Zemlja bez nade, građani bez budućnosti: Kako su tri godine rata potpuno razorile Sudan

Tri godine nakon početka građanskog rata Sudan je postao neprepoznatljiv - ubijeno je više od 40.000 ljudi, oko 14 miliona (četvrtina stanovništva) primorano je da napusti svoje domove, a civilna infrastruktura širom zemlje znatno je oštećena.

- Ne suočavamo se samo sa krizom - svedoci smo sistematske erozije budućnosti jedne zemlje - rekao je za Al Džaziru Luka Renda, stalni predstavnik Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Sudanu.

Izveštaj UNDP-a i Instituta za bezbednosne studije iznosi razmere ekonomskog kolapsa Sudana od početka rata 2023. godine zbog borbe za moć između vojske i paravojnih Snaga za brzu podršku (RSF).

Čak i po najoptimističnijem scenariju postizanja mira 2026. godine, Sudan bi i dalje izgubio procenjenih 18,8 milijardi dolara bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2043. godine, navodi se u izveštaju, što ilustruje koliko je rat već duboko promenio ekonomsku putanju zemlje.

Izveštaj upozorava da šteta prevazilazi ekonomsku aktivnost i utiče na same temelje ekonomije, uključujući poljoprivredu, industriju, usluge i državne institucije.

Kako je rat uticao na infrastrukturu i osnovne usluge u Sudanu?

Tanjug/AP photo

Uništenje sudanske infrastrukture i kolaps sistema koji podržavaju svakodnevni život i ekonomsku aktivnost nametnuli su ogromnu ekonomsku cenu zemlji.

Prema procenama UNDP-a, Sudan je izgubio 6,4 milijarde dolara BDP-a samo u 2023. godini, za šta je Renda rekao da odražava "istovremeni kolaps u svim glavnim delovima sudanske ekonomije", uglavnom vođen uništavanjem infrastrukture. BDP Sudana iznosio je 26 milijardi dolara u 2023. godini, kada su izbile borbe dok su se komandant vojske Abdel Fatah El Burhan i lider RSF-a Mohamad Hamdan Dagalo borili za vlast.

Borbe su oštetile poljoprivredno zemljište, sisteme za navodnjavanje i transportne mreže, doprinoseći padu obradivog zemljišta za 15 procenata. U urbanim centrima uništavanje fabrika i snabdevanja električnom energijom dovelo je do kolapsa industrijske aktivnosti za oko 90 odsto, zatvaranja preduzeća i gubitka radnih mesta.

Izgubljeno je do 40 odsto kapaciteta za proizvodnju električne energije, a ključna vodovodna infrastruktura je uništena ili zaplenjena, dok su zajdnice odsečene od čiste vode.

- Uništavanje infrastrukture ne samo da izaziva raseljavanje, već i izuzetno otežava ljudima da obezbede adekvatan smeštaj ili pristup osnovnim uslugama nakon raseljavanja - rekao je Renda.

Tanjug/AP photo

Pojave bolesti, uključujući koleru, proširile su se kako su vodovodni sistemi prekidali rad, stavljajući dodatni teret na već oslabljeni zdravstveni sektor i povećavajući dugoročne troškove oporavka.

Svetska zdravstvena organizacija je potvrdila više od 200 napada na zdravstvene ustanove, od kojih je manje od 14 odsto u potpunosti operativno u područjima sukoba. Hiljade škola je zatvoreno ili oštećeno, što je poremetilo obrazovanje miliona dece.

Šta se desilo sa tržištem rada u Sudanu?

Poljoprivreda, koja je zapošljavala oko 65 odsto radne snage, nekada je bila okosnica sudanske ekonomije, ali je teško pogođena ratom. Obradivo zemljište se smanjilo, što negativno utiče na egzistenciju u ruralnim područjima. Mnoge ruralne zajednice koje su zavisile od poljoprivrede izgubile su svoju ekonomsku bazu, što je oslabilo sektor koji je ranije izdržavao milione porodica.

Prema podacima UNDP-a, prosečni prihodi su pali na nivoe poslednji put viđene 1992. godine, što podvlači dubinu ekonomskog šoka i njegov uticaj na domaćinstva širom zemlje.

Profimedia

Oko 90 odsto proizvodne aktivnosti je uništeno u ključnim ekonomskim centrima, čime su eliminisane hiljade radnih mesta. Istovremeno, siva ekonomija, koja je ključni izvor opstanka za mnoge ljude u Sudanu, smanjila se jer su nestašica resursa i raseljavanje zatvorili mala preduzeća i tržišta.

Raseljavanje je dodatno produbilo krizu, jer je više od 14 miliona ljudi primorano da napusti domove i ostalo je bez posla.

Šta je rat učinio sudanskoj naftnoj industriji?

Proizvodnja nafte je opala usred široko rasprostranjene nestabilnosti i oštećenja infrastrukture. Rafinerija u Kartumu (Al Džaili), koja je ranije prerađivala do 100.000 barela dnevno i snabdevala oko polovine potreba Sudana za gorivom, van upotrebe je od jula 2023. godine.

Zvaničnici rafinerije rekli su da su delovi postrojenja uništeni, a da je drugim delovima potrebna potpuna zamena nakon ponovljenih udara 2024. i 2025. godine.

Iako ga je vojska ponovo zauzela 2025. godine, postrojenje je i dalje van upotrebe.

Profimedia

Ključna infrastruktura je pogođena i na drugim mestima. Cevovodi koji su prevozili sirovu naftu do Port Sudana zatvoreni su zbog oštećenja izazvanih ratom, dok su postrojenja u Hegligu bila poremećena napadima dronova RSF-a.

Kakav je efekat rat imao na cene?

Pad sudanske funte i lanaca snabdevanja izazvao je nagli porast troškova života širom Sudana.

Funta je pala sa oko 570 dolara za dolar pre rata na između 3.500 i 3.600 danas, prema podacima Centralnog zavoda za statistiku Sudana. Pad je učinio uvoz skupim.

Zbog toga su cene hrane naglo porasle. U glavnom gradu, Kartumu, četiri parčeta hleba sada koštaju oko 1.000 funti, za šta se ranije moglo kupiti šest parčadi. U državi Gezira vreća šećera od 50 kilograma poskupela sa 155.000 na 175.000 funti, dok je vreća cementa skočila sa 35.000 na 55.000 funti, prema trgovcima koje citira "Sudan Tribjun".

Kućne potrepštine su pratile isti trend. U Port Sudanu, kontejner ulja za kuvanje od 7 litara (skoro 2 galona) porastao je sa 30.000 na 35.000 funti, što je dodatno opteretilo porodične budžete.

Profimedia

Troškovi prevoza i goriva takođe su naglo porasli. Cene autobuskih karata u Vad Madaniju su porasle za oko 50 procenata. Cene rikši su se skoro udvostručile u nekim oblastima, a cene goriva su dostigle više od 7.000 funti po litru u nekoliko regiona.

Plate nisu uspele da sustignu inflaciju, ostavljajući mnoga domaćinstva bez pristupa osnovnim stvarima. Skoro polovina stanovništva sada se suočava sa akutnom nestašicom hrane, prema podacima UNDP-a, dok skoro 90 procenata raseljenih domaćinstava izveštava da ne može da priušti dovoljno hrane.

Šta ekonomski kolaps znači za narod Sudana?

Kolaps sudanske ekonomije ne može se razumeti samo kroz brojke.

- Dete rođeno u Sudanu posle aprila 2023. godine ulazi u svet u kome je bolnica koja bi trebalo da se brine o njemu verovatno zatvorena, škola koja bi trebalo da ga obrazuje verovatno ne funkcioniše, a porodica koja bi trebalo da ga izdržava verovatno je raseljena - rekao je Renda, dodajući da to rezultira "izgubljenim detinjstvom, izgubljenim obrazovanjem, izgubljenim zdravljem".

Tanjug/AP photo

Oko 34 miliona ljudi sada je potrebna pomoć, a 19 miliona se suočava sa akutnom nestašicom hrane.

Oko 5,6 miliona dece je rođeno od početka rata, mnoga u uslovima u kojima zdravstvene ustanove ne rade.

Obrazovanje je ozbiljno poremećeno za oko 19 miliona dece, prema podacima UNDP-a, jer je trenutno samo oko 20 odsto škola u funkciji u nekim oblastima.

Šta nastavak rata znači za budućnost Sudana?

Ako se sukob nastavi do 2030. godine, sudanska ekonomija bi 2043. godine bila za oko 34,5 milijardi dolara manja nego što bi bila bez rata, a BDP po glavi stanovnika pao bi za otprilike 1.700 dolara, prema procenama UNDP-a.

Ekstremno siromaštvo bi poraslo kod 60 procenata stanovništva, gurajući dodatnih 34 miliona ljudi u siromaštvo.

Renda je opisao rat kao "smanjenu priliku za oporavak" u kojoj svaki mesec kontinuiranog sukoba dovodi do dublje i nepopravljivije štete.

- Svaki dodatni mesec košta živote i produbljuje strukturnu štetu. Najhitniji prioritet je zaustaviti sukob. Izbori koji se sada donesu odrediće da li se putanja Sudana još može preokrenuti - rekao je on.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi