnog centra za odbranu i bezbednost, izjavio je za "Juronjuz" da je poređenje sa Kanadom "pre svega simbolične prirode".

Tanjug/Justin Tang/The Canadian Press via AP

- To je ideja koja nema pravnog smisla - rekao je on, dodajući da je ipak moguće da Kanada "ojača svoje trgovinske odnose sa EU u različitim oblastima".

Jedan diplomata EU izneo je slične stavove za "Fajnenšel tajms" (FT).

- Volimo Kanađane, ali svi su veoma realistični po pitanju toga šta je moguće, a šta ne. Fraza "sve osim članstva" zvuči dobro, ali je delovala kao ideja koja nije dovoljno razrađena. Ipak, ne zameram Karniju što je pokušao - rekao je neimenovani zvaničnik.

Čak i među skepticima postoji saglasnost da bi EU trebalo da intenzivira saradnju sa kanadskim proizvođačima naoružanja i kompanijama koje se bave eksploatacijom ključnih sirovina, rekle su za "Fajnenšel tajms" diplomate EU uključene u nedavne pregovore.

Kada je reč o odbrani, nakon što je Nemačka u maju predložila pridruženo članstvo za Ukrajinu, kancelar Fridrih Merc je zamislio partnerstvo u okviru kog bi Ukrajina mogla da zatraži dodatnu pomoć suseda u slučaju ruskog napada, pozivajući se na član 42.7 Ugovora o EU, što je poređeno sa članom 5 NATO-a o kolektivnoj odbrani.

EU je saopštila da bi nove članice mogla da primi već 2030. godine. Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija su najdalje odmakle u procesu pridruživanja među zemljama kandidatima.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi