Niko nije pobedio, ali neko je zaradio: Oni su imali najviše koristi od rata na Bliskom istoku

Međunarodni monetarni fond snizio je svoju prognozu globalnog rasta za 2026. godinu sa 3,3 na 3,1 odsto, navodeći kao razlog uticaj američko-izraelskog rata na Iran i zatvaranje Ormuskog moreuza na svetsku ekonomiju.

Rat je oštetio energetsku infrastrukturu širom Zaliva, dok su ključni izvozni proizvodi poput nafte, gasa, hemikalija i đubriva bili uglavnom blokirani zbog iranskog zatvaranja moreuza i naknadne američke pomorske blokade iranskih luka.

U najgorem scenariju produženog rata, MMF je rekao da bi globalni rast mogao pasti na 2,5 odsto u 2026. godini, pri čemu bi zemlje sa niskim prihodima i zemlje u razvoju bile najteže pogođene rastućim cenama robe i energenata. Globalna industrija brodarstva i logistike suočava se sa posebnom krizom.

Međutim, u svakoj ekonomskoj krizi ima i profitera: uprkos lošim makroekonomskim izgledima, neki delovi globalne ekonomije napredovali su zahvaljujući neizvesnosti, a ovog puta to je bio slučaj sa ovih pet industrija.

Investicione banke sa Volstrita

Globalni investitori su na rolerkosteru od početka drugog mandata američkog predsednika Donalda Trampa. Njegove nepredvidive odluke navele su trgovce da skuju termin "TACO trgovina", gde TACO znači "Tramp se uvek uplaši" ("Trump Always Chickens Out").

Profimedia

Nedavna volatilnost je zabrinula neke investitore, ali je bila blagodet za investicione banke, koje zarađuju milione na provizijama i prihodima od naglog povećanja obima trgovine, prema rečima Šona Danlapa, direktora istraživanja akcija u "Morningstar Research Services".

- Klijenti žele da se repozicioniraju, pa često trguju. Spredovi imaju tendenciju da se povećavaju, što povećava profitabilnost trgovinskih posrednika poput banaka - rekao je on za Al Džaziru.

Rezultati za prvi kvartal 2026. godine, objavljeni ove nedelje, pokazali su da je Morgan Stenli prijavio profit od 5,57 milijardi dolara, što je povećanje od 29 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je Goldman Saks prijavio profit od 5,63 milijarde dolara, što je povećanje od 19 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

JP Morgan Čejs je takođe prijavio značajne dobitke, sa zaradom u prvom kvartalu od 16,49 milijardi dolara, što je povećanje od 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Sve banke su navele visok nivo trgovanja, sklapanja poslova i „snažno angažovanje klijenata“ kao razloge za rast profita.

Profimedia

Međutim, vreme procvata za banke moglo bi da promeni kurs ako volatilnost potraje predugo, upozorio je Danlap, jer investitori mogu postati sve oprezniji i manje spremni da pozajmljuju novac za trgovinu.

Tržišta predviđanja

Dok glavne banke sa Volstrita ubiraju profit, platforma za predviđanja zasnovana na kriptovalutama "Polymarket" zarađuje više od milion dolara dnevno od početka meseca omogućavajući korisnicima da se klade međusobno na sve, od sportskih turnira do izbora.

"Polymarket" je dobro poslovao od početka rata, ali je 30. marta revidirao svoju strukturu naknada kako bi još više iskoristio svoju popularnost.

Rivalske platforme kao što su "Kalshi", "Noviga" i "Robinhood" takođe prate isti poslovni model, ali je "Polymarket" bio ubedljivi pobednik 2026. godine jer kontroverzno dozvoljava korisnicima da se klade čak i na ishod rata u Iranu.

"Polymarket" je revidirao svoju strukturu naknada 30. marta kako bi iskoristio svoju popularnost. Promena je već donela platformi više od 21 milion dolara naknada od 1. aprila, u odnosu na 11,6 miliona dolara za ceo mart i 6,23 miliona dolara za ceo februar, prema "DefiLlama", veb stranici koja pruža analizu podataka za decentralizovane finansijske platforme.

 

 

Ako se trenutni trend nastavi, "Polymarket" bi mogao da zaradi 342 miliona dolara naknada samo ove godine, prema analizi "DefiLlama".

Anonimni korisnici su takođe zaradili milione tačno predviđajući datume važnih događaja poput prekida vatre između SAD i Irana, ali rezultati za obične korisnike su obično manje impresivni.

Istraživači su otkrili da je prvih jedan odsto korisnika "Polymarketa" ostvarilo 84 odsto svih dobitaka od trgovanja, prema novom izveštaju objavljenom ovog meseca, analizirajući 70 miliona trgovina od 2022. do 2025. godine. Prinosi su toliko visoki da su se američki federalni regulatori obavezali da će suzbiti insajdersku trgovinu na tržištima predviđanja nakon sumnjivo dobro tempiranih opklada na ishode rata u Iranu.

Vazduhoplovstvo i odbrana

Nije iznenađujuće da vazduhoplovna i odbrambena industrija ove godine cvetaju zbog velikih sukoba u Ukrajini, Iranu, Sudanu, Gazi i Libanu i porasta globalne potrošnje za odbranu.

Alireza Boeini / Alamy / Profimedia

Oko polovine zemalja sveta povećalo je vojne budžete u poslednjih pet godina, prema aprilskom izveštaju MMF-a, što znači da takođe kupuju sve, od dronova do raketa - više nego ikada ranije. Potražnja raste posebno brzo u Evropi, gde su se zemlje NATO-a obavezale da će povećati izdatke za odbranu na 5 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2035. godine.

Odbrambena industrija je, zauzvrat, zabeležila značajne dobitke na berzi. "MSCI World Aerospace and Defence Index", koji prati akcije vazduhoplovstva i odbrane na 23 globalna tržišta, krajem marta je prijavio neto prinos od 32 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Indeks odbrane je nadmašio "MSCI World Index", koji prati 1.300 velikih i srednjih kompanija na ista 23 tržišta. Indeks, koji daje širi pregled globalnih berzi, prijavio je neto prinos od 18,9 procenata u istom periodu.

Veštačka inteligencija

Prošle godine kancelarija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD) predvidela je da će industrija veštačke inteligencije porasti sa 189 milijardi dolara u 2023. na 4,8 biliona dolara do 2033. godine, a čini se da rat u Iranu nije pokvario izglede.

Profimedia

- Uprkos šokovima iz rata u Iranu, i dalje vidimo otpornost u mnogim sektorima poput veštačke inteligencije i obnovljivih izvora energije - rekao je Nik Maro, vodeći analitičar za globalnu trgovinu u Obaveštajnoj jedinici Ekonomista (EIU).

Jedan pokazatelj buma veštačke inteligencije jeste velika količina poluprovodničkih čipova koji se i dalje izvoze iz Istočne Azije, rekao je on. Na vrhu liste je Tajvan, gigant u proizvodnji čipova, koji je u martu prijavio rekordan izvoz robe od 80,2 milijarde dolara, što je povećanje od 61,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema analizi EIU.

Još jedan pokazatelj, početne javne ponude ili "IPO", takođe pokazuje da je industrija trenutno samouverena, a lideri industrije "Anthropic" i "OpenAI" planiraju da izađu na berzu ove godine.

Obnovljiva energija

Rat u Iranu je istakao potrebu za prelaskom sa fosilnih goriva na obnovljivu energiju ne samo iz ekoloških razloga, već i zbog energetske bezbednosti. Rat označava treći veliki energetski šok ove decenije, nakon pandemije kovida 19 i ruskog napad na Ukrajinu 2022. godine.

Profimedia

Iranski rat je "podstakao" obnovljivu energiju "s obzirom na hitnu potrebu da se pređe sa fosilnih goriva na diverzifikaciju ka obnovljivim izvorima", rekao je Maro iz EIU.

Čak i pre nego što je iranski rat počeo, Međunarodna agencija za energiju (IEA) izvestila je da svetske vlade već preduzimaju aktivne mere za ulaganje u obnovljivu energiju iz geopolitičkih razloga.

Prema izveštaju IEA objavljenom ovog meseca, "150 zemalja ima aktivne politike za unapređenje obnovljivih i nuklearnih izvora energije, 130 ima politike energetske efikasnosti i elektrifikacije, a 32 imaju politike za podsticanje otpornosti lanca snabdevanja i diverzifikacije kroz ključne minerale i tehnologije čiste energije".

Iranski rat je pokrenuo još jedan talas kreiranja politika u Aziji, koja obično kupuje 80 do 90 procenata nafte i gasa koji prolaze kroz Ormuski moreuz. Od zatvaranja moreuza region se bori da pronađe alternativne izvore energije, primoravajući vlade da primene hitne mere poput racionalizacije goriva i ograničenja cena.

Južna Koreja, Tajland, Indija, Kambodža, Indonezija, Vijetnam i Filipini su najavili niz mera, od poreskih olakšica za kućne solarne panele do puštanja u rad novih projekata obnovljivih izvora energije, pa čak i ponovnog pokretanja nuklearnih reaktora.

Promene na koje je navelo zatvaranje moreuza bile su dobre za industriju obnovljivih izvora energije. "S&P Globalni indeks tranzicije čiste energije", koji prati 100 kompanija koje proizvode solarnu energiju, vetroenergiju, hidroenergiju i drugu obnovljivu energiju na tržištima u razvoju i razvijenim tržištima, porastao je za 70,92 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi